Mihailo Medenica: Padaj Milo i nepravdo

 Veli Milo Đukanović kako nije imao lošu nameru prema Srbiji kada je odlučio da prizna ono što se nikad priznati ne može i ne sme- nezavinost Kosova i Metohije!

Ražalostio se podgorički Potemkin toliko da je suznih očiju (a poznat je kao duševaan čovek- zaplače kako vidi gladnog, nemoćnog, Svetu Marovića iza rešetaka, narod koji se guši u suzavcu dok u toj magli policija pokušava da mu pomogne navodeći ga pendrecima po leđima ka svežem vazduhu) govorio i Tadiću i Vučiću kako je Kosovo jalova rabota i kako im valja naći utehu u nekom hobiju: kukičanje, heklanje, sakupljanje značaka, prodaja nacionalnih interesa preko interneta na komad i kilo...

Savetovao je, siroma, al ko da ga posluša- ovaj prvi kojem je Srbija bila modna pista a on politička Stanija s Andrićevog venca, ili ovaj drugi kojeg je kao Jovan Krstitelj umočio nekoliko puta u Moraču i poslao u Beograd uz blagoslov: "Ja te stvorih i dadoh ti moć da hodaš po vodi, letiš, govoriš šest sati bez pauze i učiniš za Srbiju više negoli što bi meteor da udari po sred nje! Svakog jutra pred ogledalo ponavljaj sebi: "Ja sam Bog, ja sam Bog, ja sam Milov mali, što ti je dođe kao poslovođa Bogu" i ako li ti ko ne poveruje ti budi milostiv, oprosti mu i pusti kerbere da ga provuku nekoliko puta kroz blato i go.na, meni pali već dve i kusur decenije..."

Problem u čitavoj priči jeste sitnica, gotovo zanemarljiva, da Milo Đukanović oseća Srbiju bratskom koliko i Severna Koreja- Južnu, rastrebio je čak i maslačke koji su cvetajući naginjali ka Srbiji, ali jednako voli i Crnu Goru, jer s pravom može da kaže: "Posle mene- ništa!"

To što si priznao Kosovo i Metohiju kao nešto što nikada ne može biti išta osim Srbije- za to će ti doveka suditi jastuk, dobri moj Milo, preci i potomci koji će te se stideti ko Sekule Drljevića!

Nije tvoj pupčanik u bankovnim računima, perjaniče avetni, niti ga je presekao i podvezao Miraš što pomazuje surutkom, niti Jevrem Brković koji te uči nekom jeziku zmija, već na istom tom Kosovu, duboko pod njegovom grobnom i svetom zemljom!

Sećaš li se one vladičine: "Ko se stidi porijekla, rđa vazda dovijeka", mada te i taj subverzivni element Njegoš žulja i boli ko sat od 100.000 evra kad ga pretegneš na "pravedničkoj" ruci!

No, ne sekiraj se, ide oktobar, lep mesec Miholjskog leta i Milovske jeseni, daće Bog, al ne taj porculanski kojeg si poklonio Mirašu, već onaj što vidi i vaga...

Za tačno mesec dana glasaće Crna Gora, a bojim se da ovog puta neće ići stazom kojom je pendrecima "spasavaš" iz oblaka suzavca, već onom na kojoj si postavio naplatnu rampu i razrecao cenu misleći da je previsoka!

Nema za slobodu previsoke cene- na pendreke će ti narod odgovoriti glasačkim listićima, da vidiš kakav tek beleg po leđima oni ostavljaju..?

Priznajem, posle 16 godina nama u Srbiji jedan takav isti oktobar nije doneo dobra kolika smo očekivali, ali ovaj, u Crnoj Gori je šansa da i mi ispravimo nekee greške!

Tvoje: "Zdravo" ozdraviće i Crnu Goru i Srbiju, kojom vladaš svojim Pinokiom, podgorički Đepeto moj!

I da, ako me ko upita odakle mi pravo da iz Beograda komentarišem prilike u Crnoj Gori, evo i da odgovorim- iz Crne Gore sam, ponosan na svoja moračka brda koliko i na svoju Srbiju, ne dajući da mi iko odvaja ta dva, a kamoli rastrebljuje od svega za šta su nam praoci padali vičući u ropcu: "Živjele Crna Gora i Srbija!"

Hvala to još jedanput što nisi imao lošu nameru priznavanjem Kosova i Metohije, pa eto nemam je ni ja priznajući da će me doveka biti sramota što nema tih vetrova s Lovćena, Komova, Durmitora, Sinjavine, Bjelasice, Morače, Gorice...koji će moći da oduvaju crni oblak koji si navukao nad Crnom Gorom i razveju maglu u koju si je utamničio!

Toliki je, nažalost, da će trebati generacija dok se kroz tvoju zaostavštinu ne razaberu do vedrih jutra...

Od srca ti želim sunčan 16. oktobar kako bi što jasnije video da je i pad- let, pa leti, brate mili, sa sve klikom u bespamet iz kojeg ste se vinuli...

Ko će te posle prigrlit ne znam, al znam da bi jastuka trebalo da se plašiš više i od Demokratskog fronta!

Oni su ljudi, praštaju, samo žele da im Crna Gora nikada više ne bude crna bez u imenu, al jastuk ne prašta, pa nećeš znati jel manje boli zaspati il rvati se sa sobom da ostaneš budan- noć će strpljivo čekati, a u njoj nema kamera i servilnih novinara s Milougodnim pitanjima...

(Moj Nedeljnik)