Miloš Obradović: Zašto Vlada Srbije ne sme da oporezuje bankarski sektor

POREZ ZA SVE OSIM ZA BANKE

Vlastima u Srbiji do sada nije palo na pamet, a verovatno ni neće - uprkos idejama i iz zemlje i iz susedstva, a to je da se oporezuje finansijski sektor.

Zarad popunjava državne kase, nosiocima srpske ekonomske politike svašta je padalo na pamet u poslednje dve godine, otkad je počela svetska kriza. Hteli su da povećaju PDV sa osam na 18 odsto na južno voće, kompjutere i hotelske usluge, u čemu za sada nisu uspeli, ali je povećana maksimalna stopa poreza na imovinu na 0,4 odsto, dok su smanjene olakšice. Pred Novu godinu povećane su i akcize na naftne derivate do 4,8 dinara po litru za motorne benzine, a udaren je namet i na pušače, povećanjem akciza na duvan. U opticaju su bili i predlozi da se poveća PDV na 22 odsto. Čak je iz Ministarstva finansija najavljen udar na tajkune, pa bi se izmenom zakona o porezu na dobit, oglobile i of šor firme koje rade u Srbiji.

S druge strane, nije se uspelo ni u smanjenju nekih nameta poput poreza i doprinosa na rad. Zato je skoro dve godine na snazi bio dodatni porez na moblnu telefoniju od 10 odsto.

Ne ulazeći u opravdanost svakog od ovih predloga, treba primetiti da je država htela ili je oglobila najrazličitije vrste industrije i slojeve stanovništva, i one sa velikim stanovima i one koji se voze i koji jedu limun i pričaju mobilnim telefonom.

Međutim, do sada im nije pala jedna ideja na pamet, a verovatno ni neće uprkos idejama i iz zemlje i iz susedstva, a to je da se oporezuje finansijski sektor.

Nema PDV-a za banke

Naime, 2002. godine ukinut je porez na finansijske transakcije koji je tada donosio budžetu preko 80 miliona evra. Osim toga, reformatori srpske privrede potrudili su da se finansijske transakcije oslobode i plaćanja poreza na dodatu vrednost, valjda zato što banke ni ne stvaraju nikakvu dodatu vrednost. To je predviđeno članom 25. Zakona o PDV-u, kojim su oslobođeni "kreditni poslovi, preuzimanje obaveza, garancija i drugih sredstava obezbeđenja, poslovanje i posredovanje u poslovanju depozitima, tekućim i žiro računima, nalozima za plaćanje, kao i platnim prometom i doznakama i poslovanje i posredovanje u poslovanju novčanim potraživanjima, čekovima, menicama i drugim sličnim hartijama od vrednosti, osim naplate potraživanja za druga lica".

Tako se obaveze banaka - koje vrše "društveno korisnu funkciju" oslobađanja građana njihovog novca pomoću ogromnih kamata - svode na plaćanje poreza i doprinosa na zarade zaposlenih i poreza na dobit. U prethodnih deset godina, međutim, čak i poreza na dobit, kojeg je bilo u zamašnim količinama, bile su većinom oslobođene, između ostalih, i - banke. Tako su Zakonom o porezu na dobit preduzeća predviđeni poreski krediti za investicije u osnovna sredstva i zapošljavanje novih radnika i to u iznosu od 100 odsto isplaćenih bruto plata u toj godini. Tako da faktički država plaća i platu i poreze za novozaposlene. Takođe, po zakonu, poreski krediti mogu se iskoristiti u roku od 10 godina. Ove olakšice banke su koristile koliko su mogle a posebno u početku, dok su zapošljavale veliki broj ljudi i ulagale u širenje mreže. Tako je do 2005. godine retko koja banka uopšte i plaćala porez na dobit. Od 10 odsto, koliko iznosi poreska stopa za porez na dobit, bankarski sektor je efektivno u poslednjih pet godina plaćao oko 6,5 odsto. U korišćenju olakšica najdalje je otišla Komercijalna banka koja do 2009. godine nije platila ni dinara poreza na dobit.

Bespotrebne olakšice

Porez na dobit je inače u Srbiji najmanje izdašan porez, odnosno ima najmanje učešće u budžetu. Tako je 2008. godine po tom osnovu u budžet leglo oko 35 milijardi dinara, u 2009. godini 29,5 milijardi, a u prošloj 29,1 milijarda dinara. Poređenja radi, od carina se prikupi 10 do 15 milijardi dinara više, a od poreza na dohodak građana dva do dva i po puta više novca za budžet.

Nebojša Katić, finansijski analitičar koji godinama radi u Londonu, jedan je od kritičara sistema u kome su bogate, uglavnom strane kompanije, oslobođene plaćanja poreza na dobit.

"Porez na dobit, za razliku od većine drugih poreza, plaća se samo kada dobit postoji i to je jedan od najpravičnijih poreza. Pri tome, domaći porez na dobit je najniži u Evropi. Kada je poreska stopa tako niska, ne postoji ni jedan razlog da se bilo kome daju dodatne poreske olakšice. Time se ništa ne postiže, a država samo gubi deo poreskog prihoda. U tom kontekstu, davanje poreskih olakšica bankama, jedna je od najskandaloznijh poreskih anomalija, ali svakako ne i jedina. Kada ne bi bilo poreskih olakšica, po logici stvari, priliv u budžet bi bio veći. Ovo samo po sebi ne bi spasilo srpski budžet, ali srpski budžet ne može biti spasen ni jednom pojedinačnom merom. Međutim, u sklopu neophodnih mera, ukidanje poreskih olakšica bi moralo biti pri vrhu liste, zajedno sa pojačavanjem poreske discipline na svim segmentima", tvrdi Katić.

On ističe da je država propustila da uoči da nema potrebe poreski stimulisati one investitore koji u Srbiju dolaze isključivo radi eksploatacije domaćeg tržišta. Da bi zarađivale na srpskom tržištu, banke moraju fizički biti u Srbiji. Za takve investicije Srbija se ne takmiči sa drugim zemljama, pa ne mora činiti poreske ustupke. Takođe, država nepotrebno nagrađuje zapošljavanje radnika do čega ionako mora doći.

"Banke moraju širiti svoje poslovanje i zapošljavati nove radnike. I u ovom slučaju država nepotrebno gura novac u džepove vlasnika banke", kaže on.

Prema njegovim rečima, poreska politika uvek i svuda reflektuje strukturu moći i rezultat je uticaja najsnažnijih poslovnih krugova.

"Bankarski lobi je svakako jedan od najmoćnijih u Srbiji, a bliskost srpske političke elite i bankarskog sektora je duboko zabrinjavajuća. Ceo finansijski sistem je podređen interesima bankarskog sektora. Ovde nije reč samo o porezima ili o nedopustvom tolerisanju ponašanja banaka, već o i fundamentima monetarne politike. Svi ovi fenomeni su prisutni u Srbiji već celu deceniju", kaže Katić i ukazuje na činjenicu da Mađarska nekoliko godina unazad primenjuje dodatni porez za banke, a da je pri tome i bazna poreska stopa u Mađarskoj viša od srpske.

Veći porez na dobit

"Kao što ne volim poreske olakšice, nisam ni veliki ljubitelj selektivnih dodatnih poreza. Sve to nepotrebno usložava poreski sistem koji treba da bude jednostavan i stabilan. Mislim da je bolji mehanizam da se u prvom koraku ukinu olakšice kod poreza na dobit, a drugom koraku da se poreska stopa podigne na 15 do 20 odsto", predlaže on.

Uprkos mišljenju mnogih ekonomista da bi smanjenje olakšica poreza na dobit ili čak porez na finansijske transakcije oterali bankarski kapital iz zemlje, Katić tvrdi da to ne bi bio slučaj.

"Ne verujem da bi ove mere dovele do odliva kapitala, kao što niska poreska stopa nije ni privukla kapital. Moglo bi doći samo do odliva onog dela kapitala koji i onako u Srbiju ulazi radi špekulacija i Srbiji samo šteti. Problem je što bi banke pokušale da svako povećanje poreza prevale na klijente. U sistemu u kome gotovo da i nema domaćih banaka, tome se nije lako suprotstaviti", upozorava on.

NBS i banke u začaranom krugu

Mađarska je prošle godine uvela porez na finansijske usluge koji su bankari nazvali "brutalnim". Ipak, ranije je sličnih predloga bilo i u Srbiji. Tako je ekonomista Nikola Tasić predložio da se oporezuju makar samo transakcije između Narodne banke Srbije i banaka, takozvane repo operacije.

"Narodna banka Srbije izdaje hartije od vrednosti da bi sa tržišta povukla novac. Apsurdno je da NBS plaća kamatu na novac koji je sama štampala. Postavlja se pitanje zašto NBS naprosto ne štampa manje novca ili poveća obaveznu rezervu, umesto da povlači novac plaćajući kamatu. NBS ne može da bankrotira, jer uvek može da se dokapitalizuje štampanjem novca, tako da je rizik držanja HOV NBS i samog novca isti. Dakle, NBS nagrađuje banke sa dvocifrenim kamatama za bezrizično ulaganje", kaže Tasić.

Od početka 2010. godine referentna kamatna stopa Narodne banke pada, a zajedno sa njom smanjuje se i repo stok, odnosno obim blagajničkih zapisa koje su banke kupovale od centralne banke. Međutim, pre toga veliki deo poslovanja bankarskog sistema se odnosio baš na obrtanje para u poslu sa državom uz kamate koje su išle i do 24 odsto.

"Tokom 2008. godine, NBS je od poslovnih banaka zajmila i vraćala sumu koja je više od tri puta veća od BDP-a", objašnjava Tasić.

On je predložio i kako bi banke mogle da "podele" sa državom bezrizičnu zaradu koju su ostvarile u poslu sa tom istom državom.

"Na primer, država bi mogla da uvede porez od 0,2 odsto na transakcije između poslovnih banaka i NBS. Ovo deluje više nego fer, ako imamo u vidu da banke naplaćuju i do jedan odsto transakcije za prosto puštanje kredita u promet. U periodu od januara 2002. godine do avgusta 2009. godine, ovaj porez bi državi doneo skoro 50 milijardi dinara. Samo u 2008. godini, ovakav porez bi doneo preko 21 milijarde dinara, ili čak 3,64 odsto ukupnih poreskih prihoda", predlaže Tasić.

Porez i na provizije

Još jedan predlog je i oporezivanje naknada i provizija, koje donose velike prihode bankama.

U prvih devet meseci prošle godine prihod od naknada i provizija iznosio je oko 15 milijardi dinara. Ako bi se pak uzela u obzir 2008. godina kada su prihodi banaka po osnovu naknada i provizija iznosili 38,95 milijardi dinara, budžetski priliv bio bi mnogo veći. Da je država primenila PDV sa stopom od 18 odsto na tu sumu, budžet Srbije bi bio bogatiji za sedam milijardi dinara.

Da se izvuku iz nevolja u koje su ih, prema mnogim mišljenjima, uvalile banke, neke države su uvele porez na finansijski sektor kao što je to Mađarska, ili to ozbiljno razmatraju, kao što je slučaj sa Velikom Britanijom i Nemačkom. U Srbiji je to izgleda delatnost od strateškog značaja?

(balkanmagazin.com)