Mihailo Medenica: Rusiji s ljubavlju, bez povoda i uvek s valjanim povodom

 U ove dane kukavičluka ponajviše je heroja, onih kafanskih što posle tri piva "jurišaju" na Prištinu a ne mogu da potrefe vrata klozeta...

I sinoć tako, u lokalnom bircuzu veličanstveno ofucanog tipa, sa drugarom koji se na kratko vratio iz petčalbe poprimivši sve nakaradno što je usput mogao da fasuje, ko triper, daleko bilo!

Da ne dužim, svelo se na njegovu konstataciju: "Jebala te Rusija", a počelo je kako obično i počinje- naivno i daleko od politike, uz priču o životu i šta se u njima promenilo od kada smo ga ispratili kod ujčevine u neku vukojebinu na dva sata vožnje od Berlina.

E, na to: "Jebala te Rusija" alergičan sam ko na kinese gaće, jer ako neko hoće pošteno da me iznervira samo potegne najgluplje pitanje od postanja na ovamo: "A, šta je to Rusija učinila za nas?!", lažno zavrćući gastarbajterskim akcentom dok od praaziluka ne može valjaano da se namesti da sedne...

Vazda me budale etiketiraju kao rusofila, mudro konstatujući uz to da samim tim nedovoljno volim Srbiju, jer valjda se ne mogu dva deteta isto voleti, jebem li ga?!

I onda planem i vazda istu tiradu: "Magare pijano, pre svega sam SRBOFIL, ali što se mene tiče voleti Srbiju a ne voleti Rusiju ne može biti suštinski iskreno niti pošteno prema Srbiji, jer doslovno te tako zarozanog i ustajalog u žabokrečini sopstvene gluposti ne bi bilo da nije bilo Rusije!"

I vazda isti pogled na takvu konstataciju, uz argument: "Rusi, pa oni su silovali sve što su stigli po oslobođenju '45."

Da, bilo je svakojakog zla tih oslobodilačkih dana, ali Crvena armija nisu samo Rusi, ali najlakše je za sve loše reći da su oni, a za dobro naglasiti to- Crvena armija!

Da, jednako sam kao i ti protiv toga da Srbija bude ičija gubernija ili kolonija, ali vratiću se na ono da ljubavi prema Srbiji nema bez ljubavi, makar zahvalnoosti prema Rusiji ako već ne možeš da voliš dalje od lažnog mira koji ti je omogućio Zapad, dok zarađenu lovu trošiš vikendima u zavičajnim restoranima naričući za Srbijom!

Istina, ne bi nas bilo, doslovno, da nije bilo ba te toliko prokazane i "odvratne" majčice Rusije, koja ništa nije morala da učini do onoga što je učinila 1916. kad su vajni prijatelji i saveznici zatvorili oči, nosi i usta pred zbegom srpkih kostiju i kože na obalama Valone i Drača, da ne vide, ne čuj u vapaje, ne osete smrad živih mrtvaca!

Doslovno tako, jer upravo su Francuzi i Englezi, gledajući te kosti o koje se nisu lomili talasi, već su ih lomili, razrezali da na to jada ne vredi trošiti ni vremena niti brodova kako bi ih evakuisali iz Albanije, jer plima će i onako učiniti ono što je "realno"- "Plava grobnica" za čitav jedan narod koji je bio na ivici nestanka!

Na sreću, krfski preporod i sve potonje zasluga je isključivo Rusije, koja je zapretila da će potpisati separatni mir sa Austrugarskom ne priskoče li vajni imaoci spomenika zahvalnosti po Srbiji u pomoć Srbima, i ne evakuišu li ih s peska albanskih grobnica!

Ako ćemo pravo veću zahvalnost, izuzmem li Rusiju, dugujemo Italijanima, a ne Francuzima i Englezima, no "šta je to Rusija ikada učinila za nas" osim što nas je, eto, te godine spasila istrebljenja! Bukvalno!

Treba li da napominjem šta je ruska emigracija, izbegla u nas nakon Oktobarske revolucije učinila za srpsku kulturu, pismenost, svesnost o veličini jednog malog naroda, jer upravo oni nisu dali da zaboravimo koliko smo veliki i kada u svojstvenoj nam mizeriji padnemo u moranom i duhovnom jadu!

Nije li ova šaka grobne zemlje u svim potonjim ratovima postala humka hiljadama ruskih dobrovoljaca koji su bez premišljanja pohitali put Srbije, da "siluju" verovatno..?

Skoro niko i ne pominje koliko je ruskih dobrovoljaca s prvim danom rata na Kosovu i Metohiji došlo u polja božura i jurišalo jednako kao da brane kapije Moskve!

Pominje li ko da deca u Rusiji uče o slavnoj istoriji i stradanju Srba i Srbije, dok se ovde nižu peticije da se ruski u školama zameni tako emacipovanim nemačkim jezikom, jer šta će nam deci ruski i kud će s njim, osim do visina kojih nikada neće biti svesni niti ih dosegnuti?!

Zna li se da se Srbija pominje u liturgijama i bogosluženjima ruskih monaha i svešenika?!

Zna li se da još samo Rusi pevaju "Tamo daleko" i "Vidovdan" plačući kao da po poslednji put prekoračuju svoj prag?!

Bio, video, čuo, i u Rusiji i na Kosovu i Metohiji, sa onom mekotom u glasu dok grabe po šaku najsvetije srpske zemlje da ponesu sa sobom kako bi joj se vratili ili ostavili u amanet deci da joj dođu!

Ma...znam da budali ne vredi objašnjavati, ali ne mogu da ćutim, bre, i neću, jer SRBOFIL sam zato što dobro znam ko Srbiju iskreno voli, a ko je voli za šaku evra, kao udovicu palog borca koju može da iskoristi u nevolji i oskrnavi joj crninu i uplakane siročiće...

Rusofil nije, magare moje p'jano, onaj što se klanja Putinu pa ikoni, već onaj koji zna da mu ikone ne bi bilo da nije Rusije!

I doveka će u mom domu biti tako, oduvek je i bilo!

Eto, olakšah dušu, čisto da bacim na papir ono što maliganskom petčalbaru nisam uspeo da objasnim, ubeđenom da nas je i ovoliko zahvaljući tome što su napaljeni Rusi silovali sve, od žena do kopitara i saksija s cvećem!

A, šta su ikada učinili za nas?!

E, pa ne znam, dobri moj, pitaj kada se vratiš tamo na "bauštelu" gde si postao gospodin čovek, a ja ću ovako trezan nekako izaći na kraj sa zabludom da je grof Vronski (Nikolaj Nikolajevič Rajevski) tražio da mu srce bude sahranjeno ovde kako bi doveka kucalo kao i moje- jednim otkucajem za Srbiju, drugim za Rusiju, sasvim sve jedno na kojem se zanavek zaustavi...

(Moj Nedeljnik)