Mihailo Medenica: Šrederu, oženi me!

 Razmišljam nešto, majku mu, kakva bi tek emisija "Šrederu, oženi me" bila da su je kojim slučajem vodili Milomir Marić i Mirko Alvirović, mada je i ovako delovala kao da su likovi iz idijske serije banuli u neku od turskih, pa ih Radoš Bajić džumle pokupio i ponudio uloge u "Ravnoj gori"!

Marić: Dobro veče, ovo je neka od emisija koju vodim, osim kad premijer gostuje, onda on vodi besprekorno kao što vodi i državu u kojoj...

Vučić: Ne preterujte gospodine Mariću, ja se samo trudim da radim najbolje što mogu, a narod, istorija i nova verzija Biblije koju pravo završava imformativna služba SNS-a će dati svoj sud, a kad smo već kod sudova ne razumem kako nema dovoljno dokaza protiv Karića i Dinkića, i otkud sad oni slobodni ljudi odjedanput, kad sam i Mlađici na večeri obećao da će robijati, a Milanki i Draganu Kariću da mogu na moju izbornu listu samo pod uslovom da Bogoljub ponovo pusti brkove kako bi ličio na onog za kojim smo raspisali poternicu?!

Alvirović: A, sa nama u studiju je i gospodin Gerhard Šreder, još jedno prijateljsko lice sa poternice, koja to zaptavo i nije, već više nešto kao mapa puta do Halkidikija, što u prevodu s grčkog znači: "Jebeš znakove, samo prati Vučića i nema šanse da promašiš skretanje kod Asprovalte"!

Šreder: Guten aben, Vučić moj velika prijatelj, za ove pare što ja dobila da dođem možda i najveći do sada, i on divan mladić koji radi kao "mercedes 200 d", što mu prvi vlasnik bila bakica koja ga vozila samo do pijaca i uvek bilo garažirano!

Ovaj, hoću kazala moj Vučića vozila neka vojvoda, ali posle toga urađena generalna, sve u njega promenili i sad ličilo na auto od baba Angela, pa od nula do 100 razvijalo za koliko mu mi kazali...

Vučić: Zahvalio bih se na divnim rečima mom takođe velikom i dosta povoljnom prijatelju, na novogodišnjem popusti je, znate, pa budžet Srbije nije oštećen koliko i za Blera, jer je Toni, još jedan iz pejade mojih divnih drugara, pazaren na rate pa je ispao nešto skuplji ali ga rentiranjem isplaćujemo...

Marić: Gospodine Šreder, Vi se sigurno sećate godina kada je Ljuba Zemunac harao Nemačkom, što nema nikakve veze s temom emisije, ali nam recite iskreno da li bi gospodin Vučić mogao da dobije Ljubu na ferku i zašto ste kao i ja apsolutno sigurni da- bi?!

Šreder: Ja ne znala tačno o koj Ljuba vi govorila, ali morala ponoviti za ove pare još 18 puta: Aleksandar Vučić moj velika prijatelj, najveći državnik kojeg Srbija imala još od Zmaja od Šipova i genije koji je izmislio struja, Tesline kalemove i "Beograd na voda"!

Vučić: Izvnite, samo da ispravim mog najvećeg prijatelja i napomenem da "Beograd na vodi" nisam izmislio ja, odnosno, uopšte nije izmišljen, dok struju, Tesline kalemove, telefon, parnu lokomotivu, vatru, točak, beskvasne penzionere i Vulina jesam, priznajem!

Alvirović: Gospodine Vučiću, ne mogu da ne primetim: otkad ste Vi na vlasti u Srbiji više nema kolotraga, udarnih rupa, nesemaforizovanih raskrsnica, gradovo su okićeni još krajem avgusta kako bi se...

Vučić: Kako bi se privukli strani turisti u čemu smo i uspeli, jer samo u Beogradu imamo nekoliko hiljada Avganistanaca koje su upravo svetla našeg grada privukla da dođu, a što se ostalog tiče- bilo je nekoliko desetina pokušaja udarnih rupa na državu ali smo na vreme osujetliji i asfaltirali, semafora u tri napprednjačke boje ima gotovo na svakom koraku, čak i na trotoarima, a onom u Kraljevu, svečano otvorenom, planiramo da damo ime Šreder gesemaforen, u čast mog velikog prijatelja, kuma maltene, ili ćemu glavu na spomeniku onom čuvenom azerbejdžanskom pesniku kojem još pokušavamo da provalimo ime, zameniti sa Šrederevom, eno se lije u smederevskoj Železari što je rekordan učinak nekad posrnulog giganta a danas ponosa idustrije čelika u kojem se izlivaju ne samo kašičice za slatko, već i one filigranske posude za narodne kuhinje kako bi sirotinja, koje nema, uživala u splačinama jedući ih domaćih posuda ukrašenim motivima Srbije!

Marić: Vaš odgovor, predsedniče, nameće sledeće pitanje: kako ste momak sa novobeogradskog asfalta sigurno ste poznavali onog Aleksandra Vučića koji je krajem devedesetih poručivao gospodinu Šrederu, Bleru i sličnima da će ih stići ruka pravde zbog zločina nad tadašnjom Jugoslavijom, iz koje ssu svojevremeno pobegli Stevica Marković, Ćenta, Vukojević i ostali vitezovi asfalta?

Vučić: Da, poznavao sam ga, ali površno, viđali smo se u “Pinkiju” dok je kao direktor bio zadužen za hlorisanje vode u bazenu, ali kako ja radim 24 sata dnevno i nemam vremena za bazen tek ponekad skočim u przan da se koji sekunda opustim, nemam vremena ni da sačekam da ga napune, verujte! Pomenuti će, naravno, biti uhapšeni čim se pojave u Srbiji, ali mislim da je dokazano kako je Kosmajac ipak kriv za sve pa smo morali da ga pustimo na slobodu zbog nedostatka dokaza, osim one kazne za parkiranje na zelenoj površini što i nije neki prekršaj, jer ako već nema dece u parkići zašto ga ne iskoristi kao parking i rasteretiti trotoare..?

Šreder: Vučić bila moj veliki prijatelj i najveći državnik otkad meteor udarila u Zemlja i pobila dinosauruse! Jel sad opravdala pare, mogli u Skadarlija na ćevapčići?!

Alvirović: Kad ste već pomenuli dinosauruse verovatno ste na putu ovamo primetili kako ih nema po srpskim drumovima, što jeste zasluga našeg premijera koji je ingenioznom idejom da se prave uži tuneli od predviđenog onemogućio te nemani da se sumanutom brzinom kreću putevima i ugrožavaju bezbednost ostalih učesnika u saobraćaju?!

Vučić: Hvala na lepim rečima, gospodine Mirko, ali zaista ne mogu da preuzmem zasluge za sve učinjeno, jer ipak je prosperitet Srbije timski rad, a ja nikad ne izostavljam priliku da pomenem kako rame uz rame sa mnom po 24 sata rade i Aleksandar i Alek i Vučić, tako da bi se bez njihove pomoći dinosaurusi još hranili penzionerima, tehnoliškim viškovima, porodiljama, trudnicama i ostalim kategorijama koje smo zbrinuli tako što smo im uzeli skoro sve kako ne bi imali razloga da izlaze do prodavnica i izlažu se nepotrebnoj opasnosti od reptila!

Marić: Čini mi se da smo malo zapostavili dragog gosta iz zemlje u kojoj su daleko od uticajniji od kancelara bili: Robija, Bumbar, Pesnaja, Glavonja i ostali džentlmeni kriminalnog miljea koji je tkala UDBA...

Šreder: Gospodin Vučić bila moj veliki prijatelj i najveći državnik od bombardovanja na ovamo, tad ja bila veći a on mali i bezobrazan, ali za ovolika keš sve mu oprostila, bilo mlad i još (po)četnik u politika!

Vučić: Kako je došlo vreme da odjavim emisiju zahvalio bih se mom veliko prijatelju i prijatelju Srbije koji nas je obogatio osiromašenim uranijumom, zahvaljujući kojem danas imam rast BDP-a od 73, 6 odsto i smanjenje nezaposlenosti usled povećanje stope malignih obolenja među radničkom klasom, čime je značajno rsterećen penzioni fond i smanjeno vreme čekanja na umiranje sa 75 na svega 50 godina starosti, što je, priznaćete, izvanredan uspeh! Sprečili smo odliv mozgova povećanjem izliva krvi u mozak, tako da najbolji ipak ostaju u Srbiji na rehabilitaciji...

Alvirović: Meni ostaje za kaj samo da odjavim emisiju i još jednom upozorim učesnike u saobraćaju: vežite se, prilagodite brzinu uslovima kolovoza i zajebite moje emisije, samo pratite Vučića i stići ćete i tamo gde niste pošli...

Vučić: Iskoristio bih priliku na kraju da se zahvalim mom velikom prijatelju na popustu što je odvojio vremena da izbroji novac koji smo mu uplatili i dođe bez ikakve materijalne nadoknade, kao i da poručim Kariću još jedanput da pusti brkove a Dinkiću da će ga stići ruka pravde, i neka ne naručuje ništa dok ne stignem, ne volim da mi se hladi večera za koji inače nemam vremena jer radim 24 sata dnevno...

(Moj nedeljnik)