Milan Grujić: Naredne izbore neće odlučivati zalaganje za evropske integracije

Jedna stvar je prilično sigurna - naredne srpske parlamentarne izbore sigurno neće odlučivati duboko zalaganje za evropske integracije, a poene na Uniji sebi može da obezbedi jedino opcija evroskeptika predvođena Koštunicom.

Jedna stvar je prilično sigurna - naredne srpske parlamentarne izbore sigurno neće odlučivati duboko zalaganje za evropske integracije, a poene na Uniji sebi može da obezbedi jedino opcija evroskeptika predvođena Koštunicom. Do takvog rezultata dovela je, pre svega, politika same EU, odnosno njeno kontinuirano ucenjivanje i, možda još bitnije, omalovažavanje Srbije.

Tako slogan DS-a „Evropa nema alternativu" preti da na sledećim izborima donese više glasova Koštunici nego što je 2008. doneo Tadiću. Predsednik DSS-a obezbedio je sebi poziciju apsolutnog lidera na prilično upražnjenom tržištu protivnika EU, ili mnogo preciznije rečeno, na tržištu političara koji insistiraju na nešto pravednijoj i ravnopravnijoj poziciji Srbije u odnosu na Brisel. Jedinu konkurenciju predstavljaju mu slomljeni radikali, čije je egzistiranje na političkoj sceni oročeno onog trenutka kada je svakodnevno pojavljivanje Šešelja na TV ekranima prestalo da bude zanimljivo i najupornijim ljubiteljima viceva o Muji i Hasi.

Koštunica je, dakle, ukapirao da nema velike šanse u borbi protiv Tadića i Nikolića, pa je rešio da ih zaobiđe i za svog najvećeg protivnika izabere Evropsku uniju. Žestoko se protiveći politici organizacije na čiji pomen trećina Srba dobije osip, on je sebi obezbedio glasove stotina hiljada ljudi koji u briselskoj birokratiji vide uzrok skoro svih srpskih problema. Istovremeno, boreći se protiv ovog natprirodnog protivnika, Koštunica je kaparisao mitsku poziciju moralnog pobednika. Sada mu ostaje samo da iz prikrajka posmatra žestoko rvanje Tadića i Nikolića oko neizgrađenih mostova i procenta nezaposlenih.
Tadić i Nikolić će, s druge strane, morati žestoko da se potrude da pronađu adekvatan izborni slogan. EU kao tema ne pije vodu, a Kosovo će obojica zaobići u širokom luku, pa im međusobno nadgornjavanje ostaje kao najrealnija opcija. Tu je Tadić u težoj poziciji, jer je, za razliku od Nikolića, dojadio narodu, pa će predsednik morati da upotrebi svu svoju dokazanu političku veštinu da za naprednjacima ne zaostane onoliko koliko njegovi koalicioni partneri mogu zajedno da dobace. Tadića na kraju može da spase jedino Čedomir Jovanović, pošto je prilično jasno da Nikoliću ona ista Unija iz većeg dela ovog teksta neće dozvoliti na napravi koaliciju sa Koštunicom.

(Pres)