Jelica Putniković: Evropske multinacionalke ulaze u EPS

Ako pregovori EPS-a i Edisona budu uspešni gradnja TE Kolubara B, započeta pre tri decenije, mogla bi biti okončana 2017. godine. RWEse priprema za partnerstvo u izgradnji hidroelektrana ali merka i ceo EPS.

Ako ponuda Edisona za izgradnju TE Kolubara B bude prihvaćena treba očekivati da se izgradnja ove elektrane, inače započeta još 1988. godine, nastavi tokom 2012. godine. U Elektroprivredi Srbije očekuju da elektrana, koju će činiti dva agregata snage od po 350 megavata, bude završena 2017. godine.

Za izgradnju bloka 3 u TE Nikola Tesla B nije stigla nijedna ponuda, čime je praktično završen tender za taj projekat. EPS će, u saradnji sa nadležnim državnim organima, uskoro odlučiti kako će se krenuti u taj projekat, koji je takođe potreban Srbiji.

Edison je jedina komanija koja je u petak, 20. maja EPS-u dostavila ponudu za partnerstvo u izgradnji termoelektrane Kolubara B, čiji kapacitet treba da bude 700 megavata. Ponuda je otvorena u prisustvu EPS-ovog tima za sprovođenje tendera i predstavnika Edisona. U narednom periodu stručnjaci EPS-a će najpre razmatrati tehnički aspekt ponude a potom će biti otvorena i finansijska ponuda. Tek tada će se znati šta je ponudio Edison, odnosno, koliko učešće u zajedničkoj kompaniji koja treba da gradi novu elektranu žele Italijani za sebe a koliko nude EPS-u. Predviđeno je da do 31. maja EPS Edisonu odgovori na ponudu.

Edison sve aktivniji na Balkanu

Vlasnici kompanije Edison su, inače, francuski EdF (Electricite de France) i italijanski Delmi SpA. Prema podacima crnogorske MANS-e većinski vlasnik Elektroprivrede Crne Gore, italijanska firma A2A kroz kompaniju Delmi SpA ima polovinu akcija Transalpina de Energia, koja u svom posedu drži 61 odsto akcija druge najveće energetske kompanije u Italiji, Edisona. Edison, opet, ima akcije u grčkom Helenik Petroleumu koji je, od 1999. godine, većinski vlasnik crnogorskog Jugopetrola a u Srbiji je vlasnik kompanije EKO Srbija.

Francuski EdF je vlasnik 19,3 odsto udela u Edisonu a u Mađarskoj ima 95,57 odsto udela u firmi Budapešti Eromu ZRt koja upravlja petinom tamošnjih termoelektrana. EdF je, takođe, i vlasnik podzemnih skladišta gasa u Francuskoj.

Start bio pre tri decenije

Lokacija za izgradnju TE Kolubara B nalazi se u blizini sela Kalenić, 60 kilometara jugozapadno od Beograda, na severnoj strani površinskog kopa uglja Tamnava (Rudarski basen Kolubara). Iz EPS-a podsećaju da je prvobitna odluka o izgradnji tada termoelektrane - toplane Kolubara B, sa dva bloka od po 350 megavata doneta još 1983. godine. Elektrana je projektovana kao postrojenje za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije iz kolubarskog lignita. Ideja je bila da se toplotnom energijom, sistemom daljinskog grejanja, greje Beograd.

Pripremni radovi su započeli 1988. godine a izgradnja je „tekla“ u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima. Ugovorena je nabavka većeg dela osnovne opreme, koja je značajnim delom i isporučena. Realizacija odobrenog kredita Svetske banke kao i druge aktivnosti na tom projektu odvijali su se veoma sporo, a sredinom 1992. godine sve je stopirano. Sa raspadom SFRJ kredit je propao i zbog nedostatka sredstava radovi na novoj elektrani su potpuno stali. Potom su Srbiji uvedene sankcije... Do tada je bilo izgrađeno oko 40 odsto objekta a isporučen je i deo opreme, koja je i bikvalno trulila na ledini - kraj „kostura“ započetog energetskog „Skadra na Bojani“.

U drugoj polovini devedesetih ponovo se aktivirala izgradnja, ali bez značajnijih pomaka. Početkom 2000. godine pitanje nastavka izgradnje je aktuelizovano, urađen je presek stanja dotadašnjih ulaganja i ocena opravdanosti nastavka izgradnje. Zaključeno je da postoje tehničko-tehnološka rešenja, koja garantuju savremene radne parametre u rangu modernih termoblokova. Ali, dalje se nije maklo.

Zbog promenjene koncepcije snabdevanja Beograda toplotnom energijom ponovo je aktivirana ideja o gradnji elektrane ali, odustalo se od ideje da to bude termoelektrana-toplana. Sada se strateški partner traži za kapacitet koji će proizvoditi samo električnu energiju.

Studija koja je utvrdila da je u dosadašnju izgradnju TE Kolubara B uloženo više od 300 miliona evra urađena je 2004. godine i procenjeno je da za završetak izgradnje objekta nedostaje još oko 550 miliona evra. Sprovedene analize za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta na kolubarski lignit pokazuju opravdanost realizacije izgradnje TE Kolubara B.

EPS je započeo aktivnosti za završetak započete TE Kolubara B, kroz zajedničko ulaganje sa strateškim partnerom. Prema tom konceptu EPS stavlja na raspolaganje sredstva (objekte i opremu) koji su već izgrađeni, odnosno nabavljenu opremu, a strateški investitor ulaže kapital, te srazmerno uloženom kapitalu stiče učešće u vlasništvu, čime se obezbeđuju sredstva za realizaciju projekta.

Svi junaci nikom ponikuše

Javni poziv za podnošenje pisama o zainteresovanosti i dokaza o ispunjenju kriterijuma za kvalifikaciju za zajednička ulaganja u TE Kolubara B i TE Nikola Tesla B3, EPS je objavio 20. januara 2009. godine. U roku predviđenom za podnošenje zvaničnih prijava (do 20. marta 2009. godine) pristiglo je 53 pisma o zainteresovanosti: 26 za TE Kolubara B i 27 za TENT B3. Za učešće u jednoj ili u obe tenderske procedure interesovanje je pokazalo 14 respektabilnih energetskih kompanija, dok su ostala pisma o zainteresovanosti pristigla od građevinskih kompanija, proizvođača opreme i trgovaca električnom energijom.

Gotovo u dan pre dve godine (25. maja 2009.) na sednici Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije zvanično je potvrđeno da su se za strateško partnerstvo sa EPS-om kroz zajednička ulaganja u izgradnju novih termoelektrana u Srbiji kvalifikovali češki ČEZ, italijanski Edison, američka kompanija AES i nemačke firme RWE Pauer i EnBW. U konkurenciji za TE Nikola Tesla B3 učešće su najavili iz svih pet firmi, dok je RWE već tada rekao da nije zainteresovan za projekat TE Kolubare B – termoelektrane čija izgradnja je svojevremeno u analizama Svetske banke ocenjena kao energetski objekat od značaja za elektroenergetski sektor Jugoistočne Evrope.

Sada se, međutim, ispostasvilo da je na „megdanu“ za strateško partnerstvo sa EPS-om o izgradnji termoelektrane ostao samo Edison.

RWEhoće više

Sada se, međutim, ispostavilo da nije zainteresovan ni za TENT B3. Bar ne kroz aktuelni tender. Uostalom, iz ove kompanije je bilo signala da više neće graditi elektrane na lignit. Takav stav bi se, doduše, mogao promeniti jer, katastrofa u japanskoj nuklearki Fukušima je doveo do preispitivanja mnogih strateških planova, pa i u Nemačkoj.

Izvori Balkanmagazina, međutim, tvrde da RWE ima mnogo veće ambicije sa EPS-om od suvlasništva u izgradnji jednog bloka u TE Nikola Tesla B. Više detalja znaće se vrlo brzo jer, da podsetimo, januara ove godine u glasilu EPS-a je istaknuto da se priprema dokumentacija za formiranje zajedničkog preduzeća RWE i EPS-a za izgradnju niza hidrocentrala na reci Velika Morava. O tome hoće li se graditi šest ili sedam kaskadnih elektrana ukupne snage od oko 250 megavata konačnu reč daće stručnjaci. RWE je, takođe, zainteresovan i za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 na Dunavu (što je, doduše, sporno jer se Rumuni protive ovom projektu) i hidrocentrala na gornjem toku reke Drine.

Sve ovo je zasnovano na memorandumu RWE-a sa EPS-om potpisanog novembra 2009. godine, za vreme posete srpskog predsednika Borisa Tadića Nemačkoj. Posle toga su se pojačale spekulacije da RWE računa na to da u nekom budućem međudržavnom sporazumu definiše svoj ulazak u srpsku nacionalnu elektroenergetsku kompaniju.

Autor: Jelica Putniković

(balkanmagazin.com)