Mihailo Medenica: Što nam je jeftinije Kosovo i Metohija to će pevaljke skuplje podvriskivati- „Vidovdan“

 Čuješ li Srbijo da te fukara gizda za udovicu, ili je zaista još jedino važno koji će polusvet ući u ono gubilište- „Zadrugu“?!

Biće da je njihova izdaja manja od naše tišine.

Biće da je našoj tišini Kosova i Metohije sasvim dovoljno u jalovoj zakletvi „Dogodine u Prizrenu“, a ako baš ne može u Prizrenu valja i u „Zadruzi“ i „Parovima“, rekoh!

Mislim se kako onu Judu poganu nije sramota da podvriskuje jeftine parole otvarajući nekakav put „Miloša Velikog“ i najavljujući novi, zvan „Vožd Karađorđe“, a spreman je da izda sve za šta su srpski voždovi dali glave, pa se prenem- zašto bi njega bilo sramota kad ne čini ništa čega nas nije sramota i stid!

U sve manjoj Srbiji otvara sve veće puteve odlično znajući da vlada narodom koji je spreman da brani još samo parking mesto, mesto u kafiću i redu u pošti.

Strahujem, vala, da će i taj naprstak Kosova za koji se „izbore“ nama biti i previše.

Imamo ga, valja, već dovoljno u pesmama, pijanim noćima, srči do kolena i pevaljkama dok podvriskuju „Vidovdan“.
Svaki je separe- Gazimestan; splavovi Gračanica, Bogorodica Ljeviška, Samodreža, Budisavci, Zočište, Devič, ćutnja nadvisila Dečane za dve visine; Ibra, Sitnice, Laba, Drima, Bistrica…dovoljno u espresu, i to kraćem…

Naučili smo se da trajemo, ne moramo i postojati.

Šta će nam vekovi kad su nam i dani predugi, kad od zore bežimo pod senku dok se ne smrkne pa se u noć krijemo od zvezda dok ne osvane…

Šta će nam večnost kad smo smrtni, jel da..?

Šta će nam Gospoda više od raspeća na ogrlici i mirišljave ikonice o retrovizoru..?

Kud ćemo s precima kad sa sobom ne znamo šta ćemo?
O čemu da se razgovaram s prađedovima kad gledam i sebi da se ne javim ako ne moram?

Sjahalo Srblje s neba i uzjahalo električne trotinete…

Šta će nama koren, nafora, kolevka i sveti grob kad su banane, ulošci i jagnjetina na akciji u bogomoljama nove vere?

Šta će nam, bre, vera, kad imamo Lunu, Kiju, Cecu, Jecu, Lukasa…sisa i dupeta na kubik i metar?

Šta će nam, aman, onoliko Kosovo i Metohija kad možeš božur i u saksiju; Lazarom i Milošem nazvati hrčke il kanarince; čitavu svetu lozu Nemanjića junački istetovirati od butina do vrata sa sve Pećkom patrijaršijom među plećke i ako još gde ostane mesta za minijaturu Hilandara i Stanije?

Kud ćemo s Košarama, Paštrikom, krvlju junaka, otetima, kostima, zatravljenim ognjištima, prekopanim grobovima, preklanim vratovima…kad se pivo greje a kapućino hladi..?
Rečju, nisu ove pogani Jude što su lošiji od nas, već što smo mi Getsemanski vrt!

Njihova izdaja je velika onoliko koliko smo mi pristali da budemo mali.

Da se sakrijemo pod maslačak i grmimo: „Dogodine u Prizrenu“, dok nas leptir ne nadglasa lepetom krila.

Pristali smo da trajemo, ne moramo i da postojimo.

Traje i rolna toalet papira, pa…

Nažalost, za više će se oni „izboriti“ nego što smo mi spremni da branimo, zato im se i može da u bedi budu „časniji“ negoli mi u svojoj časti!

Izdajica koji to ne krije da je- veći je od čoveka koji u strahu od izdajice porekne da je čovek

Što nam je jeftinije Kosovo i Metohija to će pevaljke skuplje podvriskivati- „Vidovdan“…

(Dva u jedan)