Ministarstvo finansija: Sedam javnih preduzeća prošlu godinu završilo sa gubitkom od pola milijarde evra

Sedam javnih preduzeća prošlu godinu završilo je sa gubitkom od pola milijarde evra. Vodeći gubitaš je "Srbijagas", pokazuju podaci Ministarstva finansija. Poseban problem su minusi u preduzećima koja su prirodni monopolisti, bez konkurencije na tržištu.

Nova vlada najavila je svakodnevni sistem kontrole poslovanja i profesionalizaciju upravljanja u javnim preduzećima. Kada bi samo sedam javnih preduzeća iz minusa prešlo u plus, nadoknadila bi se trećina manjka u državnoj kasi.

Prošle godine među 25 javnih preduzeća, prvih sedam ostvarilo je gubitak od 51 milijardu dinara. Rekorder je "Srbijagas" sa 40 milijardi, a slede ga preduzeća među kojima većina nema konkurenciju u poslovanju.

Na probleme je ukazao i Aleksandar Vučić, koji je kao primere naveo gubitke "Srbijašuma" i "Lutrije Srbije". Dok su iz "Srbijašuma" to demantovali uz navode da su prošlu godinu završili sa bruto dobiti od 50 miliona dinara, iz "Lutrije" se ne oglašavaju. Prema podacima iz Agencije za privredne registre, u 2012. beleže gubitak od 151 milion dinara.

"Treba biti ekstremno nesposoban pa ostvariti gubitak u Lutiriji, ali to je primer kako se posluje u javnim preduzećima", kaže dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić.

Gubitak javnog preduzeća plaćamo svi - poreski obveznici, ali i privreda, koja se praktično zaglavila između banaka kojima sve teže vraća kredite, i svojih planova o povećanju proizvodnje.

"Uvođenje u red javnih preduzeća je rešenje da se pokrene privreda, da ne posluju s gubicima", ističe generalni sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić.

Iskustva drugih zemalja u tranziciji svedoče da uvođenje reda u javna preduzeća ide teško i da otpora ima i unutar samih kompanija. To očekuje i Srbiju.

"Šta je planirano to mora i da se uradi, kako u javnim tako i u komunalnim preduzećima. Svaka zemlja se borila s tim kako će regulisati rad tih preduzeća, koji procenat vlasništva treba da zadrži, kako da građani i privreda dobiju najbolju uslugu, po najpovoljnijoj ceni i da preduzeća budu efikasna. Za Srbiju je sada krajnje vreme da to uradi zbog problema sa finansiranjem budžeta", objašnjava direktor Projekta za bolje uslove poslovanja USAID-a DŽo Lauter.

Ni komunalna preduzeća nisu se dobro pokazala u poslovanju, posebno na lokalu. Od 665 javnih komunalnih preduzeća, prošlu godinu svako treće je završilo u minusu sa gubitkom od tri milijarde dinara. S druge strane, u pojedinim opštinama, povećane su i cene komunalija i porezi.

(RTS)