Iz Srbije otišao veliki broj naučnika, neophodne mere države

Srbija je zemlja iz koje je otišao veliki broj naučnika, više od 10.000 ljudi širom sveta, od čega najviše u SAD, te je neophodno da država preduzme mere za ublažavanje odlaska, izjavio je Tanjugu profesor Vladimir Grečić. Kategorija “odliv mozgova” izračunava se po dva osnova - da li država preduzima mere za povratak iseljenih i da li ima mere za ublažavanje tog kompleksnog pitanja, što znači da je Srbija poprilično zakazala po oba osnova, rekao je prof. Grečić.

Podaci Svetskog ekonomskog foruma govore da je, od 139 zemalja, Srbija na 136. i od zemalja iz našeg okruženja jedino je slabije plasirana Bosna i Hercegovina. Grečić upozorava da i razvijene zemlje, poput Velike Britanije i Nemačke, imaju “odliv mozgova”, ali imaju i priliv i navodi da su naši stručnjaci iz elektrotehnike, računarskih nauka, fizike među najtraženijim na svetskom tržištu.

Od 1991. do 2000. godine samo u prekookeanske zemlje emigrirala je 81.981 osoba, a od 2001. do 2009. godine - 60.320, i najviše privlače SAD, ne samo zbog plate, nego i zbog uslova za rad i napretka u karijeri. Što se evropskih zemalja tiče, poslednjih godina Velika Britanija privlači naučnike i gotovo na svim britanskim univerzitetima mogu se naći ljudi iz naše zemlje koji tamo zauzimaju profesorska mesta.

Profesor Grečić, saradnik Insitutua za međunarodnu politiku i privredu, smatra da država mora da preduzima niz mera za ublažavanje odlaska, da stvori bolje uslove za rad, zapošljavanje. “Dobro je što je Ministarstvo nauke (koje je nakon rekonstrukcije vlade pridruženo Ministarstvu prosvete) predvidelo, nakon donošenja strategije o naučno-tehnološkom razvoju do 2015. godine, da u naše naučne programe treba više da se uključuju naši ljudi iz dijaspore”, rekao je Grečić. On je podsetio da se na program istraživačkog rada prijavilo više od 1.000 ljudi, od kojih oko 250 naših ljudi iz dijaspore.

Grečić je podsetio da se Srbija suočava sa tri velika izazova, a to su starenje stanovništva, negativan emigracioni saldo i visoka stopa nezaposlenosti. Da bi se smanjio “odliv mozgova” država mora da omogući veću stopu ekonomskog rasta, za šta su potrebne investicije, i otvaranje novih radnih mesta. Investiciona klima ne zavisi samo od zakona, nego i od stepena korupcije, kriminala, pravne i ekonomske sigurnosti, rekao je on.

Grečić je naveo da mi imamo dosta dobrih strategija, ali da se ne vodi računa o mirgacionim politikama zemalja destinacije, šta druge zemlje čine da bi privukle kadrove, jer ljudi odlaze ne samo zbog ekonomskih razloga, koji jesu bitni, već i zato da bi imali bolje uslove za napredak u karijeri, veću bezbednost, sigurnost...

Profesor Grečić, ekspert za migracije, naveo je i podatke iz ankete od pre dve godine u SAD među 450 naših studenata na svim nivoima studija, u kojoj se njih 70 odsto izjasnilo da bi se vratilo u Srbiju, ali pod određenim uslovima: ako mogu da napreduju, ako su bezbedni, ako njihova deca imaju sigurno okruženje... On je naveo i podatak da je od 1997. do 2002. godine samo na američkim univerzitetima gotovo 500 naših ljudi steklo doktorske titule, što je, kako je rekao, dobro, ali je loše to što se mali broj njih vratio u Srbiju - tek oko 12 odsto.

Naša naučna dijaspora koštala je državu poprilično, jer da bi jedan čovek završio fakultet u četvorogodišnjem trajanju, uključujući i prethodno školovanje, odgoj, osiguranje i drugo potrebno je 300.000 dolara, rekao je Grečić. To ipak treba uzeti kao uslovni podatak, kao nekakav prosek, naveo je on, dok rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević navodi da je školovanje naše dijaspore, inače najobrazovanijeg dela naših sugrađana, državu koštalo 12,5 milijardi evra.

Prema anketi Studentske unije Srbije, 27,7 odsto studenata planira da zauvek napusti Srbiju, 22,1 procenat ima želju da završi master ili doktorske studije i da se potom vrati u zemlju, 15,3 odsto nikada ne bi napustilo Srbiju, a 34,9 odsto ne zna ili ne razmišlja o tome.

(Tanjug)