Mihailo Medenica: Most, barikada i Alek

 Sreća pa pamćenje služi, a i nije bilo tako davno, nekoliko godina tek: sparan i težak dan na izmaku leta, još me je bolela plećka od gumenog metka nemačkog KFOR-a, ćerkin rođendan dočekao sam na barikadama severa Kosova- Bože koliko sam ih voleo, jer nisu bile bedem sile već bedem sili, „Zid plača“ Srba i „Golgota“ na koju se prkosno stupalo noseći krst ko blagoslov a ne kao okov…

Sećam se i da ste kao dunđer batinali đonom po barikadi, podsećajući na onu scenu iz „Ko to tamo peva“: „Da se ja pitam ja bih ovde dodao još deset kubika betona“, slaveći barikade kao Meteore srpstva, no od tada je prošlo valjano sparnih dana na izmaku leta baš kao i vaš „zanos“ naivnom umestnošću skupltora opstanka- danas vam, čujem, smetaju i saksije s muškatlama na tom istom mostu nad rekom preko koje ste preveli žedne stradalnike s Kosova i Metohije!

Slažem se ja s onom da samo budala nikada ne menja mišljenje, jednako koliko i s faktom da samo budala menja mišljenje češće nego čarape, i bez namere da Vas vređam samo tumačim eho iz onog mučenog Marka Đurića: „Zahvaljujući diplomatskoj aktivnosti Aleksandra Vučića postingut je dogovor o uklanjaju zida u Severnoj Mitrovici“!

Pretpostavljam, samo pretpostavljam da je ta diplomatska aktivnost u Briselu, nakon koje ste se zavetovali na tihovanje, bila nešto nalik ovome:

Tači: Aljek, da mi izbrišeš stari broj iz mobiljnog i memorišeš novi, s pozivnim brojem za „georgrafsku regiju“, haahahaha…i da staviš onu meljodiju od Hanke: „Tražio si sve, sve sam ti dalja“…

Vučić: Ne pada mi na pamet, barem pet minuta i…

Tači: A sad da poprićamo o onom zidiću…

Vučić: Kom, bre, zidiću?! Nemam ja ništa ni sa kakvim zidovima! To vidi sa Tomislavom, on i sinovi su zidali neke nelegalne vikendice i zidove…

Tači: Aljekćić moj, pa ko se to meni pravi bljesav malo, a..? Onaj zid u Mitrovicu što si obećao da ćeš da doneseš „hilti“ i produžni…

Vučić: A, na taj zid misliš, ma računaj da je to završeno, mada nikada nećemo pristati na vaše ultimatume tako da insistiram da ti doneseš produžni kabl a račun za struju i Srbe delimo po pola- može?!

Tači: Nećemo tako, bac Aljek! Za struju i da deljim račun, al za Srbe si ti zvao turu i rekao konobaru da podvuće crtu i piše na profakturu! Jel biljo tako: ćetri puta po deset ćevapćića, ćetri salate, ćetri pića i ćetri Srbina u lepinji..?

Vučić: Možda je i bilo ali ne pristajem da iko uslovljava Srbiju! Ako1

Tači: Dobro, da zovem novinare onda…

Vučić: Čekaj, bre, šta se duriš odmah pa ko strina sazivaš novinare za svaku glupost koju imaš da saopštiš, kao da novinari dežuraju ispred kabineta i čekaju vanredne konferencije ni o čemu… Srušićemo zid al samo zato što ja tako zahtevam od Prištine, i položiću kamen temeljac za „Mitrovicu na Ibru“, nemamo više stanova u „Beogradu na vodi“ a navala ko na Severinin pornić.

Tači: Dogovoreno, Aljek! Ti si pobedio a ja dobijam sve, e jesi me zajebao ljukava ljisice jedna…

Vučić: Dobro, ali moraš i ti da učiniš neki ustupak- šta mi dobijamo za uzvrat?

Tači: Ajde uzmi onih pet ćevapćića što je ostalo pa da se rukujemo ko ljudi a sutra „hilti“ u šake i da oteraš šut kad završite, dogovoreno!

Vučić: Dogovoreno! Još jedan veličanstveni uspeh moje politike- ćevape ću da podelim kao pomoć penzionerima i socijalno ugroženim kategorijama, a šut ide kao udarna vest: „Arapi donirali Srbiji četiri kubika šuta- ministarstvo zdravlja apeluje na građane koji nemaju kamen u bubregu, bešiki i ostalim organima da se hitno jave kako bi dobili po jedan u vidu nepovratne pomoći uz apel da najmanje pet godina nemaju pravo da ih otuđe, odnosno, izmokre ili će u suprotnom morati da obeštete državu“!

Tači: O, Aljek, što je tebi dobroooooo…

Vučić: Ako je Srbiji onda je i meni, a kako je Srbiji odlično meni je još bolje! I, vidi, kad te ubuduće budem zvao nemoj da mi razglabaš po pola sata, razgvor sa „geografskom regijom“ je, znaš već…

Aj, pa vidimo se i ne zaboravi- Kosovo je Srbija!

Tači: Neću, a ti ne zaboravi bušilicu, produžni i koljica sutra da ti ne pišem penalje opet…

(Moj Nedeljnik)