Leonid Rešetnjikov: Da je Rusija zaista želela prevrat u Crnoj Gori, taj pokušaj bi bio uspešan; Đukanović neka se ne opušta - nastaviću da se bavim projektima na Balkanu

Nekoliko nedelja posle crnogorske afere "državni udar" (iza kog je prema navodima stajala Rusija) nema dokaza da li je zaista bilo pokušaja prevrata u izbornoj noći, ali se zna da Leonid Rešetnjikov prvi čovek Ruskog instituta za strateška istraživanja više nije na toj poziciji. To je u pojedinim konstrukcijama predstavljeno kao posledica "loše obavljenog posla". Rešetnjikov u razgovoru za Nedeljnik demantuje takve navode i napominje da nije dobio "otkaz", nego da je reč odlasku u penziju.

Mediji u Crnoj Gori su često pominjali Vaše ime uoči izbora i to kao nekog ko ima uticaj na njihov ishod. Kako komentarišete medijske napise da je ukaz predsednika Putina o Vašoj ostavci došao kao rezultat neuspešno organizovanog puča u Crnoj Gori? Koliko su izbori u Crnoj Gori zaista važni za Rusiju?

Crnogorski mediji, uglavnom pod kontrolom mafijaške vlade Đukanovića, pominjali su moje ime ili usled straha ili usled mamurluka. Kada neko izvršava kriminalna naređenja, pomaže učvršćivanju korumpirane vlasti ili je i sam korumpiran, od straha počinje da smišlja razne naučno-fantastične scenarije kako bi opravdao svoj moralni kolaps. U Crnoj Gori većina naroda je protiv Đukanovićeve vlasti, koja ispunjava sva naređenja Amerikanaca, što je zemlju dovelo u agoniju. Stoga su Đukanoviću njegovi nadređeni naredili da se drži za vlast svim sredstvima, što je i pokazao na izborima. Ucene, pretnje, primena fizičke i moralne sile, mito, falsifikovanje volje - to su osnovne crte kampanje Đukanovića i njegovih saučesnika. Kako bi se opravdali, smislili su pokušaj državnog udara, srpsko i rusko učešće u njemu i prilepili moje ime, verovatno zato što godinama javno i principijelno kritikujem korumpirani prozapadni režim u Crnoj Gori.
Izbori u ovoj zemlji su zaista stvar za koju je Rusija zainteresovana. Ne možemo da budemo ravnodušni prema sudbini bratskog slovenskog pravoslavnog naroda. Vidimo na koji način Đukanović vodi Crnu Goru prema paklu, zbog čega kritikom i principijelnim odnosom Rusija demonstrira podršku onim delovima crnogorskog društva koji se tom putu suprotstavljaju. Naravno, o pokušaju prevrata uz učešće Rusije ne može biti ni reči. Ukoliko bi Rusija odlučila da tako nešto uradi, taj pokušaj bi sigurno bio uspešan i Đukanović bi, nakon što pokupi sve što je pokrao, ubrzo pobegao kod svojih vlasnika. Ali, to je naučna fantastika. Rusija, za razliku od Đukanovićevih vlasnika Amerikanaca, nikada i nigde nije sprovodila državne udare.
Što se tiče podudaranja ukaza predsednika Rusije sa dešavanjima u Crnoj Gori, ja ću početkom februara 2017. godine proslaviti 70. rođendan i prema zakonu izgubiti pravo da obavljam državne dužnosti. Po isteku ugovora sa Administracijom Predsednika Rusije, 4. januara, odlazim iz RISI-ja i ostavljam institut poznatom ruskom političkom delatniku Mihailu Fradkovu, koji ima ogromno iskustvo. Zato bi Đukanoviću i njegovim pajtašima bolje bilo da ostanu u formi.

Da li planirate da ostanete vezani za Balkan i kakva je sudbina projekata koje je RISI započeo u ovom delu Evrope?

Po molbi Administracije predsednika Rusije nastaviću da se bavim analitičkim radom s akcentom na Balkanu za interese predsednika Rusije. To je još jedan podsticaj Đukanoviću da se ne opušta.

Da li verujete da posle pobede Trampa zaista može doći do poboljšanja odnosa Vašingtona i Moskve? Koliko, po Vašem mišljenju, pobeda Trampa u SAD može da promeni situaciju na Balkanu i u kom pravcu?
Trampova pobeda daje određenu nadu da će se odnosi Rusije i SAD poboljšati, pogotovo što je u poslednjih nekoliko meseci postojala stvarna opasnost od vojnog sukoba. RISI smatra da pred Trampom stoji težak zadatak. Ako Tramp nastavi da insistira na predizbornim načelima, pred njim su teški sukobi u SAD i Evropi. Usled toga, pažnja koju će Tramp udeljivati marionetama na Balkanu će slabiti i, samim tim, patriotske snage država Balkana će imati više šansi da savladaju otpor svoje rastuće korumpirane elite i vrate narode na pravi put istorijskog razvoja.

Kako komentarišete rezultate izbora u Moldaviji i Bugarskoj? Verujete li u postojanje „proruskih kandidata", pogotovu onih koji pobeđuju na izborima?
Izbori u Moldaviji i Bugarskoj odražavaju upravo one procese o kojima sam ranije govorio. Ne samo u ovim državama, već i u Mađarskoj, Slovačkoj, Srbiji i drugim zemljama je u poslednje vreme značajno porasla potražnja naroda za samostalnim i patriotski nastrojenim političarima, koji imaju pozitivan odnos prema ideji saradnje sa Rusijom. Na tom talasu su pobedili Igor Dodon i Rumen Radev. Naša je želja da i srpski narod pronađe takve političare i da ih podrži.

(NSPM)