Karolos Papuljas: Ko je taj Šojble da vređa Grčku, ko su ti Holanđani, Finci?

Atina – Pritisci Brisela i Berlina su, izgleda, dojadili ne samo Grcima već i uvek odmerenom grčkom predsedniku koji se neočekivano odlučio za nediplomatski jezik: „Ko je, uopšte, taj Šojble da vređa Grčku, ko su ti Holanđani, Finci?“ – upitao je ljutito tokom govora pred grčkim vojnim vrhom Karolos Papuljas.

Da je „prekipelo” govori i činjenica da je grčki predsednik očigledno ogorčen poslednjim izjavama nemačkog ministra finansija i nekih evropskih zemljama koje smatraju da Grčka sada ne bi trebalo da ide na izbore, jer njeni političari nisu sposobni da sprovedu dogovorene uslove za dobijanje kredita.

„Ko im daje pravo da se mešaju u to kada će i kako biti održani grčki izbori, da uvredljivim rečima govore o nacionalnoj ekonomici i političarima?“ – glasnije je od svoje vlade i političara upitao stari partizan koji je za dobrobit zemlje spreman da se odrekne i svoje godišnje plate od 300.000 evra.

U međuvremenu, vlada saopštava da je „našla” spornih 325 miliona evra koje će dodatno uštedeti i tako ispuniti uslov za odobravanje paketa evropske pomoći od 130 milijardi evra bez kojeg Grčka ne može da opstane. Takođe, lideri PASOK-a i Nove demokratije Papandreu i Samaras potpisali su dokument na kome su insistirali evropski kreditori i koji treba da bude garancija da će i posle izbora biti izvršavani dogovori sa poveriocima.

Ministar finansija Evangelos Venizelos smatra da je na taj način Grčka ispunila gotovo sve obaveze iz evropskog stabilizacionog programa i da su sada otvorena vrata da on bude i realizovan. Međutim, ministar je bio mnogo iskreniji prilikom susreta sa predsednikom Papuljasom kojem je predočio da je sve više otvorenih poziva da Grčka napustu evrozonu i vrati se drahmi.

„Mnogo je onih koji nas otvoreno ne žele u evrozoni i nije nimalo lako ubediti ih da možemo da ostanemo, da možemo da stanemo na noge. U stvari, mi smo pred tragičnom dilemom, jer sve ovo znači ili dalje žrtvovanje koje vodi srozavanju socijalnog položaja, možda i naših institucija, stepena naše demokratije, ili – ekonomskoj katastrofi”, rekao je Venizelos.

Atina mora da čeka do ponedeljka kada bi ministri evrozone trebalo da donesu konačnu odluku koja može da znači i konstantno prisustvo predstavnika trojke i formiranje posebnog računa sa kojeg bi se servisirao dug. Međutim, iz svega viđenog očigledno je da se, u ovom momentu, Evropi ne žuri da spase Grčku. Svakodnevno postavljanje novih uslova i ideja nekih evropskih zemalja da se prethodno sačekaju rezultati aprilskih izbora, samo je produžavanje agonije koja, ako kredit ne stigne odmah i ukoliko se ne plati dug od 14,5 milijardi koji dospeva u martu to za Grčku znači – tragediju.

Ona je već prisutna u životima mnogih Grka koji su se suočili sa drastičnim smanjenjem plata i penzija, enormnim porastom troškova života i poreza. Tako je, recimo, broj samoubistava porastao za 40 odsto u zemlji koja se donedavno smatrala najsrećnijom u Evropi. Za razliku od ostalih, Grci su za to i imali razloga iako ih, izgleda, nisu bili svesni: najlepše more, izvanredna klima, neverovatno dobra socijalna zaštita u vidu visokih plata i penzija, zagarantovanih bonusa, kredita sa otplatom i preko 20 godina... Sada je stvarnost mračna i besperspektivna: juče je jedna mlada žena u centru Atine iz beznađa pretila da će da se baci sa višespratnice!

Mnogi Grci misle da bi im sa drahmom bilo bolje! Sve je očiglednije da su na tu opciju spremniji i u Briselu gde, po rečima jednog anonimnog zvaničnika, ozbiljno razmišljaju da Atina uplati 14,5 milijardi kako bi podmirila dug koji dospeva u martu, a da se sa ostalim milijardama za spasavanje sačekaju rezultati aprilskih izbora.

Da je to realna mogućnost ali i direktna ucena, mešanje u unutrašnje stvari Grčke, svedoči i reagovanje predsednika Papuljasa.

Ovdašnja štampa piše da nemačke firme poslednjih dana iznose ogromne količine evra iz Grčke. Jer, da bi imala efekta, eventualna odluka Grčke o povlačenju iz evrozone morala bi da bude iznenadna upravo da bi se sprečilo ovakvo masovno povlačenje evra iz grčkih banaka. U sadašnjoj situaciji kada je jasno da program spasavanja Grčke podrazumeva vrlo brze i drastične budžetske mere, koje Atina teško da može da prati a da ne pravi nove dugove, da obezbedi privredni rast, možda je, kako piše britanski „Telegraf”, zaista pitanje da li je ostanak u evrozoni – pravo rešenje.

Američki profesor i predavač na Harvardu Martin Feldstajn, koji spada u deset najuticajnijih ekonomista u svetu, smatra da bi odustajanje od evra i formiranje nove drahme značilo devalvaciju sa mnogo manje ekonomskog bola od onoga koji za Grke znači sadašnja kriza.Vrednost nove nacionalne valute pala bi u odnosu na evropsku, posledica bi bila manja primanja, ali i povećana grčka konkurentnost. Pad drahme stimulisao bi izvoz, a uvoz preusmerio na domaća dobra i usluge, što znači da, uz očekivani podstrek BDP-a, smatra američki profesor, Atina ne bi morala da prolazi kroz užasavajući period visoke nezaposlenosti.

Na jednoj od atinskih stanica metroa nađena je torba sa 18.000 evra u kešu i 60.000 u čekovima. Policija traga za vlasnikom, a ovdašnji mediji pišu da i „pored ovakve krize, u Grčkoj još ima poštenih ljudi”.

Jasmina Pavlović-Stamenić

(Politika)