Mihailo Medenica: Šta je “zamrznuti konflikt” do veleizdaja koju si nameren da počiniš, Vučiću?!

 Veliš, Aleksandre Vučiću, kako je potrebno što pre rešiti “kosovsko pitanje” da ne bismo generacijama za nama ostavili “zamrznuti konflikt” na prevsetom Kosovu i Metohiji?!

Neće ti proći, budi ubeđen!

Ni u ove dane straha i agonije od pošasti što hara- neće ti proći, a tako bi želeo…

Nema te bolesti koja će Srbina naterati da se odrekne leka, jer bez zavetne svetinje Srbija nije ništa drugo do umirući kojem novi dan nije blagoslov- već kazna!

Naročito ne brini, bruko, za one koji će doći za nama, jer ukoliko “rešiš” “kosovsko pitanje” za nama neće biti nikoga…

Ne trudiš se ti da skineš nekakvo breme sa pokolenja no da im natovariš kamen stida po kojem će se jedino poznavati!

Kamen kao krštenicu, okove kao veru i balegu kao temeljac, prag i jasle.

No, ponavljam, budi ubeđen da ti nećemo dozvoliti, jer Kosovo i Metohija Srbinu nikada nije bio problem, već rešenje!

“Zamrznuti konflikt” postoji samo u tvojoj veleizdajničkoj misli, agendi i reči datoj onom zlu belosvetskom kojem si obećao Prizren za šaku bednu vlasti, baš kao i oni pre tebe i bezmalo svi ovi što kidišu na tvoj jalovi tron!

U kakvu nas to ravan stavljaš sa onima kojima se s ruku još sliva krv nevinog Srblja, pa tvrdiš da na Kosovu i Metohiji nije sve naše, da nam se valja razgraničiti s njima?!

Nije sve naše, tačno, njihovo je zlo, njihove su jame i vrtače, njihovi su jauci mučenika dok im naživo vade organe, njihovi su ognji naših sela, svetinja, groblja…

To je sve što oni imaju i samo se tu i na tome možemo razgraničiti: njima doveka krvave ruke a nama zavet da će Kosovo i Metohija zanavek ostati pričest svakog živog, umrlog i još nerođenog Srbina!

Nema, Vučiću, “zamrznutog konflikta” tamo gde su večno žive rane!

Tamo gde je ranama jedino isceljenje!

Tamo gde se žanju raspeća!

Tamo gde se s najvećom ljubavlju peva životu, jer nije život ovo što u trenu trošimo no ono gde si nad grobom praotačkim veđa s kolevkom praunučkom…

Velika je Srbija dok joj je Hoča velika!

Plodna su joj polja dok je svako od njih seme kosovskoga polja!

Dok je Drima u dlanovima Srbinovim- dotle je Srbin u dlanovima Gospodnjim!

Zaludu hiljade zvonika ako ne čujemo zvona Samodreže…

Što je za tebe panj za svakog od nas je prag!

Ništa na Kosovu i Metohiji presvetome nemam, ali ništa bez Kosova i

Metohije nije moje!

Gde god da je Srbinu dom- bez Kosova i Metohije je beskućnik!

Sve što jesmo tamo smo gde pokušavaš da nas ubediš da nismo.

Neće ti proći, budi ubeđen!

Nas i da prevariš ali ove bolje, mnogo bolje od nas, koji dolaze za nama- ne možeš!

Ne strahuju oni da ih sačeka “zamrznuti konflikt”, već da ih ništa ne dočeka!

Ništa u kojem će se doveka saplitati o sopstvene senke…

Ne plašim se da će me proklinjati, plašim se da me neće ni pomenuti, da će u zaboravu na nas- tražiti sebe.

Neće ti proći, veleizdajniče, nema te vakcine kojom ćeš nas protiv Kosova i Metohije pelcovati!

Nema razgraničenja tamo gde se ni nebu ni zemlji granica ne razaznaje…

(Dva u jedan)