Krištof Flige: Tribunal će prestati sa radom 2013.

BERLIN – Sudija Haškog tribunala Krištof Flige je ocenio da je realno da će taj sud prestati da radi 2013.

U intervjuu nedeljniku „Špigel”, nemački sudija je u vezi s tim ukazao da je proces bivšem vođi bosanskih Srba Radovanu Karadžiću „jedan od najopsežnijih do sada” i ocenio da će potrajati oko 30 meseci.

Flige je odbacio ocene da su srpske i hrvatske sudije „previše blage kada je reč o ratnim zločinima koje su počinili njihovi zemljaci”.

Naveo je da se to „sada izmenilo” i da je za to dobar pokazatelj i činjenica da je četvoro optuženih za zločine na Kosovu nedavno u Beogradu osuđeno na 75 godina zatvora.

Na pitanje da li uopšte postoje adekvatne kazne koje može da izriče Haški tribunal, Flige je rekao da ta dilema treba da bude rešena na jedino moguć način.

„Ako međunarodna zajednica želi krivično da goni ratne zločince, mora da se pomiri sa presudama koje ponekad izgledaju i neprikladne. Šta je alternativa? Da li treba da počinioce pustimo samo zato što na raspolaganju nemamo odgovarajuće kazne”, rekao je nemački sudija.

Ocenio je da je „pobeda pravde” već to što „generali, predsednici i ministri sede u istražnom zatvoru” i što „jednu, dve, tri godine svakog dana izlaze pred sud i moraju da slušaju šta se događalo u selima na osnovu njihovih naredbi”.

Zapitan kako ocenjuje Karadžićeve tvrdnje da su mu „SAD i UN obećale da neće biti osuđen”, Flige je rekao da se „moramo pomiriti s tim da postupci pravosuđa mogu da izazovu i nove nemire”.

„To je neizbežan rizik. Možda zato ne bi trebalo da se za svaki sukob aktivira poseban sud. Međunarodne sudije ne mogu da sklapaju mirovne ugovore. Oni mogu samo da kažu: Ne smete da mučite ili čak ubijate civilno stanovništvo, i to je sve”, rekao je nemački sudija.

On nije želeo da se upušta konkretno u stavove onih pravnika koji spornim smatraju definisanje masakra u Srebrenici kao genocida, ali se zapitao „da li je pojam genocid uopšte nužan da bi se označio takav zločin”.

„Šta se menja u sadržaju nedela ako neka grupa ljudi nije ubijena iz nacionalnih, etničkih, rasnih ili religioznih razloga, kao što je navedeno u našem statutu, već jednostavno zato što su ti ljudi u datom trenutku bili na licu mesta”, zapitao se Flige.

Ocenio je da bi se „možda pojmom masovno ubistvo izbegle neke teškoće pravnog razgraničavanja”.

„Tako bismo, recimo, mogli da odgovorimo situaciji u Kambodži gde su Kambodžanci masovno ubijali Kambodžance. Šta je to – samogenocid? Ili sociocid? Pojam genocid strogo gledano može da se primeni samo na holokaust”, rekao je Flige.

(Beta)