Милан Благојевић: Додик против Додика – пре и после Сабора

У јануару ове 2024. године Милорад Додик је о Деветом јануару изјавио:

„Одрећи се тог дана једнако је одрећи се себе, своје историје, погазити све, прихватити да сте спремни да слушате диктат муслимана и странаца и на тај начин мијењате свој карактер и обиљежје, а то није могуће“, при чему је истом приликом рекао и да су Срби 9. јануара 1992. године „донијели одлуку историјског карактера коју су потврдили на референдуму, на којем су јасно рекли да је 9. јануар Дан Републике“.

На сједници Народне скупштине Републике Српске одржаној 28. марта 2024. године Милорад Додик је за скупштинском говорницом као предсједник Републике Српске између осталог изјавио сљедеће:

„Српска ће инсистирати да на васкршњем сабору буде донесена декларација којом ће се прогласити да су Бошњаци прекршили Дејтонски споразум и рећи да Србија више не може да стоји иза тога и да је спремна, као субјекат међународног права, на међународним институцијама да брани Републику Српску и Дејтонски споразум“.

ДОДИК ПОСЛИЈЕ СВЕСРПСКОГ САБОРА 

На овом Сабору, који је умјесто на Васкрс 2024. одржан 8. јуна 2024. године, Додик је агитовао да у Декларацији усвојеној на том сабору између осталог буде записано (тачке 19. и 29. Декларације): 

"19. Свесрпски сабор констатује да би Република Србија, у складу са статусом потписника Дејтонског мировног споразума и са овлашћењима које је добила од Републике Српске Споразумом од 29. августа 1995. године, требало да интернационализује проблем урушавања Дејтонског мировног споразума са захтјевом да се исти примјењује у облику у којем је и потписан од стране свих.

29. Свесрпски сабор поздравља одлуку Републике Србије и Републике Српске да уједињено обиљежавају 15. септембар као Дан српског јединства, слободе и националне заставе у знак сјећања на пробој Солунског фронта у Првом свјетском рату, као и да је Сретење, 15. фебруар, Дан државности Републике Србије и Дан државности Републике Српске који треба уједињено и заједнички прослављати. Свесрпски сабор очекује да Република Српска настави да обележава 9. јануар као Дан настанка Републике Српске и крсну славу“.

Дакле, према овој Декларацији, коју ће сасвим извјесно усвојити Народна скупштина Србије и Народна скупштина Републике Српске, Девети јануар више неће бити Дан државности Републике Српске него ће то бити 15. фебруар, а 9. јануар 1992. године биће обиљежаван само као, како рекоше аутори Декларације, дан настанка Српске и крсна слава.

А што се тиче онога за шта је Додик у марту ове године говорио да ће Република Српска инсистирати на томе, а то је да је Србија спремна да „као субјекат међународног права, на међународним институцијама брани Републику Српску и Дејтонски споразум“, остаде тек да би „Србија требало да интернационализује проблем урушавања Дејтонског мировног споразума са захтјевом да се исти примјењује у облику у којем је и потписан од стране свих“. 

Интернационализовати нешто је са правне стране велико ништа, с обзиром на то да у Декларацији свесрпског Сабора од 8. јуна ове године ипак није написано да је Србија спремна да „као субјекат међународног права, на међународним институцијама брани Републику Српску и Дејтонски споразум“, како је Додик најављивао крајем марта 2024. године.

За разлику од магловитог термина „интернационализације проблема урушавања Дејтонског мировног споразума“, који је, тако неодређен, само једно правно ништа, сасвим је друга ствар да су Додик и Република Српска инсистирали на Сабору да у Декларацију уђе да ће Србија пред Међународним судом правде покренути поступак против свих држава које кроз тзв. Савјет за примјену мира у БиХ и помоћу Канцеларије ОХР-а и Бонских закључака флагрантно и тешко повређују суверенитет Босне  и Херецговине као државе чланице УН, тиме што јој они своју вољу намећу као устав и законе, умјесто надлежних институција у БиХ, чиме Босну и Херцеговину супротно Повељи УН десуверенизују и од државе је претварају у свој протекторат, а Републику Српску гурају у сигурни нестанак, упркос јасним правним нормама из члана 2. и члана 78. Повеље УН које такве радње најстрожије забрањују. 

Дакле, ничега од овога нема у Декларацији свесрпског Сабора, а најмање Додиковог инсистирања из јануара, односно марта ове године, да нема одрицања од Деветог јануара као дана државности, односно да ће Српска инсистирати да на свесрпском Сабору буде донесена декларација којом ће се прогласити да је Србија спремна, као субјекат међународног права, да на међународним институцијама брани Републику Српску и Дејтонски споразум.

Све у свему, и овај пут, боље рећи по ко зна који пут, смо се освједочили да Додик прича једно, док у стварности ради сасвим друго, то јест ради сасвим супротно од онога што прича и обећава. 

Др Милан Благојевић

(rtvbn.com)