Marko S. Marković: Vidovdan. Branka Zečević i Maksim Vojvodić: Hiljadu Vidovdana

 Marko S. Marković: Vidovdan

Kroz uzrelo klasje provlači se tmina.

Zastide se zvezda od pšeničnog svica.

Poljane i šume osvoji tišina.

Talasima šumi krvava Drenica.

Pa stade u trenu, nema, skamenjena.

Usred leta kao, ledom okovana.

Izađoše drevni ratnici iz senki...

Primiče se ponoć ispred Vidovdana.

Pritisnula polje davno mrtva vojska.

Pomilova vetar hladna, bleda lica.

Pred njih stupi vitez, raširenih ruku.

Da budemo dostojni predaka i potomaka... Braćo Srbi, srećan vam Vidovdan!https://t.co/Q0UYkb7Xdu

— Đorđe Vukadinović (@djordjenspm) June 28, 2022

U desnoj mu glava, u levoj česnica.

Raskrili se Nebo iznad mučenika.

Doluta i Mesec, dunja neubrana.

Presekoše kolač kosovski junaci,

preliše ga krvlju iz hiljadu rana.

I poteče voda, ka izvoru svome,

k'o crveni božur procvetala tama...

A brat bratu slavu nemušto čestita,

dok šapuće srcem: „Hristos među nama!"

Pa se raziđoše, svaki svome hramu.

Pogledaj ih, sine, na freskama stoje.

I ne skreću pogled sa Kosova polja...

Čekajući Srbe da dođu na svoje.

Branka Zečević i Maksim Vojvodić: Hiljadu Vidovdana

Daće Bog da nam svane

Vidovdan nad Vidovdane!

Srpske duše zatrepere

kad Kosovo ko pomene,

ko to tamo božur bere -

cvijet bere, a cv'jet vene?

Po Kosovu opet ćemo

brati božur jednog dana,

ako treba čekaćemo

i hiljadu Vidovdana!

Lazar, Miloš, Jugovići,

na njima je zavjet rođen;

ko Kosovu želi stići,

mora biti njima vođen!

Za Lazarom poći ćemo

na Kosovo jednog dana,

ako treba čekaćemo

i hiljadu Vidovdana!

Čuva Gospod Metohiju,

u svom moćnom zagrljaju,

Srbi barjak dok razviju

i Prizrenu pohitaju!

Hodočašće činićemo

od Ljeviške do Dečana,

ako treba čekaćemo

i hiljadu Vidovdana!

Od pomisli suze krenu:

Dogodine u Prizrenu!

(NSPM)