Milorad Ekmečić: Mi smo za Ameriku narod koji u sebi nosi opasan virus

Milorad Ekmečić,istoričar: Dok američki stratezi budu muku mučili sa pitanjem kako da unište virus zla koji Srbi u sebi nose, opasnost za njih od gerilskog rata – u nekom novom sukobu sa Rusijom – biće realna i prisutna. Sav taj panteon umnih glava, vođa njihovih nevladinih organizacija i javno srpsko mnjenje koje oni stvore je paučina na vetru. Varaju se američki stratezi kada misle da će ih unutrašnjim rastakanjem srpske politike, kulture, stila života osloboditi obaveze da na Balkan šalju pola miliona vojnika, u slučaju neke veće krize njihovih odnosa sa Rusijom

Danas, deceniju i po posle okončanja oružanih sukoba na Balkanu, prilike za srpski narod i njegovu matičnu državu, kao i za druge državne celine u kojima on živi, nisu mnogo sređenije i jasnije nego što su to bile od 1992-1995. godine – u vremenu građanskog rata u Jugoslaviji. Tešku poziciju Srbije, u savremenim previranjima i sudbinskim gloženjima još uvek unipolarnog sveta, mnogi danas odgovorno nazivaju „statusom poražene zemlje“! U svetu koji se našao u predvečerju krupnih geopolitičkih i geostrateških promena, u kojem poodmakla globalizacija još uvek nije završena a uloge podeljene, istorija je daleko od svog, nekad optimistički najavljenog „kraja“. Šta to znači za srpski narod, koliko on, a posebno njegova elita i upravljačke strukture razumeju i suočavaju se – ne samo sa situacijom „poražene i ucenjene Srbije“, već i sa budućnošću koja (nas) čeka? Tu budućnost, akademik Milorad Ekmečić, naš sagovornik, tvrdi da  „gledamo kroz tamu“. Rečima našeg istoriografa, kojeg mnogi sada neusiljeno imenuju „vodećim savremenim istoričarem srpskog naroda“, poklanjamo punu pažnju.

Analitičari kažu da je poruka nedavno održanog samita Grupe 20, u Seulu uznemirujuća, jer – prema njoj –  izgledna budućnost sveta je veliki rat, najpre valutni i trgovinski, a potom i oružani. Mislite li da je ovako tragičan rasplet svetske krize neminovnost? Šta bi za Balkan i Srbe to moglo da znači?

Danas su zamagljeni pojmovi rata i mira. Nijedno jutro nismo sigurni da svetski rat nije već izbio. „Hladni rat“ je bio odveć surov, mrtvih je bilo kao u velikim ratovima. Samo je naziv Hladnog rata iza 1945. godine bio nov. Šarl Senjobos je u svoje vreme rekao da su mirnodopski odnosi Francuske i Nemačke, posle poraza Francuske 1870. godine, gubitka Alzasa i Lorena, bili opterećeni rivalstvom, spremanjem novog vrućeg obračuna, da je takav mir bio isto tako skup, kao pravi rat.

Vazduh koji danas udišemo je opterećen ratom što se u svetu vodi bez prestanka i gotovo da smo izgubili poverenja u naša čula, da li su sposobna da razlikuju pravi rat od postojećeg mira. Još uvek je vaše pitanje na mestu – mogući novi svetski rat bi bio tako rušilački da bi doveo u pitanje, ne samo održanje ljudske vrste, nego biološkog života uopšte. Bez sumnje bi se veoma razlikovao od današnjih ratova.

Neki danas zaista govore o neminovnosti trećeg svetskog rata posle 2025. godine. Takva se proročanstva nikada ne mogu ostvariti.
Za budući svetski rat  postoji samo jedan preduslov – velika ekonomska kriza, kao ona iza 1929. godine. Danas imamo stanje koje odgovara Senjovosovom opisu mira posle 1871. godine, do Svetskog rata 1914. godine.

(Pečat)