Miloš Jovanović: Definitivni kraj parole „I Kosovo i EU“

Došao je napokon i taj dan. Konačno je neko od srpskih vlastodržaca javno izgovorio nešto što je nekolicini ljudi bilo jasno još daleke 2008. godine (i na šta je javno upozoravao i potpisnik ovih redova), a to je da Srbija ne može postati punopravna članica EU, a da prethodno ne prihvati secesiju svoje južne pokrajine, odnosno "prizna njenu nezavisnost".

Iako kasni šest godina, ova javno izrečena spoznaja (i to sa najviše državne funkcije) konačno je razbila iluziju da evropski put Srbiju neće koštati Kosova i Metohije. Ovo je značajna činjenica jer se upravo zahvaljujući pomenutoj iluziji srpska žaba kuvala u evropskom loncu. Proces je naime počivao na ideji da svako približavanje Srbije Evropskoj uniji mora biti uslovljeno jednakim udaljavanjem Srbije od Kosova i Metohije, naravno, uz puno ćutanje o krajnjem ishodu. I zaista, punih šest godina proces je tekao neometano iako je slika o krajnjem rezultatu bivala sve jasnija. Rekonfiguracija UNMIK-a i dovođenje EULEKS misije, tehnički dijalog Beograda i Prištine, samo su bile neke od etapa ovog procesa koji se odvijao pod lažnom parolom "I Kosovo i EU" koju su od 2008. godine lansirali i nebrojano puta ponavljali Boris Tadić i koaliciona vlada Mirka Cvetkovića.

Upravo je ovu parolu Tomislav Nikolić svojom izjavom konačno skinuo s dnevnog reda čime je omogućio da se problem koji pred Srbijom stoji najzad postavi na jedini ispravan način: ili Kosovo i Metohija ili EU!

Navedena zasluga naravno ne oslobađa predsednika Srbije odgovornosti jer je i SNS uzeo učešća u održavanju iluzije koju je stvorio Boris Tadić. Uostalom, proces istovremenog približavanja Evropskoj uniji i udaljavanja od Kosova osetno je ubrzan nakon 2012. godine o čemu ponajbolje svedoče kako predsednička platforma koja je u Narodnoj skupštini usvojena januara 2013. godine i u kojoj nije bilo nijedne reči o pravima države Srbije na KiM, tako i postizanje Briselskog sporazuma kojim su ugašene srpske državne institucije u južnoj pokrajini.

Međutim, u ovom trenutku postoji daleko važnije pitanje od odgovornosti aktuelnog predsednika Republike za izgubljeno vreme i otežanu poziciju Srbije na Kosovu, jer je svojom izjavom Tomislav Nikolić stavio Srbiju, njenu vladu i prvenstveno samog sebe pred neizbežan i neodložan izbor: ili Kosovo ili EU. Drugim rečima, maske su konačno pale i od sada će svaki dalji korak u evropskim integracijama i "zvanično" značiti da se od Kosova odustalo ili će, suprotno tome, borba za Kosovo i Metohiju označiti kraj evropskih integracija Srbije.

Vlada Srbije koja je vodila briselski proces i postigla istoimeni sporazum već je dala odgovor na ovo pitanje. Šta može uraditi predsednik Republike?

Ako je kod Tomislava Nikolića ostalo časti i morala na koje se i sam poziva, i koju politikantstvo nije izjelo u proteklim godinama, onda on danas može učiniti samo jedno - javno objaviti da Srbija odustaje od punopravnog članstva u EU. Naravno, time bi predsednik Republike postao direktna opozicija Vladi Srbije i zapravo, u odsustvu parlamentarnih evroskeptičnih stranaka, opozicija celokupnom institucionalnom establišmentu. Iznad svega, međutim, Tomislav Nikolić bi ovakvim stavom prekinuo pogubnu spoljnopolitičku orijentaciju Srbije, jer u ovom trenutku samo on ima kapacitet da poremeti unapred pripremljen scenario koji krnju Srbiju vodi u EU.

U suprotnom, njegovo zakasnelo ali ipak tačno upozorenje, ostaće samo prazno slovo na papiru i neće ga osloboditi istorijske odgovornosti za predaju Kosova i Metohije i odsustvo "časti i morala".

(Novosti)