Milo Đukanović: U nekom trenutku ću se povući iz izvršne vlasti

Želim nešto više slobodnog vremena za sebe. Ali sada sam u potpunosti usmeren na obavljanje odgovornih poslova i ispunjavanje prioriteta Crne Gore na putu daljeg stabilnog napretka ka EU i NATO-u.

Crna Gora je prethodne nedelje dobila preporuku za status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji kao priznanje sprovedenim reformama. Evropska komisija je crnogorskoj vlasti postavila „domaće zadatke“ koje mora ispuniti da bi dobila status kandidata, i to je bio povod za razgovor s Milom Đukanovićem, predsednikom Vlade Crne Gore.

Evropska komisija nije crnogorskim vlastima postavila „domaće zadatke” koje mora ispuniti da bi dobila status kandidata, već da bi otpočela pristupne pregovore. U mišljenju EK se decidirano navodi da „U svetlu do sada ostvarenog napretka, Komisija preporučuje Savetu da Crnoj Gori dodeli status zemlje kandidata”. Očekujem da će Evropski savet prihvatiti preporuku EK na svom prvom, decembarskom zasedanju.

Ako govorimo o prioritetima koje je EK definisala kao ključne da bi se s Crnom Gorom otvorili pristupni pregovori, reč je o određenom broju tzv. Kopenhaških političkih kriterijuma, koji se tiču izbornog zakonodavstva, vladavine prava, administrativnih kapaciteta, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, medijskih sloboda i politike antidiskriminacije, kaže Đukanović.

Koliko je taj „evropski put” realan?

Ni najmanje ne potcenjujem značaj i kompleksnost nijednog od kriterijuma koje treba ispuniti da bismo otpočeli poslednju, ali najsloženiju i najzahtevniju fazu našeg evropskog puta – pregovore o pristupanju EU. Ali, duboko verujem da su oni realno definisani i realno dostižni. Pre svega, jer smo i sami jasno spoznali štasu nam prioriteti i koja pitanja zahtevaju kontinuirane napore. I još važnije, zbog toga što smo u Crnoj Gori, posebno u vladi, već uveliko angažovani u svakoj od oblasti koje apostrofiraju i naši evropski partneri. To samo potvrđuje ispravnost i istrajnost opredeljenja vlade da aktuelne i buduće reforme realizujemo zbog dostizanja većeg evropskog kvaliteta života građana Crne Gore, a ne zato što to očekuju ili zahtevaju naši evropski partneri.

Da li se pod „domaćim zadacima” podrazumeva sedam uslova Evropske komisije, među kojima su vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnost i odgovornost sudstva, depolitizacija javne administracije, sloboda medija...?

Da. Već sam decidirano naveo da su to uslovi u okviru sedam ključnih prioriteta u kojima se očekuje dalji, odgovarajući napredak da bi se otvorili pregovori o pristupanju Crne Gore EU. Nakon obnovljenog konsenzusa o proširenju iz decembra 2006. godine, verovatno podstaknuta i nekim negativnim iskustvima iz poslednjih primera proširenja, EU sada insistira na striktnom ispunjavanju Kopenhaških političkih kriterijuma, i to već u ranim fazama pristupanja Evropskoj uniji.

Smatrate li da su problemi koje je uočila EK realni problemi crnogorskog društva?

Smatram da je EK realno identifikovala probleme sa kojima se suočava crnogorsko društvo, kao i ostale države regiona. To potvrđuju i ovogodišnji ključni nalazi godišnjih izveštaja o napretku balkanskih država i Strategije proširenja EK.

Nema nikakve sumnje da, ukoliko želimo da obezbedimo ne samo intenzivan demokratski razvoj svih država regiona, nego prevashodno dinamičan i održiv ekonomski razvoj, moramo poslati jasnu poruku investitorima i poslovnim krugovima: ovo je region pouzdane stabilnosti i efikasne vladavine prava.

Ubeđen sam da se od država ovog regiona očekuju jasni signali napretka na planu političke i bezbednosne stabilnosti, vladavine prava, administrativnih kapaciteta, efikasnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije i kriminala. Apsolutno svesni da je to i uslov intenzivnog razvoja Crne Gore, već smo ozbiljno prionuli na posao. Zbog toga ne zebem od sposobnosti Crne Gore da ispuni svoje obaveze, kako u ovom, tako i u drugim područjima, koja će biti pod posebnom pažnjom naših evropskih partnera u predstojećim fazama našeg pristupanja EU.

Uz to, jasno je da su kriminal i korupcija globalni fenomen i da se protiv takvog problema ne možete boriti samo nacionalnim resursima. Stoga smatram izuzetno važnim nedavno potpisana dokumenta o saradnji sa susednim državama: Memorandum o razumevanju između Vrhovnog državnog tužilaštva Crne Gore i Državne direkcije za borbu protiv mafije Republike Italije i sporazume Crne Gore sa Srbijom i Hrvatskom o izručenju državljana optuženih za najteža krivična djela.Sazadovoljstvom konstatujem da oni već daju rezultate.

Izjavili ste da EU nema dobro iskustvo sa dodelom statusa kandidata kada jasno ne saopšti termin početka pregovora?

Imao sam u vidu primer Makedonije, koja je 1995. godine dobila status kandidata, ali do danas nije otpočela pregovore o pristupanju EU. Međutim, ovdje je, ipak, reč o donekle specifičnoj situaciji, jer je dalji napredak Makedonije, makar u poslednje dve godine, bio blokiran zbog poznatog spora oko imena na relaciji Skoplje–Atina. Stoga smatram da se ne može izvesti puna analogija u slučaju Crne Gore. Pre svega zatošto je Crna Gora dobila jedan paket realno postavljenih i, verujem, realno dostižnih zahteva za otvaranje pristupnih pregovora, uz najavu da će se za manjeod godinu dana oceniti napredak i, ukoliko on bude adekvatan, otvoriti pregovori. Očekujem da ćemo tu poželjnu situaciju u Crnoj Gori doživeti veoma brzo, tokom 2011. godine.

Vaša vlada je uvela institut „ekonomskog državljanstva”, čemu su se usprotivili neki evropski lideri. O čemu je reč?

Nema tu ništa sporno i to je manje-više očekivana reakcija Brisela. Svakako da smo, kao ozbiljna i odgovorna vlada, razmotrili mogućnost eventualnih zloupotreba i definisali trostepenu proceduru, koja uključuje i recenziju inostranih konsultanata, kako bi samo poslovni ljudi kredibilne međunarodne reputacije mogli da steknu ograničeni broj crnogorskih pasoša direktnim investiranjem u crnogorsku ekonomiju. Cilj je da se na ovaj način obezbedi i prenos nouhau, razvijenih tehnologija i inovacija. Kao i uvek do sada, ostvarujemo konstruktivnu saradnju sa EK. Od naših briselskih partnera očekujemo konkretne sugestije i predloge kako bismounapredili ovaj okvir i osigurali punu transparentnost i striktnu primenu uslova da bi „program ekonomskog državljanstva”, koji postoji i u Kanadi, SAD, Austriji, na pravi način zaživeo i u Crnoj Gori.

Nedavno ste naveli tri razloga za povlačenje sa političke scene. Ostalo je nejasno da li odlazite samo iz izvršne vlasti ili napuštate i čelnu poziciju u vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista?

Tačno, i nedavno sam ponovio razloge zbog kojih ću se u nekom trenutku povući iz izvršne vlasti. Podsetiću, rekao sam da bi to moglo biti delotvorno za dalji tempo političke demokratizacije u Crnoj Gori. Ipak je, vjerujem razumljivo, tokom godina koje su prethodile referendumu došlo do naglašene identifikacije dela javnosti sa individualnim političkim autoritetima u Crnoj Gori. To je, izvesno, koristilo u savladavanju nekih krupnih izazova sa kojima smo se suočavala tokom tih godina, poput odluke da Crna Gore ne učestvuje u ratu protiv NATO-a 1999. godine, ali to može objektivno postati ograničenje nužnom snaženju institucija koje su neophodan temelj demokratskog razvoja svakog društva. Drugo, smatram da će ustupanje mesta mlađim ljudima iz DPS-a za dokazivanje na zahtevnim reformskim poslovima u izvršnoj vlasti biti blagotvorno za samu partiju. Na kraju, u pitanju je i kvalitet mog budućeg života. Želim nešto više slobodnog vremena za sebe. Ali, sada sam u potpunosti usmeren na obavljanje odgovornih poslova i ispunjavanjeprioriteta Crne Gore na putu daljeg stabilnog napretka ka EU i NATO-u.

Vaši politički protivnici uporno ponavljaju da se iz politike povlačite zbog „pritiska međunarodne zajednice”?

Već sam više puta decidirano kazao da je to glupost koju konstruišu nemoćni politički konkurenti i jednako nemoćni, njima naklonjeni, mediji. Kao što znate, do danas, nismo bili u prilici da čujemo izvor na koji su naslonjene ove senzacije. Nećemo ga ni čuti, jer su u pitanju smešne konstrukcije.

Daleko iza nas ostalo je vreme zatvorenih političkih sistema, u kojima je moglo biti delotvorno ponavljanje neistina, širenje defetizma i političko manipulisanje, kao put za ostvarivanje pojedinačnih ambicija i ličnih interesa.

Podsetiću da je Crna Gora dostigla ovaj zavidan nivo integracije u EU i NATO kao rezultat reformskih rezultata na unutrašnjem planu, za samo tri godine. To su činjenice koje govore same po sebi i koje, mislim da u to ne treba nikoga uveravati, svi naši ozbiljni međunarodni partneri iskreno poštuju.

Koliko su istinite tvrdnje da odlazite iz Crne Gore na neku od značajnih funkcija u EU ili NATO?

To su jednako neozbiljne konstrukcije, još gluplje od prethodne. Jer, država koja nije članica EU i NATO-ane može imati svoje predstavnike u ovim organizacijama. No, ovo jasno ukazuje koliko su se tvorci pomenutih špekulacija upleli u kontradiktornosti i koliko sebe demantuju. U jednom trenutku plasiraju glasine o mom povlačenju zbog navodnog pritiska međunarodne zajednice, a već u drugom o mom odlasku na neku od značajnijih funkcija u EU ili NATO – strateški važnim međunarodnim organizacijama. Time jasno pokazuju da su, u suštini, mada nevoljno, svesni mog profesionalnog i ličnog kredibiliteta.

U crnogorskoj javnosti se sve više sumnja da će se graditi autoput Bar–Boljari?

Autoput će se graditi, i tu nema mesta sumnji. Postoji čvrsta opredeljenost vlade za izgradnju autoputa Bar–Boljare. Moramo biti svesni da se radi o investiciji koja je vredna preko trimilijarde evra. To je nešto iznad vrednosti godišnjeg BDP Crne Gore. Dakle, sve ono što Crna Gora stvori za godinu dana manje je od vrednosti autoputa. Jasno je da ovakvu finansijsku konstrukciju, posebno u godinama globalne ekonomske krize, nije lako zatvoriti. Moramo razumeti potrebu međunarodnih finansijskih institucija, u ovom slučaju EIB-a, koja predstavlja okosnicu svake finansijske konstrukcije za realizaciju krupnih infrastrukturnih projekata, da napravi sve dodatne provere, prije nego što da zeleno svetlo za njegovu realizaciju. Na poslednjoj sednici Saveta za izgradnju autoputeva uvažili smo poziv EIB-ada predstavnici vlade 25. novembra sa njima obave jedan od završnih razgovora na ovu temu, nakon čega ćemo imati jasniju sliku da li će EIB preuzeti svoj deo odgovornosti u finansiranju ovog projekta. Ukoliko odgovor bude negativan, onda ćemo razmišljati o alternativnim modelima finansiranja. Ima interesovanja sa više adresa za finansiranje ovog projekta. Ali zbog pune korektnosti prema tenderskoj proceduri i partnerima koje smo odabrali kao prvorangirane za realizaciju ovog projekta, a to je grčko-izraelski konzorcijum, mi do danas nismo želeli da razgovaramo na duplom koloseku.

(Politika)