Početna strana > Hronika > Jang Đieči: Strateško partnerstvo Pekinga i Beograda
Hronika

Jang Đieči: Strateško partnerstvo Pekinga i Beograda

PDF Štampa El. pošta
sreda, 04. maj 2011.

Kamen temeljac postavljen za most Zemun–Borča na Dunavu samo je jedan od dokaza postignutog napretka u saradnji Kine i Srbije, a prema rečima ministra spoljnih poslova Kine Jang Điečija, strateško partnerstvo dve zemlje, uspostavljeno 2009. godine, predstavlja prirodnu posledicu dugogodišnjeg prijateljstva, uzajamnog poštovanja i ravnopravnosti.

U razgovoru za „Politiku” uoči današnje posete Beogradu, kineski šef diplomatije Jang Đieči kaže da su u proteklom periodu Peking i Beograd zadržali visok nivo saradnje, međusobnog razumevanja, pomoći u pitanjima koja se tiču osnovnih interesa obe zemlje, kao i da su konsolidovali međusobno političko poverenje.

Mislite li da ima mesta za poboljšanje međusobne saradnje, po pitanju infrastrukturnih investicija?

Kina je zadovoljna impulsom rasta našeg strateškog partnerstva, i glavna tema razgovora tokom moje posete biće kako da održimo ovaj zamah. Zadatak nam je da gradimo čvrste političke odnose između dve zemlje, preduzmemo konkretne korake za jačanje saradnje u svim oblastima, i omogućimo da ovo strateško partnerstvo donese više koristi za naše narode. Što se tiče razvoja infrastrukture, Srbija ima potrebe, kineska preduzeća imaju stručnost i tehnologiju, a kineske finansijske institucije imaju kapacitet za finansiranje. Imajući u vidu takve velike komplementarnosti, firme sa obe strane su veoma motivisane za sprovođenje saradnje u ovoj oblasti. Most Zemun–Borča preko Dunava je naš prvi projekat infrastrukturne saradnje i verujem da je ovo samo početak.

Srbija i Kina imaju isti stav po pitanju Kosova. Međutim, Međunarodni sud pravde je doneo savetodavno mišljenje da deklaracija o nezavisnosti Kosova doneta 17. februara 2008. nije prekršila opšte međunarodno pravo jer međunarodno pravo ne sadrži zabranu deklaracija o nezavisnosti. Kako to Kina komentariše?

Kina poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i zalaže se za pravilno rešavanje pitanja Kosova kroz dijalog zasnovan na temelju relevantnih rezolucija Saveta bezbednosti UN. Međunarodna zajednica različito tumači savetodavno mišljenje. U konačnoj analizi, pitanje Kosova može biti rešeno samo kroz dijalog. Pozdravljamo nedavni nastavak pregovora između Srbije i Kosova.

Kakav je Vaš stav po pitanju kinesko-američkih odnosa i razlika između dve zemlje?

Uspešna državna poseta predsednika Hu Đintaoa SAD-u januara ove godine najavila je novu fazu u izgradnji međusobnog partnerstva između Kine i SAD, zasnovanog na uzajamnom poštovanju i obostranoj koristi. Kinesko-američki odnosi se suočavaju sa ozbiljnim šansama za razvoj i održavaju trend rasta, a postoji bliska saradnja između dve zemlje, kako na vrhu, tako i na drugim nivoima. Dve strane beleže rast razmene i saradnje u raznim oblastima, kao što su ekonomija, energija, životna sredina, borba protiv terorizma, sprovođenje zakona, kulturna i međupersonalna saradnja.

Uzimajući u obzir različite društvene sisteme, nivoe razvoja i kulturne tradicije, nije moguće da Kina i SAD budu saglasne o svakom pitanju. Zbog razloga vezanih za prošlost i sadašnjost, još uvek postoje osetljiva pitanja, kao što su pitanja Tajvana, Tibeta, ljudskih prava, ekonomije i trgovine. Zahtevamo od američke strane da poštuje osnovne interese Kine i da na odgovarajući način i obazrivo postupa u osetljivim pitanjima kako bi se izbegli poremećaji i šteta u kinesko-američkim odnosima.

Svetu su potrebni čvrsti odnosi Kine i SAD. Sada kada se međunarodniodnosi i dalje prolaze kroz kompleksne i duboke promene a čovečanstvo se suočava sa rastućim zajedničkim izazovima, Kina i SAD moraju da ojačaju saradnju umesto da gaje uzajamne sumnje ili uvećavaju prepreke jedna drugoj. Kina je spremna da radi sa SAD da iskreno sprovede sporazum postignut između dve strane, unapredi zajedničko partnerstvo u skladu sa Zajedničkom izjavom Kine i SAD, kao i da da doprinos očuvanju i promovisanju svetskog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Rekli ste da je nemoguće vojno rešenje u Libiji. Zašto Kina nije uložila veto na Rezoluciju 1973 Saveta bezbednosti kojom se članicama UN odobrava da koriste sve neophodne mere... da zaštite civile, kada to u praksi međunarodnih odnosa uvek znači vojnu akciju sa brojnim civilnim žrtvama?

Kina je uvek naglašavala da akcije Saveta bezbednosti moraju da budu u skladu sa ciljevima i principima Povelje UN i relevantnim normama međunarodnog prava. Suverenitet, nezavisnost, celovitost i teritorijalni integritet Libije moraju biti poštovani i aktuelna kriza mora biti rešena mirnim sredstvima, kao što je dijalog. Protivimo se upotrebi sile u međunarodnim odnosima i imamo ozbiljne rezerve o pojedinim elementima Rezolucije 1973. Uzimajući u obzir zabrinutost i stavove arapskih zemalja i Arapske lige kao i poseban položaj Libije u to vreme, Kina se pridružila nekim drugim zemljama da bude uzdržana od glasanja.

Kina se zalaže za rešavanje libijskog pitanja političkim sredstvima. Neophodno je da sve zainteresovane strane pozovu na prekid vatre što je pre moguće kako bi se izbegla dalja eskalacija cele situacije, još civilnih žrtava i veće humanitarne katastrofe. U poslednje vreme, došlo je do povećanja zahteva za političkim rešenjem krize, što postepeno postaje zajednički stav međunarodne zajednice. Neke zemlje i regionalne organizacije su izašle sa predlozima i uslovima kako da se problem reši političkim putem. Kina podržava sve napore da se smanji napetost u Libiji i spremna je da sa međunarodnom zajednicom radi da se dođe do političkog rešenja krize.

Kina ima ogromne ekonomske interese u Africi. Kako komentarišete ocene nekih kritičara da politika Kine prema Africi ima auru neokolonijalizma, s ciljem da otkupi afričke energetske i mineralne resurse po niskoj ceni?

Energetska i privredna saradnja Kine i Afrike je deo normalne međunarodne energetske i privredne saradnje. Kina uvozi daleko manje nafte iz Afrike u odnosu na SAD i Evropu. I na Kinu otpada samo jedna šesnaestina svetskih investicija u afrički naftni sektor. Kada sarađuje sa Afrikom, Kina se striktno drži tržišnih pravila i međunarodne prakse, i trudi se da pomogne Africi da izgradi sopstvene razvojne kapacitete. Dobar primer za to je projekat topionice bakra Čambiši u okviru Zone ekonomske i trgovinske saradnje Zambije i Kine. Puštanjem u rad ovog projekta, povećan je zambijski izvoz bakra, otvoreno je više od 600 novih radnih mesta a industrija je unapređena. Zapravo, mnoge slične priče mogu se pronaći.

Osnovni princip kineske politike prema Africi jeste jednakost i uzajamno poštovanje, a afričke zemlje su u najboljoj poziciji da sude o rezultatima ove saradnje. Zaista postoje neke zemlje koje uvek pokušavaju da nametnu svoju volju drugima i svesno se mešaju u afričke poslove. Ali Kina nije jedna od njih, tako da se šešir „neokolonijalizma” ni na koji način ne može staviti Kini.

(Nenad Radičević, Politika)