Maja T. Iskjerdo: Demoni profita i virusa u srcu Perua

 U državi s najstrožim merama kad je reč o pandemiji izazvanoj kovidom 19 karantin je uveden 16. marta i traje i dan-danas. Prijavljen je veliki broj samoubistava usled nemaštine i posledica depresijeKrajem marta ove „korona-godine” imala sam čast da se prvi put čujem preko telefona sa svojim učiteljom Intatokijem iz plemena Ašaninka iz Perua, moje domovine po majci. Izrazio je zabrinutost zbog nove pištaki bolesti koju je nazvao „ručnim radom”, u prevodu – veštačkim virusom nastalim od pištaki ljudi. Pištaki ljudi su nekada bili sinonim za belce, danas su to predstavnici zapadne civilizacije, bez obzira na boju kože, kojima vlada demon Zohori ili bog profita. Reče mi Intatoki: „Nebo je crveno, veliki rat se odvija gore”, a ja mogu samo da dodam: „Kako na nebu, tako i na Zemlji”.

Treba imati u vidu da je zdravstveni sistem praktično nepostojeći. Porez na uvoz lekova i medicinske opreme je previsok, a u bolnicama ili zdravstvenim centrima trenutno nema ni osnovnih sredstava. Ako želite da se lečite, morate da imate „dobru vezu” ili poprilično dubok džep.

Nedelja je oduvek bila najbitniji dan za Peruance, sveti dan za familiju. Danas je, baš na ovaj dan, zabranjeno videti članove svoje porodice, dok u isto vreme mladi pokušavaju da se druže. Pre nekoliko dana grupa ovih mladih ljudi probala je konačno da živi koliko-toliko dostojanstveno, napravivši proslavu u jednom lokalu u Limi. Prijavljeni su policiji, te je njih 13 preminulo (12 devojaka i jedan dečko). Navodi se da se to desilo dok su bežali od policije. Ima dosta povređenih i veliki broj uhapšenih. Zanimljiv način na koji zabrinuta država vodi brigu o svojim građanima!

Ovaj događaj, zapravo, najbolje oslikava globalnu brigu države za zdravlje svog naroda, a posebno za njihov život. Najstrožim i beskonačnim karantinom obezbeđuje se totalna vlast nad bespomoćnim građanima, kojima su oduzeti pravo na slobodno kretanje, pravo na rad i pravo na lečenje, drugim rečima – pravo na život. Tako se rešava problem zdravlja celih populacija, odnosno dolazi do njihovog organizovanog uništenja.

Vlasnici novca smatraju da peruanski narod, kojeg su stavili pod jaram još davne 1492. godine, ni danas ne zaslužuje bolju sudbinu. Predsednik Martin Viskara izgovorio je sve one već poznate floskule za izazivanje opšte panike za koje su ga instruisali da kaže sopstvenom narodu. „Groblja koja imamo neće biti dovoljna da nas sve sahrane!”

Već nekoliko meseci govori se o čudesnoj vakcini kao jedinom spasu i svi je čekaju kao ozebli sunce. Konačno se i ona pojavila, došla je u Peru iz daleke Rusije, no Viskarova vlada ju je momentalno odbila, najavivši preko malih ekrana da će narod biti pokusni kunić za oksfordsku i kinesku vakcinu, koje očekuju negde u decembru. Na pitanje: „A zašto ne ruska?”, odgovora na pres-konferenciji nije bilo.

Moje Ašaninke su ubeđene da svetom hara velika bolest, a to je bolest svetskih finansija, koju pištaki ljudi, ili sam Zohor, pokušavaju da prikriju ukazujući na novonastali virus. Zanimljivo je da su viševekovne, veoma zarazne bolesti koje vladaju u Peruu, kao što su denge, malarija, kolera i druge, naprasno „nestale”, ustupajući mesto samo kruni svih bolesti, novom Pandemonijumu, njegovom visočanstvu kovidu 19.

Ne može se poreći da kovid 19 jeste lična katastrofa za mnoge koji su pogođeni ovom bolešću, kao i za njihove porodice i zajednice. Međutim, na globalnom nivou, prema podacima koje je izneo osnivač i predsednik Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab u knjizi „Kovid 19: Veliko resetovanje”, ukoliko krizu izazvanu novim oblikom virusa korona posmatramo u odnosu na procenat zahvaćene globalne populacije, ona je (do sada) jedna od najmanje smrtonosnih pandemija koje je svet doživeo u poslednjih 2.000 godina. Po svemu sudeći, ako se ova pandemija ne bude razvijala na nepredviđen način, posledice nove bolesti, u pogledu zdravlja i smrtnosti, biće blage u poređenju s prethodnim pandemijama. Krajem juna 2020. godine, kako Švab ističe, kovid 19 ubio je manje od 0,006 odsto svetske populacije, dok je, na primer, španski grip ubio 2,7 odsto svetske populacije, a HIV/SIDA oko 0,6 odsto.

Peru, zemlja s neverovatnim prirodnim resursima, od zlata, preko nafte do dijamanata, odavno je pod šakom velikih multinacionalnih kompanija. Ostalo je još toga što treba prisvojiti, još više zadužiti zemlju koja će „dug” otplaćivati poklanjanjem svojih dobara, dok je preplašeni narod, zatvoren u svojim domovima, sprečen da se buni. „Korona-kriza”, ne samo u Peruu, već u celom svetu, donosi nam „novo normalno”, donosi nam ekonomski poremećaj monumentalnih razmera, formiranje još veće nestabilnosti na političkom, društvenom i geopolitičkom frontu, otvarajući vrata nekoj novoj tehnologiji koja će zameniti mnoge ljude, one koje neko smatra nepotrebnim.

Želim da se moj Peru probudi i konačno pobuni, jer, kako kaže DŽulijan Asanž: „Ako se ne pobunimo, bićemo poslednja generacija koja je hodala slobodna po ovoj planeti.”

(Redovni profesor univerziteta i predsednik Udruženja srpsko-peruanskog prijateljstva)

(Politika)