Rusija 1: Jedan od vođa ID u Siriji obučavan u Bondstilu

Na Kosovu, kuda idu izbeglice potisnute iz Evropske unije, vri kotao u kojem su i nevoljnici, i oni koji vrbuju ljude u varvarski kalifat, i narko-dileri, i specijalne službe raznih zemalja, i ko zna ko još, priča novinar televizijskog kanala Rusija 1 Anton Ljadov u svojoj reportaži.

Maršruta kojom većina izbeglica dospeva na teritoriju Kosova veoma je teška i vodi kroz planine. Ipak, na Kosovu nema nikakvih ograda, zbog čega je za njih ovo najjednostavniji i najrealniji način da se domognu Evrope.

Pošto je u planinama veoma hladno, i dalje ima snega, kretanje je izuzetno teško. Izbeglice se zaustavljaju na neko vreme da se odmore, razapinju šatore. Oni čak i ne shvataju. Ne samo što ima medveda, nego i je i cela ova teritorija pod kontrolom albanskih boraca-vehabista. Ovde ne zalaze čak ni lokalni žitelji.

Rečeno im je da ne idu iznad 500 metara visine jer odatle počinju kampovi za obuku ekstremista. Terorističke organizacije na Šar-planini postoje još od kosovskog rata 1999. godine.

Cvetko Stojčetović, lokalni poljoprivrednik, priča da izbeglica u poslednje vreme ima sve više. One se spuštaju s planina znajući da će im u kampu dati sve što im treba.

Do migracionog centra ima oko 60 kilometara. Dalje su kontrola i bodljikava žica. Novinare izbeglicama ne puštaju. Zabranjeno je snimanje kamerom i foto-apratom, čak i diktafonom.

„Idem u Englesku preko Kosova zbog toga što je ovo slaba država, gotovo bez kontrole. Zar ovde mogu da uhvate sve nas, da saznaju moje pravo ime? Ja sam, na primer, proveo tri meseca u Saudijskoj Arabiji. Tamo mnoge optužuju za vezu s teroristima. U migracionom centru ne znaju da sam bio u zatvoru. Ali ipak me ne puštaju u Evropu. Pri kraju sam s novcem. A ovakvih poput mene u poslednjih devet meseci ima više od stotinu. Ni normalne hrane, ni novca. Naravno, ljudi su u očajanju. Šta preostaje? Puštaju nas od sedam ujtru do deset uveče i mnogi izlaze i traže drugi život. Ovde ima organizacija koje obećavaju momcima dobar život, ali ih primoravaju da rade strašne stvari. Ako stupiš u njihove redove, dobijaš sve. Takvih mesta ima mnogo“, priča Zaki, jedan od izbeglica.

Gradić Vitina. Dva kilometra od granice. Oblast nazivaju prestonicom džihadizma na Balkanu. Ovde se nalazi džamija u koju dolazi većina izbeglica. Ovu oblast potpuno kontrolišu albanske grupacije. DŽamija se proslavila time što su pre nekoliko godina u njoj bile okačene fotografije Osame bin Ladena.

„U poslednje vreme ovde je mnogo mladića koji su došli iz Alžira, Maroka. Oni prvo žive u migracionim centrima, a potom dolaze kod nas. Mnogi ih primaju u svoje stanove, kuće“, priča imam džamije.

Američka baza Bondstil. Najveća američka baza na Balkanu. Da bi se obišli makar prvi poligoni, potrebno je prepešačiti kilometre, ali, sudeći po navigatoru, ovde je ceo grad.

Kasarne za 7.000 ljudi, streljane, platforme za helikoptere. Ovo mesto je poznato po tome što je upravo ovde radio čovek koji se preziva Muhadžeri u sastavu NATO odreda Kfora. Ovaj čovek u Siriji predvodi albanski ogranak ID-a.

Novinari su ga sahranjivali nekoliko puta – 2013, 2014, ali prema podacima kosovske televizijske kompanije RTK, on ne samo što je živ – postoje njegove fotografije na Tviteru iz decembra 2015. godine – nego periodično izvozi nove borce s Kosova na teritoriju Iraka i Sirije.

„Borci ovde rade šta god žele, pred očima NATO-a. Amerikanci čak i ne pokušavaju da ih prate. Pogledajte moju ruku! Izlazio sam sa službe, seo u automobil i počeli su da pucaju na mene albanski dželati, samo zbog toga što nisam bio u traci. Moja glava je bila na 15 centimetara od cevi pištolja. Meci su mi razdrobili kost, izbili vilicu. Sakupljao sam ostatke po putu i jedva sam se domogao bolnice. Natovci su bili pored i pravili se da nisu ništa primetili, a sledećeg dana su prišli i pitali šta se dogodilo. Kao da nisu bili tu. Stid i sram! Nažalost, izbeglice koje idu danas na Kosovo ne shvataju da i njima isto to može da se desi“, priča pravoslavni sveštenik Dragan.

(Sputnik)