Milan Krkobabić: Stalno putujemo Srbijom i još nam se nije desilo da naiđemo na nerazumevanje

Menadžeri moraju da nalaze poslove. Zato i jesam oštar kritičar preduzeća u javnom sektoru – gubitaša. Pošta ima 15.000 zaposlenih i nema viška zaposlenih.

Najvećem broju građana, a pre svega penzionerima, najvažnija je dugoročna stabilnost, a nje ne bi bilo da nisu preduzete teške mere, kao što je privremeno smanjenje plata i penzija, kaže Milan Krkobabić, predsednik Partije ujedinjenih penzionera. On u intervjuu „Politici” ističe da je podrška takvom konceptu bila ispravna, a potvrdu takvog stava vidi u nagoveštaju premijera da bi već ove godine umanjena primanja mogla biti vraćena na pređašnji nivo.

Opozicija je oštro kritikovala smanjenje, pre svega penzija. Kažu da je bilo mnogo drugih stvari koje je trebalo preduzeti pre toga.

Lako je bilo biti protiv toga, ali nismo čuli šta je alternativa. Niko nije sa oduševljenjem ni predložio, ni podržao jednu tako tešku meru. Međutim, mogli smo da biramo između privremenog smanjenja plata u javnom sektoru i dela penzija i rizika da dođemo u situaciju da penzija ne bude. Mi smo izabrali da podržimo ovaj koncept, koji uključuje kratkoročne mere, kao što je ova, ali i srednjoročne i dugoročne. Očekujemo i da se sredi stanje u javnim preduzećima, ali ne možete, na primer, reorganizovati EPS za mesec dana niti rešiti pitanje preduzeća u restrukturiranju za dva dana, to zahteva vreme.

Verujete da građani to razumeju?

Mi smo organizovali mnogo tribina, stalno putujemo Srbijom i još nam se nije desilo da naiđemo na nerazumevanje. Kad jasno predočite situaciju, iznesete činjenice, predočite sve mogućnosti, ljudi vas razumeju. Ljudi najviše strahuju za radna mesta, od neizvesnosti, i spremni su da se nečega odreknu zarad dugoročne sigurnosti. Nema penzija bez novog zapošljavanja, bez investicija...

Opozicija kaže da naša vlada nije uradila ništa da dovede nove investicije, da se samo zadužuje...

Znate šta, pročitao sam u „Politici” da je Nikola Pašić pred kraj života dao intervju vašem listu u kome je rekao: „Celog života smo vikali dole kralj, dole vlada i vratite pare lopovi. To sam ja vikao kad sam bio u opoziciji, to je opozicija vikala meni kad sam bio na vlasti.” Mislim da se danas nema mnogo toga dodati i oduzeti ovoj Pašićevoj definiciji političke scene. PUPS nastoji da se ponaša drugačije, odgovorno, nama je potreban opšti konsenzus oko privrednog oporavka. Moramo da menjamo taj naš mentalitet o kome Pašić govori.

Vi govorite kao premijer, treba da menjamo svest, moramo više da radimo, a ljudi kažu da posla nema.

Posao ne pada s neba, posao se traži. Evo, u preduzeću kojim ja rukovodim, „Pošti Srbije”, stalno tražimo nove mogućnosti, osmišljavamo nove usluge. Na primer, sastanak srpskog i kineskog premijera otvorio je vrata našim privrednicima, a kad se vrata otvore, onda idi kroz ta vrata, nemoj da čekaš da te sad natovari na leđa, da te nosi i da ti on traži posao. Sad očekujemo posao sa krupnim kineskim kompanijama. Menadžeri moraju da nalaze poslove. Zato i jesam oštar kritičar preduzeća u javnom sektoru – gubitaša. Pošta ima 15.000 zaposlenih, nema viška zaposlenih, samo manjka posla, koji mora da se nađe. I nalazimo ga i uspevamo da svake godine uplatimo sve više novca u budžet.

Skoro će godinu dana od formiranja ove vlade. Jeste li zadovoljni onim što je urađeno?

Napravljeni su određeni pomaci, postignuta je disciplina, radi se. Nisam zato da držimo štopericu nekome ko je krenuo nešto da radi. Ostavi se merenja, pokušaj da pomogneš ako možeš ili bar nemoj da smetaš ako ne možeš. Skoro 40 godina u svakoj kampanji svi idu da se slikaju i da daju izjave o izgradnji beogradskog železničkog čvora „Prokop”. I ja sam sa koalicionim partnerima išao tamo i to traje od kampanje do kampanje. Premijer Aleksandar Vučić je sad krenuo da radi i odmah su stigle opaske kako to ne može da se završi za godinu dana. Pa neka ga završi i za četiri godine, ali neka ga jednom završi.

Samokritični ste, a i opozicija. Vaši bivši koalicioni partneri umeju da optuže PUPS za stanje u finansijama, jer ste, kako ističu, vi insistirali na povećanju penzija.

Na inicijativu PUPS-a urađeno je mnogo dobrih stvari, posebno u Beogradu, kao što je, na primer, besplatan prevoz za starije penzionere, ljudi su skloni to da zaborave. Još mnogo stvari je urađeno, ali u beogradskom budžetu je tada bilo novca za to, uvek smo gledali realne mogućnosti. Ja ne znam šta da mislim, opozicija jednom, kad nam drži čas anatomije finansijskih kretanja od 2008. do 2012, kaže kako su određena povećanja plata i penzija urađena pod pritiskom PUPS-a. Drugi put se, kao kada je donošena teška mera privremenog smanjenja dela penzija i plata, predstavljaju kao jedini zaštitnici penzionera, ističući kako su u vreme njihove vlasti penzije povećavane. Tada uopšte ne pominju PUPS, ali građani sve znaju.

Šta mogu partije penzionera

Danas se održava skup tri partije penzionera, vaša i po jedna iz Slovenije i Hrvatske. Najavljujete i osnivanje neke asocijacije, šta je njen cilj?

– Dolaze nam predstavnici slovenačke Demokratske partije penzionera i demokratske partije umirovljenika Hrvatske. Obe partije su parlamentarne, a cilj nam je da artikulišemo potrebe ljudi trećeg doba, tu spadaju penzioneri, ali i oni koji nemaju penzije i neće moći da ih steknu. Ljudski vek se produžio, kad čovek ode u penziju sa 65 godina i, ako živi do 85, on ima sve društvene potrebe, kao i drugi ljudi, ali i u zemljama EU i u regionu pojavljuje se nešto što je vrlo izraženo – starosna diskriminacija. Zato i postoji potreba da se formira jedna asocijacija koja će se baviti tim problemom.

Šta vi tu možete?

– Slovenačka partija je skoro 25 godina u parlamentu, oni sada imaju četiri ministra u vladi, hrvatska je takođe dugo u parlamentu, a oni imaju i svoje predstavnike u Evropskom parlamentu. Važno je da se na svim tim mestima čuje za problem ljudi trećeg doba. Da li će naša i te partije moći da budu nosioci promena, nisam siguran. Ali važno je da budu u parlamentu. Sklon sam mišljenju da, dok god postoji poslanik PUPS-a u Skupštini Srbije, penzionerski glas će se uvek čuti. PUPS bi bio, da tako kažem, kao ono upozorenje – „opasna krivina”. Možda ne bismo mogli mnogo da učinimo, ali bi partije koje odlučuju uvek zazirale od tog glasa i uvek morale da imaju u vidu penzionere.

Mirjana Čekerevac

(Politika)

Penzioneri: Svet pripada i nama

Beograd -- Predsednik PUPS Milan Krkobabić izjavio je da je dogovoreno formiranje asocijacije čiji je osnovni zadatak zaštita pozicije i interesa penzionera.

Krkobabić, koji je predsedavao Samitu parlamentarnih partija penzionera regiona održanom u Beogradu, naveo je da je ideja o asocijaciji prvi iskorak u saradnji partija penzionera susednih državam.

"Asocijacija ima zadatak da se bavi pozicijom ljudi trećeg doba. Njih je mnogo, gotovo ih je trećina danas u Evropi i biće ih sve više", rekao je Krkobabić i dodao da na izazove i pitanja koja nosi 21. vek ta asocijacija mora da da odgovore.

Na pitanje kakav je položaj partija penzionera u Sloveniji i Hrvatskoj u odnosu na Srbiju, Krkobabić navodi da su penzioneri Slovenije daleko svesniji od penzionera iz Hrvatske i Srbije, i umeju da definišu svoje interese i da ih ljubomorno brane.

"Neprikosnoveno znaju da zaštite svoj interes na način kako su znali da ga zaštite u ekonomiji. Njihova partija je već 25 godina parlamentarna partija, to je čak druga partija vladajuće slovenačke koalicije sa nekoliko ministara", kaže Krkobabić.

Prema njegovim rečima, penzije u Sloveniji su tri puta veće nego u Srbiji, a u Hrvatskoj za polovinu veće nego u Srbiji.

Govoreći o Samitu održanom pod sloganom "Svet pripada i nama", Krkobabić kaže da je jedna od tema bila i starosna diskriminacija i kako se izboriti s tim.

Kako je naveo, 21. vek će biti vek borbe protiv svih vidova diskriminacije, pa i starosne diskriminacije čiji su pojavni oblici i problemi brojni, od onih banalnih u gradskom prevozu, preko dostupnosti zdravstvene zaštite i dostupnosti novog vida usavršavanja i obrazovanja .

"Svugde dolazimo do situacije da su ti ljudi gurnuti u stranu ili pokušavaju da ih gurnu u stranu. Naravno nije dobro ni jedno ni drugo. Oni moraju sami da se izbore ali mora da postoji i svest kod mlađih ljudi, i njih čeka to treće doba", kaže Krkobabić i navodi da mladi treba da budu više nego tolerantni prema starijim sugrađanima.

Na Samitu u Beogradu učestovala je Demokratska stranka upokojencev Slovenije - DESUS koju je predvodio potpredsednik Gorazd Žmavc i koja ima i predstavnike u Evropskom parlamentu, a Hrvatsku stranku umirovljenika - HSU, predvodio je potpredsednik Silvano Hrelja.

(Tanjug)