Jelena Pustovojtova: Kosovo, država koje nema

Ni sa aspekta uzurpiranog međunarodnog prava, ni sa pozicije zdravog razuma, koji ne dopušta da se razboojnička družina smatra „zakonito izabranom vladom“, pa čak ni u očima briselskog štaba Evropske unije Kosovo kao suverena i nezavisna države ne postoji.

I tu stvar nije samo u tome, što je ta nova tvorevina u granicama Srbije – jedina u zapadnom delu Belkana, čijim građanima je za putovanje u EU neophodna viza, primećuje nemački Neue Zuercher Zeitung. „Čak i dobijanje sopstvenog telefonskog koda i nacionalnog domena na Internetu za Kosovo za sada ostaje besperspektivni zadatak zbog spornog sa aspekta međunarodnog prava statusa – piše list. „Da je Kosovo čovek, kod njega bi se mogli kontrolisati očigledni problemi sa identifikacijom. Previše znakova, karakterističkih za suverenu državnu tvorevinu, ne postoji u nekada srpskoj teritoriji“. Albanska enklava u Srbiji, koja se prostrla po drevnoj slovenskoj zemlji, nema svoje predstavništvo pri OUN, bez obzira na priznanje njegove „nezavisnosti“ od strane većine država-članica EU. Brisel, izvršivši narodžbinu Vašingtona, nipošto ne žuri da preuzme na sebe obaveze za „inkorporiranje“ pseudodržave u Evropsko tkivo. Evropska unija je u decembru prošle godine ukinula vizni režim za Albaniju i Bosnu i Hercegovinu, ali je Kosovarima za putovanje u Šangensku zonu kao i do sada neophodna viza. Što, doduše, ne čudi bilo koga ko makar u opštim crtama poznaje kosovsku istoriju poslednje decenije.

To, da je aktualni premijer Kosova – pravi kasapin, uporediv sa nacističkim zločincima, poznato je još od 1999. godine. Biši tužilac Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MTBJ) Karla del Ponte, učinivši sve da upravo Srbe prikaže kao „ubice nesrećnih Albanaca“ u očima Evrope i sveta, objavila je u svojoj knjizi „Lov: ja i ratni zločinci“ senzacionalno priznanje – ona je ispričala kako je sadašnje rukovodstvo nezavisnog Kosova sticalo imetak na trgovini unutrašnjim organima, uzetim od kidnapovanih Srba. Knjiga je bila povod da je okružni sud Beograda počeo istragu povodom kidnapovanja u leto 1999. godine na Kosovu 300 srpskih mladića koji su, kako tvrdi del Ponte, odveženi u Albaniju da bi im se tamo izvadili unutrašnji organi.

Kada je prestala da prima platu u Tribunalu, del Ponte je objavila: lideri Oslobodilačke vojske Kosova, čiji je jedan od vođa bio Hašim Tači sa nadimkom „Zmija“, koji se sada nalazi na funkciji premijera nezavisnog Kosova, vršili su monstruozne zločine, uporedive sa onima koje je činio hitlerovski Treći rajh. Ostavimo na savesti Karle del Ponte odgovor na pitanje o tome, zašto je ona ćutala, radeći u Tribunalu. U Srbiji su i do pojavljivanja knjige Karle del Ponte uvek smatrali Tačija ratnim zločincem. U njegovom dosijeu nalaze se svedočanstva o desetinama zverstava koje je terenski komandir vršio nad Srbima na Kosovu. Međutim, počev od 1999. godine, kada su natovski avioni „oslobodili“ srpsko Kosovo od srpske armije, interesovanje „delponteovskog“ tribunala bilo je prikovano isključivo za „zločine Beograda“. Tada se predsednik Saveza porodica nestalih kosovskih Srba, Simo Spasić, nekoliko puta sastajao sa Karlom del Ponte i uručivao joj dokaze o kidnapovanju i uništavanju kosovskih Srba u koncentracionim logorima. Međutim, čak i nakon što je 2003. godine tužilac i lično boravila na mestu zločina u mestašcu Burel na severu Albanije, u kući u kojoj su vađeni organi, ona nije pokrenula pitanje o tome, iako su, po njenom sopstvenom priznanju, tamo otkriveni tragovi krvi i medicinska oprema.

Prisetimo se beogradskih medija od pre deset godina – mnoge srpske organizacije pokušavale su da od MTBJ iskamče istragu o zločinima Albanaca na Kosovu, slale detaljne mape o masovnim grobnicama i koncentracionim logorima na teritoriji pokrajine i severu Albanije, svedočanstva o surovim mučenjima i ubijanju mirnih stanovnika, pored ostalog trudnica, na kojima su se sa naročitom surovošću iživljavali.

Prema podacima beogradskog lista „Pres“, biznis sa ljudskim organima kontrolisao je lično Hašim Tači – na njemu je on zaradio milione dolara. Svedočenje o tome bezuspešno je pokušavala da u Hagu toj istoj Karli del Ponte saopšti na procesu protiv Slobodana Miloševića bivši sudija Okružnog suda u Prištini Danica Marinković. Po njenim rečima, misija OUN na Kosovu (UNMIK), na čijem se čelu tada nalazio aktuelni ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kušner, sprečavala je istragu slučajeva nestanka i kidnapovanja ljudi u pokrajini.

Na Kosovu, koje je već prešlo pod jurisdikciju OUN, i dalje se nestavilo sa istrebljivanjem Srba i uništavanjem pravoslavnih hramova, sa sprečavanjem pokušaja da se Albanci pozovu na odgovornost – o tome sada takođe govori del Ponte i njena pomoćnica tih godina Florens Artman koja je izjavila, da su upravo funkcioneri UNMIK-a sprečili „gvozdenu Karlu“ da podigne optužnicu protiv Albanaca u vezi sa nestankom ljudi i trgovinom organima.

Nijednu činjenicu Tribunal tada nije istražio. A sama del Ponte je u intervju italijanskoj La Stampa priznala, da je istraga protiv ratnih zločina u savremenom svetu isključivo politička stvar. Da se za zločine Albanaca znalo, ni o kakvoj nezavisnosti Kosova ne bi moglo biti ni govora. A i sama knjiga del Ponte je ugledala svetlost dana nakon što je Priština proglasila nezavisnost.

Sa del Ponteovom sve je jasno. Ali nije sasvim jasno šta je primoralo Zapadnu Evropu da tako hladnokrvno posmatra kako se na njenoj teritoriji formira razbojnička država, koja evropskim susedima liferuje narkotike, prostitutke i izvađene ljudske organe. Zavesa se polagano razmiče, ako se setimo da je celokupna istorija te iste Evrope, koju mi danas nazivamo Zapadnom, bila istorija ratova i potiskivanja Slovena na „istočne periferije“. A glavni argument Evropljana „za Kosovo“ nisu bile sopstvenene simpatije, već natovsko bombardovanje.

Setimo se: Beograd je u 1998. i 1999. godini preduzeo široku vojnu operaciju protiv «Oslobodilačke vojske Kosova», čiji je jedan od rukovodilaca bio Hašim Tači, koji je težio da tu provinciju otrgne od Srbije. NATO se na komandu iz Vašingtona umešao u kosovski konflikt na strani kosovskih Albanaca i Srbiju podvrgnuo 78-dnevnom bombardovanju, pljunuvši na rezolucije OUN i međunarodno pravo. Nakon završetka rata NATO protiv Jugoslavije, Tači je i formirao svoju vladu, u kojoj je sebe postavio za premijera. OUN je, obrisavši američku pljuvačku potom uveo na Kosovu svoju administraciju i međunarodne snage (KFOR) pod komandom NATO – s tim u vezi je bila usvojena rezolucija 1244 Saveta bezbednosti. Pri tom je pokrajina, prema rezoluciji, ostala kao sastavni deo Srbije, a pravo na određivanje njenog konačnog statusa pripadalo je Savetu bezbednosti. Međutim, pre dve godine albanske vlasti Kosova su uz podršku SAD i niza zemalja EU proglasile nezavisnost.

Od tada miljenik zapadne publike Tači nastavlja da „vodi zemlju u demokratiju“. Njemu pri tom nisu smetali čak ni problemi sa vizama. Po mišljenju jednog kosovskog ekonomiste, koji radi u međunarodnoj finansijskoj organizaciji, vizni režim uvek je pogodan u prvom redu banditima. Za 5–10 hiljada evra može se nabaviti srpski biometrijski pasoš i sa njim bez problema putovati po teritoriji Evropske unije.

Nije suvišno setiti se i toga, da je najbolji drug i učitelj Hašima Tačija svojevremeno bio diplomata UN, Finac Marti Ahtisari, jedan od glavnih arhitekata odvajanja Kosova od Srbije. Ahtisari je za svoj trud čak nagrađen Nobelovom nagradom. Nobelovski komitet, verovatno, nije razmišljao da nagrađuje diplomatu za podršku banditima, koji su praktikovali ubistva i uzimanje organa od hiljada ljudi radi profita pod maskom borbe za nezavisnost.

Miljenik zapadnih političara uživao je tamo popularnost. Engleski The Guardian podseća tih dana: „Vestminsterski fond za demokratiju, koji delimično finansiraju ministarstvo inostranih poslova i za pitanja Zajednice, pre nekoliko godina organzovao je putovanje radi upoznavanja sa političarima u Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj Republici, Kosovu i drugim balkanskim zemljama. Jedan od posećenih bio je Tači...“

Uzgred rečeno, upravo je taj list prvi objavio izveštaj specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, nakon čega je u Zapadnoj Evropi eksplodirala bomba. U izveštaju Dika Martija govori se da je Tači krajem 90-ih godina bio na čelu kriminalne organizacije, razbojnika koji su se dugi niz godina bavili naručenim ubistvima, kidnapovanjem njudi, trgovinom ljudskim organima. I sve te činjenice o trgovini unutrašnjim organima, narkobiznisu bile su poznate, pored ostalog i u Evropi, već skoro jednu deceniju. Međutim i Zapadnoevropljani, koji su aplaudirali natovskom bombardovanju jugoslovenskih gradova i verovali u „karladelponteovsku“ propagandu, doživeli su pravi šok. Evo već nekoliko nedelja tema ne silazi sa stranica vodećih zapadnih medija.

Ispostavilo se da su tajnu istragu o delatnosti premijera samoproglašene republike obavljale mnoge specijalne službe, uključujući američki FBI. Kako tvrdi Dik Marti, Hašim Tači i ljudi iz njegovog okruženja dugi niz godina predvodili su organizovanu „Dreničku“ kriminalnu grupaciju. Osim trgovine ljudskim organima (uglavnom Srba) ona je nelegalno švercovala oružje i kontrolisala značajan deo balkanskog narkotrafikinga.

A šta je sa samim herojem? On je odreagovao na pojavljivanje izveštaja Dika Martija kao pravi bandit. Autor, izjavio je Tači, „pokušava da sebe zaštiti imunitetom, ali poslanička neprikosnovenost neće trajati čitav život. Meni je četrdeset. Ja ću sačekati dok on ne izgubi neprikosnovenost“.

Komisija za pravna pitanja i prava čoveka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) pozvala je da se sprovede istraga na nacionalnom i međunarodnom nivou na osnovu činjenica o nestanku ljudi, trgovine ljudskim organima, korupciji i srastanju organizovanih kriminalnih grupa sa političkim krugovima na Kosovu, izloženim u izveštaju Dika Martija.

U nacrtu rezolucije o izveštaju ukazuje se na postojanje „mnogobrojnih svedočanstava“ koja potvrđuju da su žitelji Kosova srpske i albanske nacionalnosti držani u tajnim zatvorima pod kontrolom «oslobodilačke vojske Kosova na severu Albanije i da su povrgavani nečovečnom i ponižavajućem tretmanu, a potom nestajali bez vesti». Razmatranje izveštaja počeće u Savetu Evrope 25. januara i uskoro ćemo saznati hoće li se ruka evropolitičara podići na bandita koga je na vlast doveo Vašington u zamenu za kosovsku vojnu bazu SAD – najveću američku bazu u Starom Svetu.

(Fond strateške kulture)