Конференција „Дејтонски споразум – две деценије мира и поуке за свет“: Срби никада више неће дозволити пренос надлежности

У Институту за међународну политику и привреду у Београду данас је почела конференција "Дејтонски споразум - две деценије мира и поуке за свет" с циљем да се на научном нивоу укаже на статус Републике Српске 20 година након Дејтонског споразума.

Дејтонски мировни споразум представља један од најуспешнијих међународних мировних споразума у свету, а поједини захтеви за промену Устава и самог споразума неоправдани су јер је постојећи акт компромисно и једино могуће решење за БиХ, изјавио је председник Академије наука и уметности Републике Српске (АНУРС) Рајко Кузмановић.

На научној конференцији "Дејтонски споразум - двије деценије мира и поуке за свет" у Београду, Кузмановић је данас рекао да су Срби за компромис, али да неће никада више дозволити пренос надлежности.

Он је поручио да, с обзиром на дилему да ли мењати Дејтонски споразум или не, сви који воле Српску треба да кажу да га треба примењивати, а не мењати.

 Ненад Кецмановић са Факултета политичких наука у Бањалуци, отварајући данашњи скуп, истакао је да се 20 година баве Дејтонским споразумом што је, према некима, лош знак и тумачи се да се тиме споразум оспорава и ревитализује, али то се, како каже, може посматрати и као знак виталности овог споразума.

У раду скупа учествује председник Републике Српске Милорад Додик, те 29 истакнутих интелектуалаца и научника из Српске и Србије.

 Скуп има четири тематске сесије у оквиру којих ће бити разматрани историјски и међународни значај Дејтона, конститутивно уређење БиХ, однос између духа и слова Дејтона, трансформација Анекса четири, номинална и стварна улога високог представника, будућност полупротектората, европска перспектива Републике Српске и БиХ.

Конференција је организована у сарадњи са Факултетом политичких наука из Бањалуке и Представништвом Републике Српске у Београду.

Додик: Дејтонски споразум је гарант опстанка Републике Српске и БиХ

БЕОГРАД - Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да Дејтонски споразум живи већ 20 година и да се одржао у важним елементима искључиво јер је био одговор на конфликт који се дешавао у БиХ, а управо његово преживљавање омогућило је мир у земљи.

"Да се Дејтон урушавао брзином којом су жељели високи представници у БиХ, данас се не би ни причало о овом споразуму, већ о земљи пуној страха и наметнутих рјешења, пуној међународне диктатуре. Дејтон је одржао важне елементе, попут структуре БиХ, односно политичких система који су били основа за мир у БиХ", рекао је Додик.

Он је подсјетио да је Дејтонски споразум донио уважавање колективних права и конститутивности и омогућавање права вета онима који сматрају да су њихова права угрожена и оцијенио да ово нису успјели годинама уназад да разграде ни високи представници у БиХ.

"Циљ високих представника у БиХ, годинама уназад, јесте да од ње направе унитарну државу, да од Савјета министара БиХ направе владу БиХ. Али, кључно је да то нису успјели и да није урушена колективна заштита права. Тај механизам колективне заштите и заштите ентитета и јесте Дејтонски споразум", рекао је Додик за "Вечерње новости". 

Он је оцијенио да није Дејтонски споразум гарант опстанка Републике Српске, већ оно што је српски народ учинио када је стварао Републику Српску и подсетио да је Српска постојала и прије Дејтонског споразума.

„БиХ није имала никаквих елемената да буде међународно призната“

"Она је у политичком и територијалном смислу постојала као држава и прије Дејтона и то се намјерно гура у страну и занемарује. Република Српска је формирана прије него што је почео оружани сукоб. Прије него што је међународно призната БиХ која није имала никаквих елемената да буде међународно призната", рекао је Додик.

Он је подсјетио на то да је Република Српска ушла у Дејтон као страна преговарач, а из Дејтона изашла као признат међународни фактор, али да противници Републике Српске то константно заборављају.

Предсједник Српске поручио је да не одустаје од референдума од Суду и Тужилаштву БиХ, јер процес кршења Дејтонског споразума мора бити заустављен вољом народа и никако другачије.

"Ако је то преко референдума о раду правосуђа у БиХ, онда ће тако и бити. Ово одлично разумију странци и они не желе да се то деси. Тако сада од референдума праве већу ратну опасност него од `Исламске државе`", рекао је Додик.

Он је истакао да је то дио пропаганде међународне заједнице, а да Република Српска мора да заштити своја права политичким карактером који подразумијева да мора да иде путем који штити њене позиције стечене у Дејтонском споразуму и никако другачије.

„Нема одустајања од референдума“

Додик је рекао да нема намјеру да одустане од референдума, јер њему нема алтернативе.

 "Наравно да ћемо све одлуке доводити у питање и да се оне преиспитају и уведу у легитимне процедуре. Неки Суд и Тужилаштво БиХ могу да постоје, али да суде по законима које доноси искључиво ниво БиХ, а не ентитети и да немају права да се мијешају у надлежности ентитета. То је основа сваког правног система - да се поштује хијерархија, а не да се некоме даје монопол", појаснио је Додик.

На питање да ли Дејтонски споразум може да се одржи, Додик је одговорио да је кључ Дејтонског споразума управо политички систем и тај споразум је најбоља понуда коју је БиХ добила.

Предсједник Додик каже да је несхватљиво то што они "којима су пуна уста БиХ" желе да "распакују" Дејтонски споразуми и доведу до мајоризације у БиХ.

Он је указао да је центарализација Бошњака у БиХ стално тема која се намеће и подсјетио да се то покушало и пописом становништва.

"Бошњаци су сву своју политику засновали на резултатима пописа, јер желе да статистичка чињеница покаже да њих има више од 50 одсто. Па шта и да их има. БиХ није формирана по том принципу", рекао је Додик.

Задржати фокус на непостојећем сукобу са Републиком Српском, истиче Додик, циљ је појединаца из међународне заједнице да би скренули пажњу са неких других тема, као што је та да БиХ "живи изврнути живот - један по Уставу, а један ван њега".

"Данас у БиХ постоји уставна позиција и друга која је реалност, али је антиуставна јер она није предвиђена Уставом БиХ. Жели се наметнути БиХ као заједница која не би била конципирна на консензусу свих народа и као таква БиХ сада живи свој изврнути живот. Један по Уставу, а један ван њега", рекао је Додик.

Он је подсјетио на то да је референдум сам по себи изјашњавање народа и да је легитиман и законски избор, након кога би требало да се дође до одређених одлука.

Додик је рекао да из реаговања међународне заједнице закључује да "они не желе да дају додатни легитимитет институцијама система у Републици Српској и зато руше причу о референдуму".

„То што је насиљем учинио ОХР стално ћу да оспоравам док сам у политици“

Он каже да, с друге стране, цијели један процес иде у правцу да треба прихватити све оно што је урадио насиљем високи представник и ОХР у БиХ, наводећи да је на то насјела опозиција у Српској .

"Ја никада нећу на то пристати. То што је насиљем учинио ОХР стално ћу да оспоравам док сам у политици. Оспораваћемо и оне минималне процедуре које су нам наметнуте, јер смо ми против било каквих наметања и то свима мора бити јасно", рекао је Додик.

Он је истакао да је промашена процедура да одлуке у БиХ доноси парламент БиХ и да се ту одузимају надлежности Републике Српске.

"Ми представници институција Републике Српске прихватамо само договоре између ентитета. Када су били `озбиљнији играчи` из међународне заједнице у БиХ, онда се није ишло у реформе на бази одлука у паралменту. Овдје је одличан примјер доношење одлуке о заједничкој војсци гдје је она усвојена након што су се договорили ентитети. То је једина могућа процедура и тако пише у Дејтонском споразуму", рекао је Додик.