Mitropolit Amfilohije: Crnogorci me progone kao Hrista!

BEOGRAD - Haranga koju vode protiv mene je njihova čestitka za praznike!

Ovim rečima mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije u razgovoru za Kurir komentariše najavu crnogorskog tužilaštva da će protiv njega podneti prekršajnu prijavu zbog govora mržnje.

- Uvek postoji, od Hrista pa do danas, opasnost da se govor ljubavi i poštovanja proglasi za govor mržnje. I Hristov govor su proglasili takvim.

Zbog čega neki u Crnoj Gori vaše oštre izjave vide kao govor mržnje?

- To je pokazatelj da u Crnoj Gori postoji jedan broj ljudi koji ne znaju šta je jezik crkve Božje. Oni pripadaju onima za koje je prorok u svoje vreme govorio da pričaju jezikom mira, a u srcu im je rat i mržnja. Oni ne razumeju da je jezik ljubavi prebogat i da se ispoljava na različite načine.

Jeste li ikad pomislili da su vaše reči prethodnih dana bile preoštre?

- U nekim drugim izjavama sigurno da sam ponekad bio oštriji, ali izjave o kojima govorite su zaista bile pune ljubavi prema onima koji samom namerom da ruše svetinju pokazuju mržnju nezapamćenu. Ako majka ili otac svome čedu kažu: „Pazi, dete, ako tuda ideš, pašćeš u provaliju“, da li je to jezik mržnje? Ako jeste, onda je cela Biblija ispunjena mržnjom.

Kakav je jezik onih koji zagovaraju rušenje crkve na Rumiji?

- Njihov jezik se proglašava za jezik blagotvorni, jezik mira i ljubavi, a jezik koji ih blago ili oštrije odvraća od tog zločina, koji će se neminovno odraziti na njih, na njihovo potomstvo, na narod i na zajedništvo među ljudima, proglašavaju jezikom mržnje. Ali mi smo već duže vremena navikli na takvo posunovraćeno poimanje jezika ljubavi i jezika mržnje. Barem mi koji smo živeli u onom „komunističkom raju“.

Očekujete li da će crkva na Rumiji na kraju ipak biti srušena i kako ćete je braniti?

- Nadam se da neće. To bi bilo bezumlje.

Niste ostali nemi ni pred uvođenjem crnogorskog jezika?

- Zna se kojim je jezikom narod na ovom prostoru vekovima pisao. Sve što je narod časno, čestito i mudro imao da napiše, napisao je tim jezikom, i to azbukom Ćirilovom, azbukom svetog Save i svetog Petra Cetinjskog. Za Mitropoliju, za Crkvu, za ljude od nauke to nije problem. Ali za ideologizirane ljude koji pokušavaju da stvore neki svoj virtuelni identitet odričući se svog vekovnog identiteta, to nije dovoljno. Oni pokušavaju da stvore i novu azbuku. Očigledno je da među domaćim jezikoslovcima nisu našli nikoga da izmišlja te nebuloze.

(Kurir)