Milorad Dodik: Nabeđeni natovci i nabeđeni evropejci, opasniji su za Srbiju nego bilo kakav drugi proces; EU je podanik SAD

Milorad Dodik izjavio je u intervjuu za Sputnjik da je BiH neuspešna država, koja je podeljena po svim pitanjima.

— Bosna i Hercegovina je neuspešna zemlja, koju međunarodni kreatori ideje o Bosni i Hercegovini, nakon raspada bivše Jugoslavije pokušavaju da održe ovih dvadeset godina i očigledno je da u tome ne uspevaju. Bosna i Hercegovina je podeljeno društvo, i to po svim, i teritorijalnim i etničkim i kulturnim i obrazovnim, pa i ekonomskim elementima, tako da to ne bi trebalo da bude model za uspešnost. Bosna i Hercegovina nije uspela da nađe nijedan svoj unutrašnji konsenzus. Očigledno je i jasno da svih ovih godina veliko prisustvo međunarodnog faktora — pre svega vojnog, a i političkog — dominira čitavim tim procesom u Bosni i Hercegovini. Ako neko želi da u Siriji zadrži međunarodnu zajednicu koja će upravljati tim prostorom, onda može taj takozvani bosanski model da bude uzor. To odgovara upravo međunarodnoj zajednici, koja ima mnogo svojih službenika što hodaju po svetu, prvo izazivajući konflikte, a onda, nakon toga, navodno kreirajući neka mirna rešenja.

Gaseći požare koje su izazvali?

— Pa otprilike to tako izgleda. Znamo i danas da se bivša Jugoslavija sama od sebe ne bi ni mogla raspasti da nije bilo upliva tadašnje Nemačke, koja je kreirala izdvajanje Slovenije i Hrvatske, i satanizaciju Srbije i srpskog naroda. A sve se na tome i kreiralo. I sada, kad se sretnem s nekim od njih, vidim ljutnju zašto sve to nije uspelo. Nije uspelo zato što ideja koja je negde daleko smišljena, o „dejtonskoj“, ili kako oni to vole da kažu „funkcionalnoj“ Bosni i Hercegovini, nije istinski poriv ljudi koji tamo žive! Niste mogli na razvalinama bivše Jugoslavije, u kojoj se Bosna i Hercegovina zvala „Jugoslavija u malom“, da napravite neku novu „malu Jugoslaviju“. To je potpuno bilo apsurdno. Ali započeli su  masovnu operaciju, postoji međunarodno prisustvo… Danas tvrde da su ogroman novac dali Bosni i Hercegovini, pa zato ne mogu da odustanu od tog svog koncepta. A Sirija je nešto drugo. Sirija je zemlja bogata naftom, to svi znamo, Sirija je živela jedan sasvim pristojan život razvijene zemlje, razvijenog društva. A onda je Sirija dobila takozvano „proleće“, koje ju je odvelo u haos, i sada ulazi u dugogodišnji mrak koji je očigledno kreiran od strane nekih drugih… Da nije bilo ruske intervencije koja je i dovela do toga da se mora razmišljati o završetku oružanog dela sukoba, verovatno bi to trajalo godinama, po principu nezavršenog sukoba koji bi stalno izazivao druge, sporadične sukobe. Naravno, ključno pitanje je stvaranje Islamske države, koja je bazirana na „kalifatu“ — to je ono što smo mogli pročitati kod Alije Izetbegovića, kad je govorio i u svojoj Islamskoj deklaraciji kako muslimani, tamo gde su manjina, treba da kreiraju podnošljivo i tolerantno društvo, a onda kada postanu velika većina treba da kreiraju društvo po uzoru na kalifat. Taj kalifat smo videli sada, kroz Islamsku državu, i sve ono što smo mogli da pročitamo u Islamskoj deklaraciji Alije Izetbegovića sada vidimo kroz praktičnu realizaciju Islamske države.

Sirija je izgleda bila poslednji podsticaj ili udarac koji je izazvao tektonske poremećaje u celom svetu, pa i u Evropi. Pre Sirije su bila, naravno, druga „proleća“ koja su se pretvorila u haos, čije posledice mi sada i kod nas već vidimo… Vi ste rekli pre neki dan da Republiku Srpsku čekaju izazovi koje nije mogla da reši Evropa, i da Srpska neće moći da primi migrante?

— Posledica toga su migranti, naravno. Migranti koji su pokazali inertnost Evrope… koja je po već ustaljenom scenariju pratila ono što su kreirali neki krugovi sa Zapada, pre svega američki, i gore po Bliskom istoku, i sada evo i u samoj Siriji… Kad se Soroš pojavi negde, vi znate otprilike šta je to. Još nismo čuli da zvanična Amerika osporava takve metode Soroša i drugih koji to rade… Ali Evropa je uvek bila ćutljiva, i nikada nije imala svoj stav. Tako je bilo i tada, a tako je bilo i sada, oko ovih problema vezanih za Rusiju, oko same Ukrajine.

Šta je to čime Amerika drži Evropu u takvoj vrsti pokornosti da radi na svoju štetu, jer mi znamo kolike štete trpi Evropa zbog sankcija Rusiji?

— Da biste bili poslušnik morate pre toga biti podanik. Morate biti spremni da to uradite. Podaništvo uvek vuče u poslušništvo i slepo praćenje svega toga. I to možemo da vidimo. Evropa je u strateškom savezu sa SAD i razumljivi su ekonomski i politički interesi. Ali Evropu nikada nismo čuli da snažno i jako ospori bilo šta što misli Amerika. Tako je bilo u BiH, Evropa nam je rekla pre 2005. godine, i to veoma jasno, da je stav Evropske komisije da ne može BiH da uđe u EU i da se kandiduje za EU, sve dok je protektorat dok postoji visoki predstavnik. A protektorat i visoki predstavnik kao jedna grupa zapadnih ambasadora se i dalje sastaju u jednom nedeljno, pretresaju unutrašnju politiku BiH i donose stavove koje kasnije nameću organima BiH kao navodno njihove. Takvu državu nikada nije primila Evropa, a sada im ne smeta ni visoki predstavnik, ni protektorat, ni međunarodna okupacija koja je u suštini to. BiH je pod međunarodnom okupacijom godinama jer je međunarodna zajednica kriva i za uspeh i za neuspeh lokalnih procesa. Ona ih je odlučujuće determinisala i ne treba se iza toga kriti. Izvršna ovlašćenja koja su data visokom predstavniku, odnosno ona koja je on sam sebi uzeo, takvog su obima da u današnjem svetu nemate ni kralja ni cara ni bilo kakvog diktatora koji mu je ravan. Uprkos tome, sad oni govore o tome kako BiH kreće na put ka Evropi, a BiH je i dalje pod protektoratom.

Ipak, kako ćemo mi rešavati problem izbeglica?

— Što se mene tiče, ja sam apsolutno siguran bi Evropa pokušala da izabere od tih izbeglica nešto što njima treba: inžinjere, doktore, medicinske sestre, ili one što obavljaju neke fizičke poslove, a onda bi i nama i svim zemljama na Balkanu vratila deo tih izbeglica kojima je potrebna socijalna pomoć i koji nisu kvalifikovani za mnogo šta. Republika Srpska je jasno rekla da ne može da bude deo tog programa ni pod uslovom čak ni da se kreira neka finansijska pomoć. Mi smo naučili na to. Evropa je nama uvek kreirala neku bedu da bi se potom izvukla iz toga.

Šta mislite kakvi su izgledi BiH kada su u pitanju evrointegracije?

— Aplikacija BiH je primljena iako i oni sami sumnjaju da je kredibilna i da može da opstane. Dakle, u sadašnjim uslovima dramatično su promenjeni odnosi i procesi, ni Evropa više nije ono što je bila pre samo deset godina. A bila je nada, obećanje, htenje, želja da se tamo dođe. Danas Evropa ne može da reši problem migranata, ne možete čak da razumete kako je moguće da je taj koncept Evrope toliko loš i slab da na 500 miliona stanovnika koliko ima EU, dođe milion i po migranata i protrese i dovede u pitanje čitavu Evropu. Što i radi, kao što vidimo.

Rekli ste da ćete, ukoliko na dnevni red dođe tema NATO u BiH, raspisati referendum. Može li Sarajevo doneti takvu odluku bez RS kao što je BiH aplicirala za EU?

— Što se tiče NATO-a, mi smo svoj stav davno izgradili. Prvo, NATO je bombardovao Srbe u RS, drugo to bombardovanje je odlučilo ishod vojnog sukoba u BiH. NATO je bio u političkoj promociji centralizacije BIH sve vreme podržavajući političku misiju međunarodne zajednice i represivno se ponašao tako što je hapsio određen boj ljudi i sklanjao ih sa funkcija.

Tema odnosa sa NATO-om je danas veoma aktuelna i u Srbiji — povodom davanja diplomatskog statusa Alijansi društvo se podelilo, jedni su za, a drugi protiv, što je sasvim legitimno, ali na čudan način se pojavljuje teza da Rusija vrši nekakav pritisak na Srbiju, kao da je Rusija krenula da nas okupira, između ostalog, i Sputnjikom?

— Ti srbijanski, nabeđeni natovci i nabeđeni evropejci po svaku cenu, opasniji su za Srbiju nego bilo kakav drugi proces. Po svaku cenu prihvatati sve što dolazi iz NATO-a i sa Zapada apsolutno je neprihvatljiva stvar, treba da budete racionalni. Ne možemo ni mi, ni Srbija, ignorisati činjenicu da postoji NATO. NATO postoji. Mi smo to osetili, i Srbija i Republika Srpska su to osetile. Veoma dobro znamo šta je to. Ali kako je moguće da ti pronatovci ovde u Srbiji, u Beogradu, ili bilo gde, zaborave ta bombardovanja? Da možda ne misle i dalje da su bili u pravu? Da nemaju ni malo osećaja?

(Sputnik)