Хроника | |||
Михаило Меденица: Издао си, хуљо, па ћутиш! Власт по сваку цену је твоја "најскупља реч" |
![]() |
![]() |
![]() |
недеља, 25. мај 2025. | |
То су тамо нека туђа деца. Туђи Срби. Туђе сузе. Туђа земља. Издао си, хуљо, па ћутиш. Нека даве, ти ћеш се и даље “борити” ко лав- победниче свих пораза!
Нека даве, ти ћеш мученички уздисати пред камерама: “Само нека покушају…” Ево, хуљо, покушали су по ко зна који пут, и опет ће, јер издао си, Јудо!!! Саслужујеш свему што оно псето Курти чини! Исте хуље истих господара! На истоме ланцу, исто месо кидате – СРПСКО! Но, не мари – имаш ти свој “Газиместан” и своје “Обилиће” по парковима, под шаторима, под фантомкама…имаш ти своју најскупљу српску реч: власт по сваку цену! Нека је Србије таман да ти фотеља стање на њу – довољно је, све остало је на продају! Ћутиш хуљо и док по Бујановцу сеире у славу крвника Лешија, некаквог командата оних крволока што су се закитила српским главама на југу Србије! Нема везе, далеко је Бујановац, довољно далеко од фотеље и камера у које ћеш бесно стискати лажљиве усне и заклињати се да нико више неће смети на Србина… Но, то су неки други Срби. Ондашњи. Потрошни. Прећутни. Трампљени за фотељу, а за њу много Србије и не треба… Колико за шаторе, безврате вуцибатине под фантомкама у њима, и тебе у фотељи, таман! Све остало је на продају, јуначе бежанија! Ћутиш, хуљо, да ћутњом надгласаш вриске, вапаје, плач… Ћутиш да се газде не наљуте, да не затегну ланац, потегну корбач, припрете да ти је и то земље под фотељом превише! Ћутиш, чекајући да Србље заћути, да заборави, да не пита, да не види, да не јаукне за својима, да не дозива Косово и Метохију, али…
Тамо где ћеш ти неба је мало, колико кроз решетке и мусаво стакло прозора… Тамо где ћемо ми довека јесу Бистрице и Дрим, кивоти и животи који нису ни на продају ни на предају! Суза Српчади с Косова и Метохије је наш Јордан, а не јаз који ћеш лако прегазити! Што ти “не чујеш” – чујемо ми, све јасније! Што је за тебе пањ- нама је праг, запамти! Што би ти да продаш- ми смо за потомке давно откупили, и НЕ ДАМО! Ћутиш, хуљо, али ми нећемо! Чућеш нас све јасније и гласније! Издао си, Јудо, али заборављаш да си газдама дужан само ти – и да Србијом мирити цех више нећеш! Твоја најскупља реч нама не вреди ништа, а наша је све што имамо! Ти не даш фотељу – ми не дамо вечност, па види… Србијом се нико окитио није, па нећеш је ни ти газдама даровати ко плен! (bezcenzure.rs) |