Miroslav Aleksić: Vučićev kontramiting je njegova politička komemoracija, ako ne da Gašića – daće celu vlast

Potpredsednik Narodne stranke i šef poslaničke grupe ove partije u Skupštini Srbije Miroslav Aleksić rekao je da je građanima i članovima SNS jasno da se urušava „Vučićevo carstvo“. Naglasio je i da nikada nisu bili veći pritisci nego uoči kontramitinga SNS, za koji je objasnio da predstavlja političku komemoraciju predsednika države. Na pitanje u kom smeru će ići protesti ukoliko Vučić „ne da Gašića“, kako je sam u više navrata rekao, šef poslaničke grupe Narodne stranke tvrdi da „ako ne daju Gašića, daće celu vlast i Vladu“.

Za kratko vreme SNS su napustili Zorana Mihajlović, Stanislava Pak, Dragan Šormaz, a bivša ministarka Jadrana Joksimović ulazi u sukobe na društvenim mrežama sa visokim funkcionerima stranke. Da li je to znak da prisustvujemo početku kraja raspada aktuelnog režima i potpunom slomu SNS?

Srpska napredna stranka se urušava i sve puca po šavovima, to je već svima jasno. Konačni početak eskalacije je fijasko koji su doživeli na kontramitingu, gde su imali ideju da naprave skup koji bi vratio moral ljudima koji odlaze i napuštaju SNS. U stvari, dogodilo se potpuno suprotno: ljudi su otišli još više demoralisani, njihova ideja za skup nade postao je skup beznađ i to je sada lavina koja je krenula i ona je nezaustavljiva.

Svima je jasno, i građanima i članovima SNS da se to Vučićevo carstvo urušava brže nego što je i moglo da se pretpostavi. Naravno, ti pojedinačni istupi funkcionera i njegova svedočenja unutar SNS kako autokratski sistem funkcioniše samo ubrzavanja paranje te njihove organizacije i osvešćuje ljude koji su bili u zabludi i bili zaluđeni njihovi manipulacijama da oni imaju ideju da učine nešto dobro za Srbiju. A svih ovih godina videli smo dokaze da je upravo suprotno.

Vučić je najavio „najveći skup u istoriji“ ispred Narodne skupštine, a dobio je prizore gde građani napuštaju kontramiting za vreme njegovog obraćanja. Da li je Vučić bilo šta postigao tim skupom ili je samo probudio bes kod građana i razotrio kroz različita svedočenja da su prisutni građani bili ucenjeni i da su došli zbog raznih pritisaka?

Kontramiting je postigao sve suprotne efekte od onog što je Vučić želeo. Ljudi koji su dolazili na taj skup nisu znali zbog čega su došli, šta je tema i ideja, protiv ljudi protestuju i traže Srbiju bez nasilja. Najlogičniji odgovor je da se zapravo vi borite za nasilje. Sa druge strane, toliki pritisak nikada nije bio viđen. Gotovo sve institucije su stale u petak, sva javna preduzeća i ustanove dobili su radnu obavezu da dođu, da su privatne firme morale da šalju svoje radnike. Ucenjivani su i korisnici socijalnih usluga, što je jedna strašna stvar. To je silovanje građana jer su morali da dođu tu. Naravno, bilo je ljudi koji su došli svojom voljom, ali najveći broj je ucenjen, pritisnut, strpan u autobuse i doveden tu. Meni je tih ljudi žao. Upravo je to nasilje – da primoravate nekog da mimo svoje volje dolazi na skup.

Vučićeva snaga bi mogla da se meri samo time kada bi on izašao u medije, kao što to radimo mi, pozvao građane na protest pa da vidimo koliko bi ih bilo. Vučić je verovatno na tom skupu imao najslabiji govor u svojoj karijeri koji je pokazao strah i svest da se to njegovo carstvo raspada. To je bila politička komemoracija Aleksandra Vučića. Cele nedelje sve ide u trendu raspada SNS i to se oseća u Skupštini. Vidi se nervoza i strah od odgovornosti koja je neminovna.

Na protestu „Srbija protiv nasilja“ svake nedelje izlazi više desetina hiljada građana. Svi oni traže ispunjenje zahteva, ali je predsednik nekoliko puta poručio da neće nikada dozvoliti ostavku ministra Bratislava Gašića. Ukoliko on ne ispuni ovaj zahtev, šta će biti sa protestima? Kakav je plan opozicije ukoliko vlast uporno odbija da ispuni ono što traže građani i deo opozicije?

Aleksandar Vučić u svom maniru diktatorskog ponašanja vrlo često ume da kaže ne dam Lončara, Gašića, ne dam Vulina, ali ako se setimo isto tako nije dao Gazivode, Valač, vojsku Kosova, pa je sve dao. Ni u ovom slučaju on nema komfor da se ponaša tako bahato, bezobzirno prema građanima Srbije i da kažeš ne dam. Ne možeš ti tako da kažeš. Građani Srbije imaju pravo po Ustavu da traže određene stvari i mislim da će vremenom Vučić promeniti svoje stavove. Ako ne bude dao Gašića, daće celu vlast i Vladu, to već neminovnost. Protesti „Srbija protiv nasilja“ su masovniji iz nedelje u nedelju, sve više građana iz cele Srbije dolazi na skup.

Za ovu subotu imamo najavu prosvetnih radnika, koji su rekli da će se pridružiti protestu. Očekujem da se i sve druge društvene sfere priključe, poput zdravstva, policije ili poljoprivrednici. Ovo je tema svih tema i verujem da ćemo uspeti mirnim i dostojanstvenim protestima da postignemo sve. Tišina je na tim protestima najsnažnija poruka i na nju režim nema nikakav odgovor. Svi naši zahtevi se svode na dva – eliminisanje nasilja u javnom prostoru i institucionalna odgovornost.

Na skupu ispred RTS bilo je nekoliko mladića koji su pokušali da upadnu u zgradu i tako diskredituju proteste. Očekujete li da će režim da koristi ovakve „metode“ u narednom periodu kako bi proteste predstavio kao nasilne?

Apsolutno je jasno da režim nema odgovor na ovakvu vrstu protesta jer su oni drugačiji od svih do sada viđenih. Zato jesu toliko masovni. Režim pokušava, verujem da će to učiniti i na prethodnom da isprovocira i izazove sukobe, upad u institucije, pokrene nasilje i mi smo toga duboko svesni. Kao orgnaizatori ćemo učiniti sve da to eliminišemo, što smo i prošlog puta uspeli da eliminišemo kada je jedna grupa neformalna grupa ljudi pokušala da ih minira. Mi nismo dozvolili ulaz u RTS, čak smo kolege moje i ja poslanici stajali na ulazu i branili da se uđe u RTS. To ćemo raditi i sada kada ćemo stajati na ulazu u Predsedništvo. Preneli smo naša saznanja policiji, preneli smo odgovornost na njih jer oni imaju obavezu da se staraju i brinu o redu i miru na protestima. Što se nas tiče, pripremili smo redare i borićemo se protiv ubačenih elemenata koji pokušavaju da oskrnave veličanstvene skupove i divne građane koji su se probudili i pokazali odlučnost i veru da se promeni stanje u Srbiji.

Stiče se utisak da je saradnja opozicionih stranaka na najvišem nivou u poslednjih nekoliko godina: zajednička organizacija protesta, podrška u Skupštini i stavljanje međusobnih razlika u drugi plan. Da li je sve to znak da je opozicija sazrela i pobedila mane koje su ih ranije sputavale?

Verujem da građani to prepoznaju i da polako gradimo novo poverenje i zato izlazi ovoliki broj na ulicu. Skupština je u velikoj meri ujedinila i približila opozicione stranke da budu jedinstvene, da se međusobno podržavaju i solidarišu. Sa druge strane, akteri koji su sada šefovi političkih stranaka u Skupštini jesu neki novi ljudi, bez tereta prošlosti i čarki nekih opozicionih lidera koje su imali među sobom. Ovaj tim koji organizuje proteste u ime građana funkcioniše jedinstveno, odluke donosimo konsenzusom, podržavamo se i sasvim sam siguran da će ovaj tim nastaviti ovako dobro da funkcioniše i da će građani to znati da cene.

(Narodna stranka)