Jelena Begović: Ne postoji nikakav „srpski genom“. Mi se već godinama spremamo za realizaciju projekta „1.000 genoma”. To će biti prilika da raskrstimo sa mitovima o našoj izuzetnoj nacionalnoj genetici

U tom pogledu najopasnije su bile poluistine, naročito one koje su lansirali pojedinci sa zvanjem doktora nauka ili epitetom eksperta u nekoj medicinskoj oblasti. Još ako su inteligentni i rečiti, vrlo lako mogu da zavedu veliki broj ljudi. Teško je boriti se protiv toga, pogotovo ako su mitovi i poluistine uhvatile dublje korene. Morate da se suprotstavite alternativnim tumačenjem, koje je efektno, razumljivo i slikovito obrazloženo. To nije ni lako ni jednostavno, jer je nauka užasno kompleksna, kao što je složena i priroda koju proučava. Ima ljudi s prirodnim darom za objašnjavanje komplikovanih stvari, a ima i sistema koji takve ljude školuju. Amerika je odličan primer, njihovi profesori predaju jasno i prijemčivo, tamo i nobelovci svoje teorije i otkrića sažmu i pojasne u 10 minuta. Takav pristup ćemo i ovde favorizovati. Bitno nam je da dopremo ne samo do mladih već i do sredovečnih i starijih građana, da im razvejemo strah i nepoverljivost prema novim tehnologijama.

Kada već pominjemo poluistine i strahove, kako komentarišete stav Srpskog pokreta Dveri da uvoz reproduktivnog materijala iz Španije i Danske za vantelesnu oplodnju u našoj zemlji „može uticati na promenu genoma budućih naraštaja”?

Neko ko o ovoj temi stvarno ne zna ništa sebi je dozvolio da javno iznese ovakvu glupost i da kod mnogih izazove uznemirenje i strah. Da biste o genomima govorili kompetentno, potrebno je da se školujete 30 godina, da čitav život tu oblast proučavate. I sad treba da desetine stručnjaka uloži energiju, da daju objašnjenja u medijima, ne bi li saniralo olako napravljenu štetu. A šteta je napravljena našim sugrađankama, našim prijateljicama, sestrama, ćerkama, svim ženama kojima je pružena prilika da u svojoj zemlji, o trošku države, dobiju vrhunsku zdravstvenu uslugu. I onda neko udari na to ne razmišljajući o posledicama. Ili pak to učini s predumišljajem, što je još gore.

Kako biste, kratko i razumljivo, razvejali nečiju zabrinutost nad sudbinom „genoma budućih naraštaja

Prvo i osnovno – ne postoji nikakav srpski genom, niti bilo koji drugi nacionalni genom. Naše podneblje odlikuje velika raznovrsnost gena, jer je Balkan odvajkada bio područje velikih migratornih kretanja. Mi se već godinama spremamo za realizaciju projekta „1.000 genoma”, o tome se dogovaramo sa izuzetnim naučnikom i inovatorom, dr Radojem Drmancem. On je potekao s našeg Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, devedesetih je otišao u Ameriku i razvio tehnologiju brzog iščitavanja genoma, po ceni koja je, kada se radi na većem broju uzoraka, svedena na sto dolara. A prvo sekvenciranje, tj. iščitavanje genoma jednog čoveka, trajalo je 10 godina i koštalo milijardu dolara.

Šta je suština projekta „1.000 genoma”? 

Da se vidi koja je to kombinacija genetike tipična za određene populacije na Balkanu. Prema preciznim kriterijumima biće odabrano 1.000 pojedinaca i uradiće se sekvenciranje. Kroz bioinformatičke analize saznaćemo kakve su sve tragove ostavile migracije na Balkanu. Biće to prilika da raskrstimo sa mitovima o našoj izuzetnoj nacionalnoj genetici. Svi mi na ovoj planeti smo jedinstveni i samim tim izuzetni. Dobijene rezultate ćemo ukrštati s bankama podataka iz drugih zemalja, jer smo mi samo delić velike priče o tome kako se razvijao homo sapijens. A razvija se i dalje – za 100.000 godina, ako preživimo sve ovo što smo napravili našoj planeti, pitanje je kako će čovek izgledati i kakav će biti.

Osim što je to predstojeće istraživanje samo po sebi spektakularno, kakve dobrobiti može da donese? 

Recimo, saznaćemo koje su bolesti uzrokovane genetikom specifične za populaciju ovog regiona. Na osnovu toga se može razviti najefikasniji lek, ili planirati njegov uvoz, ukoliko je negde drugde već razvijen. Sekvenciranjem genoma može se saznati koje će se bolesti kod nekog sigurno ispoljiti, a za koje postoji velika verovatnoća. Na tom polju su najveća otkrića i tu je cela medicina fokusirana, na kvalitetnu prognozu i dijagnostiku, na uzrok bolesti. Na tome počiva i nova oblast, farmakogenomika, određivanje individualnog leka koji najefikasnije deluje na vašu varijantu određene bolesti ili kancera.

Sta drugo ocekivati od kvislinske vlade, prosto nam se rugaju postavljajuci ove nakaze da upravljaju nama pic.twitter.com/XqTH4kpLkd

— Aleksandar Simic (@Aleksan15974612) December 11, 2022

I Vlada Srbije je biotehnologiju i biomedicinu prepoznala kao naučne oblasti koje mogu da donesu dobrobit čitavoj zajednici i ekonomski napredak, kroz razvoj inovacija i transfer tehnologije. Može li se taj cilj dosegnuti bez stvaranja drugačijeg ekosistema za nauku? 

Primer takvog novog ekosistema će biti BIO4 kampus, koji će biti lociran u beogradskom naselju Kumodraž, preko puta Instituta „Torlak”. U imenu su sadržane četiri ključne oblasti – biomedicina, biotehnologija, bioinformatika i biodiverzitet. Većeg ulaganja u nauku u Srbiji nije bilo nekoliko decenija. Izgradnja na prvih devet od ukupno 25 hektara počeće tokom leta naredne godine, a završiće se do kraja 2025. Tamo će se preseliti kompletno ili delimično šest fakulteta i devet instituta. Na ovom prostoru će biti i ekstenzija Naučno-tehnološkog parka Beograd, za startap firme. Ideja je da na jednom mestu okupimo većinu ljudi koji se u Srbiji bave biotehnologijom i biomedicinom. Verujemo da će podsticajno okruženje i vrhunska oprema motivisati za povratak i naše stručnjake iz ovih oblasti koji sada rade u inostranstvu. Tu će biti i fizičari, hemičari, stručnjaci iz oblasti veštačke inteligencije, IT sektora, genetičkog inženjerstva. Biće to živ, dinamičan i kompleksan sistem, s mnoštvom mogućnosti za neformalne susrete i razgovore o nauci, a iz toga se rađaju hrabre i kreativne ideje. U kampusu ćemo pružati podršku svima koji žele da ono što su otkrili u laboratorijama pretoče u proizvod, a dovešćemo i velike kompanije sa njihovim istraživačko-razvojnim sektorima, gde će se zapošljavati naši mladi istraživači.

Kampus BIO4 biće, dakle, ogledno dobro, svojevrsna pokazna vežba kako treba reorganizovati nauku u Srbiji

Upravo tako, biće to primer kako se efikasno obavlja transfer tehnologije i razvijaju inovacije, ali i kako se komunicira s okruženjem – u kampusu će postojati multimedijalni muzej, jako bitan za afirmisanje nauke i naučnog pogleda na svet, o čemu smo već govorili. Dalje, naša nauka mora da intenzivnije učestvuje u evropskim projektima, da kroz praksu učimo od boljih od sebe, od toga ne treba zazirati. Internacionalizacija je takođe bitna. Da ne računamo samo na našu naučnu dijasporu već da i stranci ovde dolaze i stvaraju. Imamo pametne i obrazovane ljude, imamo znanje, to je naša meka moć pomoću koje možemo postati privlačna tačka na globalnoj naučnoj mapi.

Da li je rukovodeći kadar u naučnoistraživačkim organizacijama, u institutima i na fakultetima spreman i voljan za ovako korenite promene?

Za neke će ove promene biti nelagodne i to je normalno – niko ne voli da bude izmešten iz svoje zone komfora, iz sistema koji je decenijama, nedodirljiv, funkcionisao na sasvim drugim principima. Način upravljanja svakako mora da se inovira. Nužno je da rukovodioci ovladaju novim veštinama – da nauče kako se razgovara i pregovara s industrijom, da znaju šta je licencni ugovor, šta je intelektualna svojina... Moraju da prate šta se dešava u drugim sferama društva, u politici, na tržištu, u oblasti finansija, jer nauka nije i ne sme da bude izdvojen, samodovoljni deo zajednice. Ona treba da bude u funkciji čitavog društva.

(Politika)