Мирослав Алексић: Ријалитији промовишу неморал уз сагласност државе

 Посланик Народне странке у Скупштини Србије Мирослав Алексић сматра да ријалити програме треба опорезивати и тај новац улагати у културу. Против је легализације проституције и истополних бракова, а легализацију марихуане у медицинске сврхе оставља стручњацима.

Да ли сте за легализацију проституције?

– Мој лични став је да сам против легализације проституције. Иако је у неким земљама Европе проституција легализована, у постојећем систему у Србији, то не би донело никакве позитивне промене.

– Да ли сте за легализацију истополних бракова и регистрацију средњег пола у званичним личним документима??

– Против сам јер ни у једном тренутку, за било шта од наведеног нисам чуо довољно добру аргументацију да бих променио свој став, а било је прегршт аргумената зашто у Србији треба задржати постојећи законодавни оквир и праксу.

Да ли сте за легализацију марихуане у медицинске сврхе?

– Што се тиче легализације марихуане у медицинске сврхе то је питање на које најстручнији људи из те области треба да дају свој став одговор, а затим и анализу предности и мана, па да потом да добијемо и одговор да ли је наш систем довољно стабилан да се одупре евентуалним злоупотребама у овој области. Уколико јесте, ја сам за.

Да ли сте за враћање обавезног војног рока?

– Увођење војног рока у овом тренутку сматрам да није добра опција, или прецизније да је у овом тренутку боље радити на исправљању грешака које су настале брзом и недовољно добро урађеном професионализацијом.

Шта мислите о ријалити програму као ТВ жанру?

– Мој лични став је да те програме треба опорезивати, а новац преусмеравати у културу. Неопходно је уредити систем јасног означавања тог програма и термина када они могу бити емитовани, као и издвајање канала са таквим програмима. Ријалити формат сам по себи не мора бити лош. Међутим, челници продукционих и телевизијских кућа су, уз сагласност државе, донели одлуку да промовишу блуд, разврат и неморал. Због те сагласности је могуће да се тај програм нађе на телевизијама са националним фреквенцијама. Немамо ту проблема са жанром, већ са људима који користе тај жанр да би уништавали друштво или га прилагођавали својој мери и потребама кршећи притом и постојеће законодавне оквире.

(Данас)