Jelena Milić: Razumem emocije zbog bombardovanja, ali svrha i cilj vazdušne NATO kampanje su bili opravdani, da se zaštite civili - kosovski Albanci

Direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić očekuje da će sa Međunarodne konferencije o NATO u Beogradu biti poslata poruka o uspostavljanju konsenzusa oko nedavne prošlosti, kako bi se u obostranom interesu planirala budućnost.

Milić je u izjavi Tanjugu rekla da će učesnicima konferencije biti preneti najvažniji zaključci sa NATO samita iz Varšave, koji se tiču odnosa NATO i EU, stabilnosti van granica NATO, zatim odgovor NATO-a i EU protiv ruske kampanje dezinformacija, a dva panela će se, kaže, odnositi na aktivnosti Srbije i alijanse.

Takođe, organizacije civilnog društva, koje su, dodaje Milić, svih ovih godina neverovatno stigmatizovane, predstaviće svoja iskustva i glavne nalaze.

Komentarišući izjavu kojom je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izrazio žaljenje zbog žrtava bombardovanja 1999. godine, Milić kaže da je on eksplicitno izrazio žaljenje zbog žrtava, poginulih civila, radnika RTS i ostalih nevinih žrtava, ali je, kaže, ponovio da su svrha i cilj vazdušne NATO kampanje bili opravdani, a to je da se zaštite civili.

Milić objašnjava da je reč o civilima, kosovskim Albancima, koje su srpske oružane snage ubijale i proterivale i podseća da su pojedini generali zbog toga završili u Hagu.

- Mi ćemo sutra pričati o ulozi jedinica koje su bile pod direktnom komandom generala Dikovića, načelnika generalštaba. Generalni sekretar se nije izvinio Srbima za agresiju, samo za nevine žrtve među kojima je bilo i Crnogoraca, Bosanaca i kosovskih Albanaca takođe, kao građana tadašnje SRJ - precizirala je ona.

Na pitanje o emotivnom odnosu Srba prema NATO zbog bombradovanja 1999, Milić kaže da se emotivno reaguje celog života u svim situacijama, te da nema ništa protiv toga, ali da se mora znati šta je dovelo do toga.

- Ja sam bila samohrana majka, podstanar za vreme bombradovanja, znam šta znači kad nestane i voda i struja, kad tresu stakla okolo, moja zgrada je bila preko puta NATO vojnog skladišta na Dorćolu, i baš je treslo, i naravno da nije prijatno, ali mora se znati šta je dovelo do toga - smatra Milić.

Dodaje da je neobjašnjivo da 16 godina posle bombardovanja u Srbiji ljudi ne znaju šta se događalo, kaže da je ona to još tada znala, ali pre svega zbog činjenice jer je radila u Helsinškom odboru za ljudska prava, te primećuje da sada za tu vrstu neznanja odnosno neobaveštenosti nema opravdanja.

Za to su, dodaje, delom krive i sve političke elite od bombardovanja do danas, koje nikada nisu imale hrabrosti da se sa tim suoče.

- Čak ni oni koji su poslali generala Pavkovića i Lazarevića s razlogom u Hag, koji su tamo osuđeni, da bismo sad doživeli jednu regresiju, da se njegov povratak kao osuđenog ratnog zločinca glorifikuje i da ga slave ministri u ovoj vladi - poručila je Milić.

Milić kaže i da nije sigurna koliko poslanici vladajuće većine i zvaničnici u vladi iz SNS znaju o obimu saradnje između Srbije i NATO, dodajući da je licemerno ako znaju, a istovremeno kriminalizuju one koji se za to zalažu.

(Tanjug)