Početna strana > Hronika > Kristofer Hil: Niko nije bio oduševljen bombardovanjem Srbije, ali to je bio napor da se zaustave Miloševićeve snage. Voleo bih da vidim normalan odnos između Kosova i Srbije, kako bi ljudi gledali na te granice kao na granice koje spajaju
Hronika

Kristofer Hil: Niko nije bio oduševljen bombardovanjem Srbije, ali to je bio napor da se zaustave Miloševićeve snage. Voleo bih da vidim normalan odnos između Kosova i Srbije, kako bi ljudi gledali na te granice kao na granice koje spajaju

PDF Štampa El. pošta
utorak, 19. mart 2024.

Uoči 25. godišnjice početka NATO agresije ambasador SAD Kristofer Hil kaže za RTS da u to vreme niko nije bio oduševljen bombardovanjem i da je postojala nada da se bombardovanje može izbeći. Što se tiče situcaje na KiM, ističe da je ZSO dogovorena pre 11 godina, da je neophodna i da bi rešila mnoge probleme, kao što je pitanje dinara, upravljanja školstvom… Hil ukazuje da su SAD danas najveći srpski trgovinski partner u servisima i da investiraju ne samo u razne fabrike, već i u neke od najsavremenijih tehnologija, koje su takođe deo američko-srpskih odnosa.

Američki ambasador Kristofer Hil, koji je bio akter događaja od pre četvrt veka kao član američke delegacije, govorio je u intervjuu u emisiji Takovska 10 o ratu NATO-a i SRJ, ali i o današnjim srpsko-američkim odnosima i situaciji na Kosovu i Metohiji.

Ambasadore Hil, hvala što ste došli na RTS.

- Hvala, zadovoljstvo mi je.

Da li se sećate gde ste bili pre 25 godina?

- Da, bio sam ambasador u Skoplju, Severna Makedonija.

Pitam bukvalno o danima pre 24. marta. Bili ste dosta uključeni u događaje tada, pregovore i sve ostalo.

- Bio sam. Pratio sam Ričarda Holbruka na putu u Beograd, a onda sam se vratio u ambasadu u Skoplju.

A tih dana, samo nekoliko dana ranije, nakon propasti pregovora u Rambujeu, da li je bombardovanje bilo neizbežno? Da li je u toj poslednjoj poseti Holbruka zaista postojala šansa da se rat izbegne?

- Mislim da je postojala nada da se to može izbeći. Mislim da je pitanje bilo u Rambujeu, mi pokušavamo da uspostavimo široku autonomiju za Kosovo. Kosovska albanska strana je to prihvatila. Srpska strana nije.

U međuvremenu, došlo je do dodatnih vojnih akcija na terenu na Kosovu na koje smo mi, Sjedinjene Države i naši saveznici, smatrali da treba da odgovorimo i da ih zaustavimo.

Sa srpske strane priča se da su uslovi za Srbiju bili neprihvatljivi. Ali dozvolite mi da pitam sada, 25 godina kasnije, da li biste savetovali gospodina Holbruka ili bilo koga drugog, da li biste sada, sa ovim znanjem koje sada imate, rekli da je sve moglo da se reši mnogo, mnogo bolje?

- To se zove kontračinjenično pitanje, a ja kažem da, jednostavno, ne znam. U to vreme niko nije bio oduševljen bombardovanjem. Pitanje je bilo da se zaustavi ono što je postalo veoma krvava i sve krvavija stvar na Kosovu.

Tako da je to bio napor da se pokuša zaustaviti ono što su u suštini bile Miloševićeve snage. Pretpostavljam, ono što sigurno nisam očekivao je da ćemo 25 godina kasnije pričati o tome i o retrospektivi toga.

I možda, radije nego da pričamo o tome, šta bismo mogli da uradimo posle ovih 25 godina.

Ali kako biste to objasnili? Da li to znači da su mnoge stvari i dalje nerešene već 25 godina?

- Pa, ne znam. Mislim da je to svakako bilo naše očekivanje u Rambujeu. Naše očekivanje je bilo da će za nekoliko godina svi biti u Evropi. Možda ne SAD, već svi ostali.

I tako je postojao osećaj da će sve to biti deo Evrope. Ishod je očigledno bio drugačiji.

Ali mislim da to ne menja ono što treba da se uradi. I mislim da je za Srbiju pravo mesto u Evropskoj uniji i mi bismo želeli da pomognemo Srbiji da tamo stigne. I nadam se da će se to dogoditi pre nego kasnije.

Doći ću do toga, ali imam nekoliko pitanja pre toga. Jedno pitanje nas muči još od 1999. godine, u ovom slučaju još od 1998. Kako se status OVK promenio od terorističke organizacije kako ih je Stejt department prvo označio, u prihvatljivog partnera?

- Znate, zapravo, ako pogledate ko je partner NATO-a, Srbija je mnogo bliža NATO-u nego Kosovo. To je zbog…

Mislite, trenutno?

- Trenutno, da. To je sada vrlo tačno. Dakle, svakako to znate, mi radimo sa srpskom vojskom svaki dan. Imali smo vežbe, imali smo obuku, imali smo niz stvari sa srpskom vojskom.

Tako da nisam siguran da mogu da prihvatim premisu pitanja, jer mi sada zajedno radimo mnogo više nego sa OVK ili šta god da je iz njih nastalo.

Da, ali kada kažete da treba više da razgovaramo o budućnosti, šta to znači? Da li to znači da treba zaboraviti zločine nad Srbima, posebno etničko čišćenje na Kosovu, a da se i dalje sećamo zločina Srba u regionu i zločina za koje su Srbi kažnjeni?

- Vidite, razumem zašto to pitate, i svakako razumem da je ovo bio veoma težak period istorije za koji mislim da će istoričari potrošiti dosta vremena pokušavajući da ga reše, jer je bilo zločina, bilo je mnogo zločina, zločina koji su zapravo razmatrani u raznim tribunalima, uključujući zločine nad Srbima.

Mislim, to se rešava u tribunalima.

Ali mislim da je moja funkcija diplomate, za razliku od istoričara ili pravnika koji gledaju unazad, moja funkcija kao diplomate je pokušaj da gledam unapred.

Da li naše dve zemlje imaju dovoljno zajedničkog da zajedno urade više? I moj veoma snažan osećaj je - da, imamo. Nadam se da ćemo to moći.

Zajednica srpskih opština je neophodna i rešila bi mnoge probleme

Nadam se i ja i to jeste istina. Ali pravo pitanje sa naše strane, sa srpske strane, tačnije ne sa moje strane, ja nisam političar, da mi ne vidimo istu odlučnost kada se obraćate Beogradu i Prištini. Uzeću samo primer Zajednice srpskih opština. Vidimo da ste prilično blagi prema Prištini kada je treba da ih ubedite da urade ono što su dužni da urade.

- Pa, to je možda vaša percepcija. Mislim, zauzeli smo neku čvrstu liniju. Jasno smo stavili do znanja da je ovo odavno zakasnelo. Uostalom, Zajednica srpskih opština je bila nešto što je dogovoreno pre nekih 11 godina.

I naš stav, a zapravo stav EU, upravo smo čuli gospodina Borelja da ponovo govori o ovoj temi, je da to mora da se uradi. Zajednica srpskih opština je neophodna i rešila bi mnoge probleme sa kojima se suočavamo.

Na primer, čitavo pitanje oko penzionera, kako doći do sredstava za penzionere, kako se rešava pitanje dinara, kako upravljati školstvom, takve stvari. Sve ovo bi se rešavalo sa Zajednicom srpskih opština.

Dakle, mi apsolutno stojimo iza toga i insistirali smo na tome. Mislim da je u jednom trenutku naš specijalni izaslanik, Gejb Eskobar, u vezi sa zajednicom i gospodinom Kurtijem, rekao da ćemo to uraditi sa ili bez gospodina Kurtija.

To su jake reči i mislim da su SAD stajale iza njih.

To su pregovori. Moraš da rešiš stvari. Nije lako. Ali mislim da smo veoma posvećeni tome, i uporno smo posvećeni tome. I siguran sam da ćemo u određenom trenutku to uraditi.

Iako je potrebno 11 godina?

- Neću sedeti ovde i braniti 11 godina. To je zaista predugo u nečijem životu. Ali svakako mislim da smo vrlo jasno pokazali našu posvećenost da podržimo Lajčakov proces i u centru toga je pitanje srpskih opština.

To mora da se uradi. Srpski narod koji živi na Kosovu treba da zna kakva je njegova budućnost, treba da zna kakva je budućnost njihove dece, tako da smo apsolutno posvećeni tome.

Ton, način na koji pristupamo, pa to se svodi na to kako pregovarate o stvarima, ali mi smo bili potpuno jasni ne samo ovde u Beogradu, već i u Prištini da to mora da se uradi.

Dakle, ne očekujete da će neki novinar za 25 godina američkom ambasadoru postaviti isto pitanje, kada ćemo dobiti zajednicu srpskih opština na Kosovu?

- Pa, nadam se da ne. Ne planiram da budem ovde za 25 godina, ali ko god da je ovde, nadam se da ćemo imati mnogo bolji odgovor po tom pitanju. Voleo bih da tamo vidim normalan odnos između Kosova i Srbije.

Voleo bih da vidim normalnost kako bi ljudi mogli da gledaju na te granice kao na granice koje spajaju, a ne granice koje dele.

Voleo bih da vidim ceo region kome zajedno ide mnogo bolje i da ceo taj region na kraju bude u Evropskoj uniji.

I iz tog razloga, neću biti pesimista po ovom pitanju. I dalje sam optimista da sve to ima smisla, da možemo ovo da uradimo.

Ali mislim da ljudi treba da imaju mnogo optimističniji pogled na stvari, da razumeju logiku i da to urade, a to uključuje i ljude u Prištini.

"I investicije u najsavremenije tehnologije su deo američko-srpskih odnosa"

Pa, voleo bih da budem optimista, ali postoji još jedna stvar. U odnosu na 1999, 2024. je budućnost od 25 godina, a ljudi u Srbiji ne misle da su pošteno nagrađeni za svu saradnju i teške kompromise koje su napravili da bi postigli mir i da bi sa ostvarili dobre odnose, recimo, sa Sjedinjenim Državama, jer razgovaram sa ambasadorom Sjedinjenih Država. Rekli ste da imate sjajne, da NATO ima odlične odnose sa Srbijom. Pa da li se slažete da Srbija nije baš dobro nagrađena za sve što je uradila?

- Oh, mislim da ima smisla, svakako u Srbiji, ali ovo nije jedina zemlja na Balkanu, ali svakako postoji politika nezadovoljstva. Mislim, ideja da se prema Srbiji nismo dovoljno dobro odnosili.

Želeo bih, međutim, da istaknem da biste te godine, pre 25 godina, bili pod teškim pritiskom da pronađete američku investiciju u Srbiji.

A danas su SAD investirale ne samo u razne fabrike, već i u neke od najsavremenijih tehnologija koje imamo. I ta tehnologija je deo američko-srpskih odnosa.

Razlog zašto su SAD najveći srpski trgovinski partner u servisima jeste činjenica da ovde imamo visokotehnološke kompanije koje zapošljavaju mlade Srbe, od kojih mnogi nisu ni rođeni tokom događaja o kojima govorimo.

A ipak su sjajni radnici velikih američkih kompanija. Voleo bih da vidim više ovakvih investicija.

To je veliki deo mog posla, da privučem investitore. I, moram da kažem, razgovarati sa američkim investitorima danas o Srbiji nije razgovor o 1999.

To je razgovor o tome kako vidimo Srbiju u budućnosti. Da li će Srbija, po našem mišljenju, postati članica Evropske unije? Koji su problemi sa kojima se Srbija suočava? Koji su problemi? Koje su mogućnosti? To su razgovori koje vodimo.

A ti razgovori, mogu vam reći, 1999. godine nisam mogao da predvidim da ćemo imati takav ekonomski odnos. A ipak ga imamo i uradićemo više.

Kakav je vaš stav u tim razgovorima? Šta kažete?

- Kažem što i Vama. Ne dajem različite odgovore različitim ljudima. Mislim da Srbija ima dobru budućnost. Mislim da Srbija ima talentovanu radnu snagu. Mislim da Srbija ima ekonomiju koja ide napred. Srbija ima problema. Svi znamo koji su problemi.

Ali mislim da je možda jedan od najvećih problema koje Srbija ima… mislim, pre svega, da postoji veliki ponos u Srbiji kakav bi i trebalo da bude, ali postoji i doza pesimizma da taj ponos neće biti u skladu sa dostignućima.

A ipak verujem da je ovo zemlja koja može biti veoma uspešna.

Da li Srbija s vremena na vreme treba da pogleda svoj brend? Znate, ako pogledate mlade Amerikance, ako odete u Sjedinjene Države, pitate ih za Srbiju, prvo što vam padne na pamet je košarka. I šta je loše u tome?

Mislim, to je sjajna stvar. Još jedna stvar koja se pojavljuje je, da, to je zemlja koja proizvodi mnogo ovih tehnoloških proizvoda za američke kompanije. To je odlična vizit karta. Mislim da će toga biti više u budućnosti.

Da ne govorimo, naravno, o usponu Srbije u svetu tenisa. Tako da mislim da ima mnogo pozitivnih stvari koje možemo da vidimo u budućnosti u Srbiji.

Srbija mora da reši neke energetske probleme i opet imamo američke kompanije koje se time bave. Imamo američke kompanije koje se bave solarom, vetrom, i to u velikoj meri, inače, ali i potencijalom da se bave nekim od hidroelektrana u Srbiji.

Dakle, ima mnogo pozitivnih stvari i hajde da se fokusiramo na to. I ne kažem da su problemi mali, ali ne treba da pravim spomenike problemima ovde.

Problemi imaju tendenciju da se nameću sami za sebe. Ne morate im pomagati da se nameću. Svi znamo šta su oni i mislim da možemo da ih prebrodimo ako se fokusiramo na mogućnosti.

Da, ali moramo da rešimo probleme. Vi se slažete sa tim? Neki od njih čekaju već 25 godina, neki više od jednog veka.

- Ne sumnjam da, znate, uzgred, i mi imamo svoj deo političkih problema. Ali, znate, imate ova pitanja, morate postići više konsenzusa među različitim političkim opcijama.

Ovi problemi nisu laki za rešavanje. Nije na meni da dajem savete. Imamo svoje probleme o kojima treba da razmišljamo. Ali mislim da Srbija može da reši ova pitanja.

Ko je sledeći član NATO-a

Na Tviter nalogu ambasade ste nedavno, ne vi, nego Tviter, ko god da upravlja Tviterom, odgovorili na pitanje ko je sledeći u NATO-u posle Švedske? A odgovor je bio, nadamo se, Srbija.

- Čekajte, čekajte, čekajte. Ne sećam se tog odgovora.

Ja sam to video. Pisalo je, nadamo se, i pored je bila zastava Srbije. Dakle, nema veze…

- Pa nismo rekli, nadamo se. Mislim da smo rekli, a ja nisam pisao na Tviteru, i hvala vam što ste primetili da uopšte ne koristim mnogo društvenih medija. Ali mislim da smo rekli nešto poput, imamo ideju.

Da, imamo ideju. Izvinjavam se. Moja greška. Ali NATO je manje popularan u Srbiji od Haškog tribunala. Dakle, šta grešite u pokušaju da osvojite dušu i razum srpskog naroda?

- Znate, kad god ne postižete rezultate koje biste želeli da vidite, bolje je da vam drugi ljudi kažu, pre svega, ne postižete rezultate, i drugo, zašto ne postižete rezultate.

Verujem da NATO, znate, ne govorim o danas, i, znate, ovo je očigledno na Srbiji da odluči, ali, možda je posle 25 godina dobro vreme da se pogleda šta je najbolje da čuva bezbednost u budućnosti. Da li treba da pokuša da bude sama?

Sada Srbija vodi politiku vojne neutralnosti i želim da bude jasno, mi tu politiku apsolutno poštujemo. Ali Srbi mogu u jednom trenutku doći do drugačijeg zaključka.

Na primer, Švedska je vodila politiku neutralnosti. To je trajalo 200 godina. Napravili su promenu. Tako da mislim da je nekako na Srbiji da odluči šta želi da radi.

Svakako da razumem problem odnosa prema NATO. Ja to razumem. Najbolje što mogu da uradim je da budem otvoren koliko mogu i pre svega da shvatim da postoji još jedan narativ o ovom pitanju.

Ali da li Srbija u nekom trenutku treba da bude deo kolektivne odbrane? To će biti na Srbiji da odluči.

Kada kažete da imamo ideju...

- Da li se vraćate na naš tvit?

Ne, samo sam hteo da pitam šta mislite o samoj Srbiji? Pomenuli ste da Srbija treba da bude u Evropskoj uniji, ali to se ne dešava i mi ne...

- Još.

Pa, mislim, to se ne dešava 25 godina.

- Da razumem.

"Još" može biti veoma dug period.

- "Još" može biti dug period. Ali znate šta se dešava ove godine, u proteklih nekoliko meseci, je ovaj plan rasta za Balkan, Zapadno-balkanska šestorka.

Srbija ima realnu šansu da uskoro uđe u taj plan rasta. Ovo će zavisiti od mnogo faktora. I to bi Srbiji bilo od velike pomoći.

Znate, kada ste u Evropskoj uniji i oni traže druge načine da to urade.

Kada ste u Evropskoj uniji, videli smo da su zemljama koje su imale stagnirajući prihod prihodi porasli, porastao je dohodak po glavi stanovnika.

I zato mislim da je Srbija veoma fokusirana na ovo i mislim da se takve stvari mogu desiti.

Što se tiče NATO-a, to će biti pitanje šta Srbija želi da uradi. Da li želi da zadrži vojnu neutralnost? Ima pravo da radi šta hoće. Ili će osećati da može bolje da zaštiti odbranu tako što će biti deo šire strukture, standardizujući opremu, na primer, u široj strukturi?

Opet, sve su to pitanja za Srbiju. Ono što želim da ljudi shvate jeste da smo spremni da radimo sa Srbijom bez obzira na njen izbor. Verujemo da imate veoma dobru vojsku i želeli bismo da radimo sa vašom vojskom. Ali da li želite da radite sa nama, to će biti vaš izbor.

Ali rekli ste da već radimo prilično…

- Da, da. U stvari, ima mnogo i mnogo stvari koje radimo u oblasti vežbanja, poseta, znate, Nacionalna garda Ohaja.

Znate da Sjedinjene Države imaju 50 nacionalnih gardi. Svi ga imaju, čak i Havaji i Aljaska imaju Nacionalnu gardu.

Nacionalna garda Ohaja je jedna od najboljih u zemlji i mislim da smo veoma srećni što su oni česti posetioci Srbije.

Pa kako vi, kako Sjedinjene Države mogu pomoći Srbiji da brže krene ka Evropskoj uniji?

- Mislim da Evropskoj uniji treba da donekle prenesemo poruku da podržavamo težnje Srbije. I mislim da treba da budemo jasni oko toga.

I trudio sam se da budem vrlo jasan, posebno evropskim kolegama, bio sam u Briselu u stvari, da pričam o Srbiji.

Znate, ovo je država koja nije usred ničega. Ovo je država usred Evrope. I kada razgovarate sa ljudima ovde, kada pitate ljude o njihovoj deci, gde rade leti, gde na jesen idu na koledž, ili univerzitet, često je odgovor u SAD ili negde u zapadnoj Evropi.

Dakle, ja Srbiju vidim vrlo jasno kao evropsku zemlju. Znam složenost ovog pitanja uslova za ulazak u Evropu, ova pitanja, na primer, usklađivanje, problem koji Srbija ima zbog pitanja sankcija.

Razumem da su to teška pitanja, ali mi smo spremni da razgovaramo i da pomognemo u slučaju Srbije i da zaista pokažemo pozitivan pristup aspiracijama Srbije.

Da li ste ovo radili ranije ili je ovo nova politika?

- Sa Srbijom?

Da.

- Ne mogu da govorim o tome šta se ranije dešavalo, ali ja…

Vi sigurno znate nešto o tome.

- Znam nešto o tome.

Ono što ja zapravo pitam je da li je to nešto novo u američkoj politici, ta upornost, ta ideja da se pomogne Srbiji da brže uđe u Evropsku uniju?

- Mislim da je ovo bilo prilično jasno u nedavnim američkim administracijama da bismo želeli da se ostvare aspiracije Srbije, tako da da, mislim da je ovo prevazišlo samo moj mandat, na primer. Mislim da je moj prethodnik snažno osećao ovo, i prethodnik mog prethodnika.

Mislim da smo ovo radili, i mislim da ćemo to nastaviti da radimo. Mislim, uradićemo to onoliko koliko Srbija želi da bude u Evropskoj uniji. Ne kažemo da treba da se pridružite Evropskoj uniji. To je na Srbiji.

I jedna stvar koju veoma poštujem je da ljudima ne govorite kakva je njihova budućnost. Čak i kad se radi o sopstvenoj porodici, ne govoriš ljudima kakva treba da im bude budućnost.

Tako da veoma poštujem istoriju, složenost, tešku istoriju. I tako će na kraju biti na Srbiji da odluči. Imam mišljenje, kao što taj tvit sugeriše.

Znate, ja mislim da Srbija treba, ona je na Zapadu, u centru je Evrope. Mislim da bi trebalo da bude u strukturama, ali opet, na vama je.

Govoreći o istoriji, mislim, mnogi ljudi u Srbiji veruju da Sjedinjene Države nemaju pouzdanijeg partnera u ovom delu sveta od Srbije. I u isto vreme, oni misle da nismo dobili istu emociju od Sjedinjenih Država u prošlosti, pa čak ni sada. Dakle, hoćete li se tome suprotstaviti ili priznati?

- Znate, ono što mogu samo da vam kažem je da sam veoma svestan da ta percepcija kod Srba, ta percepcija svakako postoji, ideja da je Srbija uradila stvari i da nema dovoljno zasluga. Razumem tu percepciju. I sve što mogu da kažem…

Posebno učinjene stvari za Sjedinjene Države, mislim, kad ste pravi prijatelj Sjedinjenih Država više od jednog veka.

- Srbija je uradila mnogo za SAD. Trudili smo se da uradimo mnogo za Srbiju, ali mislim da je to dobar odnos. Ali svakako razumem frustraciju ljudi, percepciju koju imaju da Sjedinjene Države nisu učinile više. Nisam ovde da najavljujem u vašem programu stvari koje ćemo uraditi.

Što da ne?

- Odličan je program, ali radije dajem najave te vrste privatno i više na neformalnoj osnovi. Ali razmišljam o mnogo toga. Želim da vas uverim u to. I to je nešto što verujem da moramo da pokažemo stvari više. I samo me pustite da nastavim da radim na tome. To je nezavršen posao.

O američkim ulaganjima u nekretnine

Da završim, kada ste govorili o američkim ulaganjima u Srbiju, niste pomenuli nekretnine.

- Dobro, šta da kažem o nekretninama? Ne znam mnogo.

Postoji velika priča trenutno o... izvesnom projektu.

- Oh, oh, da. Dobro, koliko sam razumeo, oni nemaju potpisan ugovor, tako da neću da pričam o pregovorima o nekretninama.

Hoćete da kažete da to ne ide preko ambasade?

- Ne bavim se ovim pitanjem. Stvarno ne. U ambasadi se trudimo da pomognemo svim mogućim kompanijama. Nije mi poznato da su nam se oni obraćali.

Gospodine ambasadore, hvala vam što ste bili u Takovskoj 10.

- Bilo mi je zadovoljstvo kao i uvek. Hvala vam.

(RTS)