Kuba: 70.000 ljudi u Santa Klari obeležilo pola veka od ubistva Ernesta Če Gevare

Na Kubi je obeleženo 50 godina od ubistva legendarne figure Kubanske revolucije, argentinskog gerilca Ernesta Če Gevare.

U Santa Klari, gde su sahranjeni komandant Revolucije i njegovi ratni drugovi, oko 70.000 ljudi Kubanaca raznih generacija, kao i predsednik Raul Kastro u generalskoj uniformi okupili su se da odaju počast argentinskom gerilcu.

Taj grad 300 kilometara istočno od glavnog grada Kube, smatra Če Gevaru "usvojenim sinom" od decembra 1958. kada je izvojevao odlučujuću pobedu nad trupama kubanskog diktatora Fulgensija Batiste (1952-1958).

Današnja svečanost je bila prva bez Čeovog saborca, Fidela Kastra koji je umro krajem 2016. godine, te su emitovani odlomci Fidelovih govora o Če Gevari. Raul Kastro položio je belu ružu na Čeov grob.

Ovogodišnja svečanost je održana dok poslednji gerilci levice na južnoameričkom kontinentu u Kolumbiji - Fark, polažu oružje, a gerilci ELN-a u toj zemlji pregovaraju o miru. ELN je formiran 1964. i inspirisan Če Gevarom.

Ernesta Gevaru pogubio je bolivijski vojnik (39) 9. oktobra 1967, ali se na Kubi kao dan "Herojskog gerilca" obeležava 8. oktobar, kada je zarobljen.

U ponedeljak će u Boliviji biti komemoracija u prisustvu Če Gevarine dece i predsednika Eva Moralesa.

Telo argentinskog gerilca, bačeno u jamu u Boliviji, nađeno je i identifikovano pre 20 godina, a potom svečano vraćeno na Kubu, i sahranjeno uz državne počasti. Nad podzemnim mauzolejom u Santa Klari je velika bronzana statua.

Poslednjih dana kubanska štampa objavila je mnogobrojne članke i specijalne priloge u čast godišnjice smrti Čea.

Ernesto Če Gevara rođen je 14. juna 1928. u Rozariju, u argentinskoj buržoaskoj porodici. Po obrazovanju je bio lekar. Kao mlad je biciklom i motociklom prošao Latinsku Ameriku i saznao za bedu najsiromašnijih, a posebno domorodačkih zajednica. Upoznao je 1955. godine Fidela Kastra u izgnanstvu u Meksiku i prišao kubanskim revolucionarnim snagama u gerilskoj borbi protiv Batiste.

Deset godina kasnije udaljio se od Kube i Kastra da povede nove bitke.

Usledili su meseci nestanka kada je bio u Kongu da bezuspešno pokuša da nametne oružanu revoluciju, a potom se u Boliviji uključio u svoju poslednju gerilsku borbu.

Njegov lik i njegovi portreti svuda su prisutni na Kubi, a posebno najpoznatiji koji ga prikazuje kao mladog, argentinskog gerilca, s beretkom, u vojničkoj košulji, s dugom kosom. Ta slika, delo pokojnog kubanskog fotografa Alberta Korde, postala je kultna i ukrašavala je i ukrašava zidove soba generacije studenata, a i danas je gotovo neizostavna na demonstracijama širom sveta.

(Agencije)