Mihail Čudakov, zamenik direktora IAEA: Dovoljno je da artiljerijski projektil pogodi kontejner sa iskorišćenim nuklearnim gorivom na teritoriji Zaporoške nuklearke i dobiće se efekat „prljave bombe“

Ukoliko artiljerijski projektil pogodi kontejner sa iskorišćenim gorivom na teritoriji Zaporoške nuklearke, to može da dovede do efekta „prljave bombe“, izjavio je za Sputnjik zamenik direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), rukovodilac departmana za nuklearnu energiju Mihail Čudakov.

„Ako na teritoriji nuklearke postoji iskorišćeno gorivo koje se čuva na suvom, u betonskim kontejnerima, dovoljno je da artiljerijska raketa padne tu i dobiće se 'prljava bomba'. Nema potrebe tražiti bombu u formi bombe“, objasnio je on na marginama foruma „Atomekspo“ u Sočiju.

On je, istovremeno, dodao da u IAEA ne razmatraju izmene u bezbednosnim zahtevima za Zaporošku nuklearku u cilju sprečavanja vanrednih situacija koje bi prouzrokovao ljudski faktor.

Čudakov je istakao da usvojeni akti podrazumevaju da se ratna dejstva ne vode protiv teritorija i nuklearnih elektrana, kao ni hemijskih objekata.

Rusija - svetski lider u razvoju nuklearne energetike

Čudakov je još ocenio da je Rusija prednjači u svetu u razvoju nuklearne energetike, uključujući i zahvaljujući naprednim tehnologijama.

Prema njegovim rečima, Rusija je lider i u oblasti izgradnje malih modularnih reaktora, koji su traženi u malim zemljama i izolovanim teritorijama.

„Prljava bomba“

Kako su saopštili izvori iz raznih zemalja, između ostalog i iz Ukrajine, kijevski režim priprema provokaciju na teritoriji svoje zemlje uz upotrebu „prljave bombe“ ili municije sa malom nuklearnom snagom.

Cilj provokacije je da se, prema navodima izvora, Rusija optuži da je upotrebila oružje za masovno uništenje i da se na osnovu toga pokrene snažna antiruska kampanja.

„Prljava bomba“ je kontejner sa radioaktivnim izotopima i eksplozivnim punjenjem. Prilikom detonacije, kontejner se uništava, radioaktivna supstanca se raspršuje udarnim talasom, stvarajući radioaktivnu kontaminaciju područja na velikim površinama, a može da dovede i do nastanka radijacijske bolesti.

(Sputnjikk)