Milojko Arsić: Ekspertsko šminkanje stvarnosti od strane Stamenkovića i Kovačevića

 Na predstavljanju MAT-a Stojan Stamenković, član Saveta NBS i Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku i član Saveta NBS, tvrdili su da je pad proizvodnje električne energije u prvom kvartalu posledica nepovoljnih vremenskih prilika, i da neće uticati na kretanje privredne aktivnosti u ovoj godini. Ocenili su da niska stopa rasta BDP od jedan odsto u prvom kvartalu nije zabrinjavajuća!? Osporavajući ocene koje sam izneo u „Politici”, pokušali su da diskredituju novinarku Anicu Telesković, „Politiku” i mene.

Stamenković i Kovačević tvrde da je pad proizvodnje električne energije i uglja posledica loših vremenskih uslova, ali je činjenica da je pad proizvodnje počeo dva meseca pre januarskog ledenog talasa i nastavio se još intenzivnije u martu kada su hladnoće prestale. Proizvodnja struje u novembru i decembru prošle godine pala je 7,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je u martu pad proizvodnje iznosio čak 22,9 odsto. Proizvodnja uglja u periodu novembar-decembar pala je 6,3 odsto, a u martu ove godine 19,4 odsto. Tokom prethodnih godina u periodima ledenih talasa proizvodnja struje u Srbiji nije opadala nego je rasla ili bila nepromenjena. U prvom kvartalu 2006. godine temperature su bile niže nego ove godine, ali proizvodnja struje nije pala.

U januaru je bilo hladno širom centralne i istočne Evrope, ali je u Češkoj proizvodnja struje porasla 6,3, u Poljskoj 3,6, Hrvatskoj 3,3, Bosni i Hercegovini 1,4 odsto, dok je u Srbiji proizvodnja opala 14,5 odsto. To znači da velike hladnoće ne utiču na pad proizvodnje struje. Štaviše, proizvodnja struje se po pravilu zimi povećava, a elektrane troše zalihe uglja i vode kako bi podmirile povećanu tražnju. Problemi nastaju kada elektrane uđu u hladan period bez zaliha, a dodatno se pojačavaju kada postoje problemi u tekućoj proizvodnji uglja – što je upravo slučaj sa Srbijom. Ovaj pad posledica je lošeg planiranja i loše organizacije proizvodnje, a ne nužnih prirodnih okolnosti.  

Članovi redakcije MAT-a osporavaju negativan uticaj pada proizvodnje struje u prvom kvartalu na rast BDP u ovoj godini. Ipak, direktan uticaj manje proizvodnje na BDP u tom kvartalu iznosi oko 0,8 odsto, što znači da bi BDP porastao 1,8 umesto jedan odsto, da nije bilo ovog pada. Pod pretpostavkom da se proizvodnja u narednim kvartalima normalizuje, uticaj na pad BDP u celoj godini iznosi minus 0,2 odsto. Ako se problemi ne reše taj efekat će biti veći. Članovi redakcije MAT-a su osporavali moju vrednosnu ocenu da je stopa rasta BDP od jedan odsto u prvom kvartalu razočaravajuća. Projektovani rast za 2017. godinu iznosi tri odsto, a stopa rasta tokom cele prošle godine nije padala ispod dva odsto. Zabrinjava i činjenica da bi rast u prvom kvartalu bio ispod dva odsto čak i da su proizvodnja struje i uglja ostali na nepromenjenom nivou. Da bi se projektovani rast od tri odsto dostigao neophodno je da u narednim kvartalima Srbija ostvari međugodišnji rast 3,6 odsto, što je još moguće, ali nije lako dostižno. Takođe, zbog slabijih rezultata u prvom kvartalu, propuštena je šansa da se ove godine ostvari rast veći od tri odsto – što je takođe razočaravajuće.

Analiza Kovačevića i Stamenkovića ne zadovoljava minimalne profesionalne standarde. Predstavlja tipičan primer apologetske analize, koja ima za cilj da se teškoće i slabosti u privredi pripišu objektivnim okolnostima, kao što su niske temperature, a da se pri tome prikrije odgovornost rukovodstva EPS-a i Vlade Srbije.

Kovačević i Stamenković su i ranije bili skloni da „naučno” opravdavaju stavove koji su odgovarali tada aktuelnim vlastima i interesnim grupama. Tako su nakon 2002. godine „dokazivali” da kurs dinara ne utiče na uvoz i izvoz privrede Srbije. Politika precenjivanje dinara koja je svoje „naučno opravdanje” dobila u radovima Kovačevića i Stamenkovića predstavlja jednu od najpogubnijih grešaka u ekonomskoj politici tokom poslednjih petnaestak godina, kojom je direktno potkopavana inače niska konkurentnost privrede Srbije.

Profesor Ekonomskog fakulteta, urednik „Kvartalnog monitora”

(Politika)