Miloš Garić: Angela Merkel nam je učinila usugu

Možda se njoj tako ne čini, ali Angela Merkel je prilikom svoje nedavne posete nama Srbima učinila uslugu. Njena misija je bila jednostavna - staviti do znanja Tadiću da mora da prepiše Šiptarima Kosovo ako hoće u EU. To je bio žestok šamar, ali koristan, otrežnjujući

Angela vrlo dobro zna da Evropskoj uniji ne treba ekonomski slabašna Srbija. To znamo i mi, ali se pravimo da ne vidimo. Članice sa kešom proklinju dan kada su primile Grčku u članstvo, a u Srbiji vide isti „bunar" za trošenje para. Na sve to, gazde EU iritira to što Srbija do sada nije priznala Kosovo, a oni ljudi ratovali za to.

Sve to je, dakle, Tadićev san o Evropi smestilo u šok sobu, sa sve slabijim signalom na aparatima. Panika je preko noći zavladala i u vlasti, ali i kod opozicije. Ne morate, međutim, da budete preveliki vizionar pa da shvatite da to i nije tako loše. Jer, ako bi Tadić sada i prepisao Kosovo Tačijevim banditima, i mi se u nekom ludilu s tim složili, brzih dana bi nam Brisel servirao pitanje Vojvodine, a Raška i Preševo bi bili u čekaonici. Sve, samo da nas ne prime u članstvo. Ili, ako već moraju, da to bude Srbija u pasiranom obliku, lagana za gutanje. EU je tvorevina poput Jugoslavije, a znamo kako smo tamo prošli. I, kako bi nam bilo sutra u toj Evropskoj uniji? Pa, prilično sam siguran da bismo doživeli dalje komadanje, jer nije tajna da EU teži da počiva na regijama. To znači da bismo u EU umesto Srbije, imali Vojvodinu, Šumadiju, Sandžak... Sve u skladu s „evropskim vrednostima". Već vidim Kardelja kako se kikoće iz groba...

Šta nam onda preostaje? Samostalna Srbija? Ne budimo u zabludi! Pa zar iko ozbiljan može da pomisli da bi EU tolerisala tako nešto. Realnost je da bismo doživeli istu onu podelu na regije. Vojvodina je, uostalom, već dobila Statut, kojim 2015. godine poprima sve odlike nezavisne države i stvari se polako zahuktavaju u tom pravcu. Za sve one kojima to nije jasno, eventualna sudbina samostalne Srbije u okruženju EU ličiće na sudbinu šargarepe pred blenderom.

Treća opcija, ipak, postoji. Zvuči šokantno, ali Srbija sada ima sve razloge da se odluči na priključenje Ruskoj Federaciji. Pa da kao njena članica šalje deputate u Dumu i dovede rusku vojsku na granice. Tako bi svaki pokušaj daljeg usitnjavanja srpske teritorije bio adekvatan napadu na Rusiju, a svi znamo šta to znači. Pitanje Vojvodine, Preševa, Sandžaka... Već vidim Vladimira kako mu se čelo nervozno nabira. Vidim i Angelu kako je pre posete Beogradu poziva Šreder, svež sa sednice UO Gazproma: „Vidi, Endži, daj popusti malo to oko Kosova..." Srbija da bude Rusija. Možda nekom ne deluje prijatno, ali pitam vas šta drugo preostaje.

(Pres)