Međunarodni sud pravde: Tužbe Hrvatske i Srbije odbačene u celosti; "Namera "Oluje" je bila progon, ali ne i fizičko uništenje srpskog stanovništva"

Hag -Međunarodni sud pravde odbacio je u celini tužbu Hrvatske protiv Srbije, kao i kontratužbu Srbije za genocid u ratu od 1991. do 1995. U obrazloženju za odbacivanje srpske tužbe stoji da, "iako Brionski pokazuju da je postojala namera progona Srba od strane hrvatskog rukovodstva, nije postojala namera potpuno istrebljenja Srba u Hrvatskoj".

Kako je naveo predsednik suda Petr Tomka, tužba Hrvatske se odbacuje jer nisu dokazane optužbe da je počinjen genocid.

"Dela koja sadržavaju actus reus genocida nisu počinjena sa specifičnom namerom potrebnom da bi se delo kvalifikovalo kao genocid", rekao je Tomka.

Tomka je naveo i da MSP slaže sa zaključcima Haškog tribunala, u kojima se navodi da je cilj srpskih jedinica da se nasilno isteraju Hrvati sa dela teritorije, ali ne i da ih fizički uništi.

Nešto ranije, Tomka je naveo i da Srbija ne može biti odgovorna za dela počinjena pre 27. aprila 1992. godine, zbog toga što je SRJ tek tada postala članica UN i potpisnica Konvencije UN o sprečavanju i kažnjavanju genocida.

"Sud pre tog datuma, Srbiju, kao zemlju koja je naknadno postala potpisnica Konvencije, ne može smatrati odgovornom u smislu člana 9 Konvencije. Država koja je postala članica potpisnica Konvencije ne može se smatrati odgovornom retroaktivno za genocid po članu 9", naveo je Tomka.

Već tada je pao deo hrvatske tužbe koji se odnosi na ratne zločine počinjene u Vukovaru 1991. godine.

Sud je rekao da je na hrvatskoj teritoriji, u istočnoj Slavoniji, Dalmaciji i Lici počinjen "veliki broj ubistava i zlostavljanja" i to od strane JNA i srpskih snaga, ali i da Hrvatska nije uspela da dokaže da se radi o genocidu.

"JNA i srpske snage nisu ubile hrvatske vojnike koji su bili zarobljeni. Pomoću poređenja zarobljenih sa konačnim brojem žrtava, možemo videti da li su JNA i srpske snage htele da iskoriste priliku za uništavanje grupe. Zaključujemo da Hrvatska nije uspela da dokaže da je iskorišćena prilika da se unište pripadnici zaštićene grupe", rekao je Tomka.

 Tokom iznošenja presude, navedeno je i da su mnoga svedočenja koja je Hrvatska iznela pred sud manjkava, kao i da su brojni policijski zapisnici predati sudu bez potpisa od strane lica koja su davala izjave.

"Čini se da su u nekim svedočenjima izjave čak i prepričane izjave svedoka", rekao je Tomka.

Što se srpske kontratužbe tiče, kako je rekao Tomka, MSP smatra da je ona utemeljena i vezana činjenično i pravno za osnovnu tužbu.

Kako je Hrvatska potpisnica Konvencije postala 8. oktobra 1991. godine, dela počinjena 1995. godine, odnosno tokom "Oluje", obuhvaćena Konvencijom, a o tome da li je sud utvrdio da je bilo genocida biće objavljeno kasnije.

"Srbija nije dužna da dokaže negativnu činjenicu, odnosno atmosferu genocida. Hrvatska je dužna da dokaže činjenice. Sud mora da bude potpuno ubeđen u optužbe da se desio genocid i te činjenice moraju biti jasno dokazane", rekao je Tomka.

Presuda MSP je konačna i obavezujuća za sve članice UN, države su u obavezi da po njoj postupe i na nju nema žalbi.

Presudu o tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije donosi ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hok sudija iz Srbije i Hrvatske.

Srpski i hrvatski ministri pravde Nikola Selaković i Orsat Miljenić, koji prisustvuju izricanju presude, poručili su da će obe zemlje poštovati odluku MSP, "kakva god da bude".

"To što neko pojedinačno nije osuđen nije ključno, ali može biti značajno", rekao je predsednik suda.

Nema genocidne namere Hrvatske, Namera "Oluje" progon, ali ne i potpuno uništenje srpskog naroda u Hrvatskoj

U razmatranju srpske kontratužbe Tomka se pozvao na Brionske transkripte na osnovu kojih je, kazao je, jasno da je hrvatskim čelnicima bilo jasno da će operacija "Oluja" dovesti" do masovnog progona.

- Ipak, i ako bi bilo dokazano da je progon bila namera, nije bila namera fizičko potpuno uništenje srpskog stanovništva. Sud zaključuje da nije dokazano da su ubistva zaštićene grupe nešto što je počinjeno kao rezultat planiranja istrebljenja - kazao je Tomka.

Sud je konstatovao da nije utvrđena namera da bude počinjen genocid.

- Sud ne vidi u akciji Oluju nameru hrvatskih vlasti da uništi Srbe - kazao je Tomka.

O Miloševiću i Gotovini

Sud je primetio da optužba protiv Slobodana Miloševića u Haškom tribunalu uključuje tužbu za genocid, ali u delu optužnice koji se tiče BiH, ali ne i u delu koji se tiče teritorije Hrvatske.

Tomka je takođe rekao da druge presude, kao što je ona hrvatskom generalu Antu Gotovini, ne mogu imati presudnu težinu u ovom slučaju.

Međunarodni sud pravde u Hagu objaviće danas presudu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid izvršen na hrvatskoj teritoriji od 1991. godine i 1995. godine.

Srpski pravni tim očekuje da Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu odbije hrvatsku tužbu protiv Srbije, kao i da utvrdi da su oružane snage Hrvatske tokom i posle akcije "Oluja" počinile masovne zločine nad srpskim nadorom, dok su pravni eksperti uvereni da će obe tužbe biti odbačene.

Očekuje se da će sud najpre izreći svoju odluku povodom tužbe Hrvatske protiv Srbije koja je podneta 1999. godine, a potom i povodom protivtužbe Srbije protiv Hrvatske iz 2009. godine.

Presuda MSP će biti konačna, jer na nju ne postoji pravo žalbe, a države će biti u obavezi da po njoj postupe.

Šef srpskog pravnog tima Saša Obradović rekao je ranije Tanjugu da očekuje da tužba Hrvatske bude odbijena.

- Što se tiče protivtužbe Srbije koja se odnosi na operaciju "Oluja" i zločine koji su izvršeni u toku i po završetku te operacije, mi ostavljamo sudu da oceni da li su se u tim zločinima stekla bitna obeležja krivičnog dela genocida - dodao je Obradović.
Selaković na izricanju presude

Ministar pravde Nikola Selaković otputovao je u Hag gde će danas u Međunarodnom sudu pravde prisustvovati saopštavanju presude po uzajamnim tužbama Republike Hrvatske i Republike Srbije za genocid, saopštilo je Ministarstvo pravde.

U svakom slučaju, kako je naveo, pravni tim očekuje da sud konstatuje da su se masovni zločini dogodili i da to na neki način bude prepoznato bar pred MSP-om pošto nije pred haškim Tribunalom.

Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi pak očekuje da će i hrvatska tužba i srpska protivtužba za genocid pred Međunarodnim sudom pravde biti odbačene.

On je prošle sedmice u izjavi za „Mađar so" podsetio da su se početkom devedesetih godina događali strašni zločini i u Hrvatskoj, ali da za razliku od Bosne i Hercegovine, haški tibunal nije nikog osudio za genocid počinjen u Hrvatskoj.

- Ne samo da niko nije osuđen, nego niko nije ni tužen za genocid. Zbog toga nije verovatno da će MSP osuditi bilo Srbiju, bilo Hrvatsku, jer je nadležan samo za slučajeve genocida - rekao je Varadi.

Bez obzira kakve budu odluke MSP-a po tužbama Srbije i Hrvatske one su u obavezujuće za sve članice UN.

Ukoliko bi sud izdao neki nalog državi, na primer u pogledu naknade štete, onda bi ta država bila dužna da po njemu postupi.

Međutim sud u ovoj fazi postupka ne donosi odluku o konkretnoj naknadi štete, već ostavlja izvestan period državama da se oko toga dogovore. Ukoliko do dogovora ne dođe, države bi opet išle pred sud specifiranim zahtevom.
Što se tiče sprovođenja takve odluke njeno izvršenje nadgledao bi Savet bezbednosti UN.

Srbija je od MSP zatražila da operaciju "Oluja" koju su izvršile oružane snage Hrvatske proglasi za genocid nad sprskim narodom i tu državu proglasi krivom zbog kršenja Konvencije o sprečavanju genocida.

Pored toga, protivtužbenim zahtevom Srbija je predložila da MSP presudom obaveže Hrvatsku na reparacije Srbima iz Krajine zbog zločina koje su pretrpeli tokom "Oluje".

Zatraženo je i da se omogući slobodan povratak Srbima koji se još nisu vratili u Hrvatsku, da "Oluja" prestane da se slavi kao nacionalni praznik u Hrvatskoj, kao i da se kazne svi izvršioci zločina.

Ovaj spor počeo je 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije, a usmena rasprava završena je 1. aprila prošle godine.
Hrvatska, predvođena tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.

Srbija je odgovorila kontratužbom 10 godina kasnije, koja se zasniva na istom činjeničnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Presudu o tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije donosi ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hok sudija iz Srbije i Hrvatske.

(Blic)