Mihailo Medenica: Pet tačaka za Angelu

Ekskluzivno - predstavljamo vam već čuveni plan privrednog preporoda u pet tačaka, kojim je Aleksandar Vučić oduševio Angelu Merkel tokom nedavne posete Berlinu.

Jedan: izvadim prazan papir, što veći (takvih pun kabinet), zajedno gledamo u njega sa oduševljenjem, ja ti nešto kao pokazujem, ti klimaš glavom i govoriš: „O, her Alek, das is fatntastiš!

Das is grose plan, mene odušefila kako vi u Srbija imala tako feliki i čist papir! Kažeš, cela vlada mogla jede burek iznad njega, ništa ne mastilo i mrfilo po sto i tepih?! Niht normal, niht normal, brafo, brafo, lepi grome moj, što ona sa „peticama“ takođe kazala u pesma“!

Dva: ako se neko od kamermana ili fotoreportera prišunja iza leđa i slučajno snimi papir odmah ga pocepati na komadiće i pojesti. Ne fotoreportera, njega ćemo optužiti da je kočničar reformi i da radi za Miškovića, ako nije i Mišković lično?!

Pocepati papir, dabome. Ja ću pojesti koliko mogu, ali moraš i ti da se potrudiš, barem malo, kako bi delovalo da Nemačka stoji uz nas kao dokazani prijatelj, spremna da investira u Srbiju, što i dokazuje tradicionalnim jedenjem papira - drevnim bavarskim običajem. Samo da naglasim da ne jedem zvanične protokole u tvrdom povezu - za to mi služi Stefanović dr Nebojša! Samo da ga vidiš u akciji, ko termit je, navali na rokovnik kako ga spustim na sto, počeo sam na ruci da zapisujem beleške. Krijemo doktorate od njega k’o Kosmajca od pominjanja, sve pojede, bre!

Tri: u donjem levom ćošku grose papira je zaheftano sto evra - uzmi i ćuti, biće toga još ako se smeškaš i klimaš glavom dok poluglasno pominjem „mercedes“ i osam miliona novih radnih mesta! Ako je malo imam još pedeset u džepu sakoa, to mi je dao Velja Ilić da mu kupim dva bureta piva, hoće da se pridruži „ledenom izazovu“, ali kad je bal- nek je maskenbal- uzmi i to, polićemo ga ‘ladnim špricerom, njemu odavno sve isto, a i ovako će ponovo da nominuje sebe…

Četiri: Neću, ali stvarno više neću da ti pevam „Lili Marlen“ kad noću ne možeš da zaspiš, pa nazoveš! Nije da neću u stvari, ali ovi iz obezbeđenja me prate u stopu, pa i kad se zaključam u toalet i počnem da pevušim glasićem Marlen Ditrih čujem kako se kikoću ispred vrata. Znaš šta mi rade mangupi: kad izlazim iz stana kažu: „Dobro jutro, gospođice Ditrih“, a kada sedam u automobil vozač pita: „Kuda, Lili“?..

Može ona razbrajalica: „Ajne klajne kinder Alek selo mi u krilo, pa mi slatko lupetalo šta se njemu snilo“, ali ostalo- ne, možda, da?

Pet: kad vam Dačić dođe u posetu molim te, ali moooolim, da ga na aerodromu izvedu iz grupe, odvedu u onaj sobičak gde ste i mene nekad, pa sve ono sa sterilnim rukavicama, hahahah…

Pravdaće se da je ministar inostranih poslova, ali se ne obazirite na to, kao niste ga prepoznali, liči na onog iz Sarajeva što peva „Miljacku“, a nema radnu dozvolu za vikend- tezgu, napakovaćemo mu i više od dva boksa cigareta, čisto da imate zbog čega da ga… ono sa rukavicama, znaju već vaši carinici, grubijani jedni!

E, snimaju nas. Može još jedan pogled u papir i smešak, imam i u desnom džepu pedeset evra, nek ide život, dao mi šeik da kupim pakovanje flaširane vode za onaj projekat „Beograd na vodi“, ali sipaću mu česmovaču! Kakve milijarde - takva i voda…

Ne štipaj me, bre, neću sad „Lili Marlen“! Neću ozbiljno!

Dobro, al’ samo prvu strofu, a u zvaničnom saopštenju da piše kako je to bila najava otvaranja velike nemačke diskografske kuće u Srbiji, koja će zaposliti četiri miliona ljudi u doglednom periodu, a za početak dvoje, al’ za stalno, sa platom od pravih novčanica…

Idemo, Stefanoviću, pusti te poklon rokovnike i terciraj: „Vor der kaserne, vor dem grossen tor”…

(Dva u jedan)