Početna strana > Hronika > Matija Bećković: Danas su bitne reči Stevana Sremca - kad Srbin hoće da bude napredan, on prihvata mišljenje svojih neprijatelja
Hronika

Matija Bećković: Danas su bitne reči Stevana Sremca - kad Srbin hoće da bude napredan, on prihvata mišljenje svojih neprijatelja

PDF Štampa El. pošta
utorak, 16. februar 2016.

Razgovor s čuvenim književnikom i akademikom Matijom Bećkovićem upriličen je povodom Dana državnosti. Upitan za taj praznik, između ostalog, rekao je:

- Orašac se danas malo razlikuje od Orašca iz 1804. Kada bi se digli ondašnji ustanici, pretpostavljam da bi našli mnoge stvari koje niko nije pomerio. Danas Topola više liči na sve drugo nego na ono što narod misli da jeste. Poznata je po vašaru. Kad bi danas u nekom kvizu ili anketi pitali gde je sahranjen Karađorđe, kralj Petar ili kralj Aleksandar teško da bi bilo puno tačnih odgovora.

Šta se sa Srbijom, u njoj i oko nje... događa?

- Luta i svako joj može biti učitelj i vođa.

Kako živi običan čovek danas u Srbiji?

- Kao nikad pre.

A to će reći?

- Srbija nikad nije bila gladna. Čak ko je bio gladan dolazio je u Srbiju da bar to reši. A sada je na narodnim kuhinjama. U mom detinjstvu, posle Drugog svetskog rata, kad smo dobijali pomoć, Unrine pakete, pošto nije bilo za sve učitelj je pitao ko je siromašan. Svi smo bili al’ su se javili samo neki, a mi smo onda od tih koji su imali obraza da se jave tražili da nam malo daju, neku olovku ili svesku - nešto što je mirisalo na bolji svet.

Uskoro će izbori, šta će nam doneti?

- Bilo bi dobro kad bi imalo šta da se bira. A biće da će ipak biti ono - evo ti ništa i drži ga čvrsto.

Primajući nedavno "Vukovu nagradu", rekli ste da više niko ne piše onako kako govori, da svako ispod ili između redova čita onako kako nije napisano...?

- Rekao sam i da bi svakih 100 godina trebalo da se pojavi neki novi Vuk Karadžić, čiji bi zadatak bio da uvede narodni jezik u književnost. Sećam se kad sam polazio u školu kako su neki ljudi učili strane reči i izraze da bi ličili na inteligenciju. Taj novi Vuk bi morao nekako da ponovi ceo Vukov program jer srpski narod je isti onaj narod koji je stvorio besmrtnu narodnu književnost. Nemoguće da taj isti narod ne može da nauči najjednostavniju azbuku na svetu pa ima problem s pismenošću. Da l’ toliki broj nepismenih ima dublji razlog? Otkud danas toliko nepoverenje u pismenost?

Tom novom Vuku novi zakon o kulturi ne bi podržao jezik i pismenost, i bojim se da bi imao više protivnika od prvog. Al‘ onaj Vuk je nekim čudom izašao na kraj pa bi možda i za novog bilo nade.

Novčani deo nagrade koju ste dobili od Andrićevog instituta dali ste Matici srpskoj i Srpskoj književnoj zadruzi jer im država uskraćuje podršku. U čemu je problem?

- Ne znam da l’ smem da kažem. Čini mi se da sve institucije koje imaju pridev srpski: Matica srpska, Srpska književna zadruga, Srpska akademija nauka, srpski jezik... imaju problem sa tim pridevom. Kad bi se nekako drukčije zvali, možda bi se problemi rešili. Pridev podseća da je srpska kultura i jezik nešto malo šire nego što je politika.

Imate novu opasku povodom Tvitera...

- Tviteratura nije literatura. U vreme Turaka se pričalo kako u Gornjoj Morači postoje psi koji laju samo na Turke. A sad, reklo bi se, postoje potomci tih kerova koji laju tačno na određene ljude, obično se zovu botovi i laju za dnevnicu.

Srbin i mišljenje neprijatelja

- Svoju težinu i važnost i danas imaju reči Stevana Sremca, koji je rekao - kad Srbin hoće da bude napredan, on prihvata mišljenje svojih neprijatelja - kaže Bećković

(Blic)