Ivica Dačić: Tači ne može da dođe u Srbiju, time bismo prekršili državnu politiku o Kosovu; U EU ne govore otvoreno o novim uslovima, nego kažu da Nemci neće dati saglasnost - nije šija, nego vrat

Kad bismo dozvolili da Hašim Tači dođe u Beograd kao ministar spoljnih poslova, prekršili bismo našu državnu politiku kada je reč o Kosovu.

Ovaj pokušaj da Hašim Tači dođe u Beograd – to nije pomirenje. To je pokušaj da se proba smemo li mi da kažemo: „ne možeš”. Pa ne možeš! U ovom formatu, na ovakav način, ne možeš da dođeš u Srbiju, poruka je Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade Srbije i šefa srpske diplomatije, koji u razgovoru za „Politiku” objašnjava šta je sve sporno u nameri jedne nevladine organizacije, koja je zamislila da na svoju konferenciju u Beogradu 24. aprila dovede ministre spoljnih poslova Srbije, BiH, Makedonije i Kosova.

Dačić, pri tom, razdvaja pravni i politički aspekt ovog događaja i ne bavi se onim što se odnosi na optužnicu i poternicu države Srbije protiv Tačija. Ističe da prilikom razgovora o normalizaciji odnosa tokom svih prethodnih godina Beograd nijednom nije promenio svoj stav o statusnim pitanjima.

– To znači da su svi sastanci koje smo imali bili statusno neutralni. A sada se pojavila jedna NVO čije programe finansira britanska ambasada, ali i neki drugi, pa čak i državni organi u Srbiji kroz neke programe ili projekte, koja je veoma neodgovorno zakazala konferenciju i obavestila razne ministre zapadnog Balkana da će se taj skup održati, mešajući se u posao nadležnih državnih organa. U agendi su naveli učešće Hašima Tačija kao ministra spoljnih poslova u Vladi Kosova. On kao ministar spoljnih poslova Republike Kosova ne može da dođe u Srbiju. Da to dozvolimo, mi bismo prekršili našu državnu politiku kada je reč o Kosovu.

A može li kao ministar spoljnih poslova Kosova sa zvezdicom? Tako su organizatori naveli.

Gde su naveli?

Pisalo je u njihovom saopštenju za javnost o ovom skupu.

Mogu oni da pošalju saopštenje, ja govorim o agendi koja je poslata meni (pokazuje agendu na engleskom jeziku u kojoj zaista ne stoji zvezdica, prim. aut.). Postoje jasni načini na koji se definišu međusobne posete. Uostalom, Hašim Tači se nije ni obratio za bilo kakvu dozvolu.

Još ima vremena. Kako će vlada odgovoriti ako se njegova poseta zatraži preko oficira za vezu, kako je iz Brisela sugerisano da je pravilan način da se takve posete organizuju prema Briselskom sporazumu?

Molim vas, ja sam potpisao Briselski sporazum. U njemu to ne postoji. Pa kad sam ja išao u Gračanicu, išao sam kao hodočasnik, iz verskih razloga. Ja iznosim stav Ministarstva spoljnih poslova – za nas je ovo pitanje apsolutno izlišno. Mi ne učestvujemo ne samo u organizaciji, nego ni na ovom skupu.

Ukoliko bi se u Beogradu organizovao neformalni sastanak ministara poput nedavnog u Prištini, kojem ste prisustvovali vi i Zorana Mihajlović, Tači bi mogao da dođe kao ministar?

U političkom smislu nema prepreka da predstavnici prištinskih vlasti učestvuju ako je statusno neutralno i ako je u organizaciji naših državnih organa. Njegov prethodnik Hodžaj je već bio ovde, čak sam ga ja „izglavljivao” iz lifta uhotelu „Metropol” gde se skup održavao. A da li Tači može da dođe ili ne, kad je reč o pravnom delu pitanja, nije stvar MSP-a. U svakom slučaju, ni u jednom od ova dva dela pitanja nisu ispunjeni uslovi za ovakvu vrstu posete. Ja sam otišao u Prištinu na Tačijev poziv. A ja njega nisam pozvao. Situacija je kristalno jasna i čista.

A da li je poseta Tačija Beogradu možda neki nepisani uslov Brisela?

Ne priznajemo više nepisane uslove.

Jesu li vam možda u razgovoru neki evropski zvaničnici rekli da bi to bilo jako dobro za Srbiju?

Meni nisu. Ali, ovo je jedna provokacija, gde je pravo pitanje zašto se uopšte organizuje jedan ovakav skup. Apsolutno me niko nije konsultovao oko toga i moram da kažem da je ovaj poziv za skup u Beogradu meni stigao iz Prištine.

Čija provokacija?

Sigurno da je provokacija od strane onih koji su ovo organizovali...

Zašto bi jedna NVO imala interes da provocira državu Srbiju?

Ne mora da znači da se interesi nevladinih organizacija poklapaju s državnim interesima. Zato postoje NVO, ali one treba da se bave civilnim sektorom. Mislim da je ovo veoma ozbiljno pitanje da bi se time bavio Omladinski odbor za obrazovanje. Ja sam pitao britansku ambasadu da li oni stoje iza ovoga. Oni kažu da ne stoje. Ali su dali pare za te programe.

Jeste li pitali neku drugu ambasadu?

Zvao sam britansku ambasadu zato što ne želim da postoje bilo kakve sumnje. Kad sam obavešten da Tači ima ideju da dođe, tražio sam informaciju o čemu se ovde radi. I onda je bilo i pitanje da li iza toga stoji britanska ambasada, Misija EU... Niko iza toga ne stoji. Zašto bismo se mi oko toga sada raspravljali. Pa Vulin kao ministar nije mogao nedavno da ode na Kosovo, nisu mu dali dozvolu.

Mnogo je provokacija u poslednje vreme u vezi s funkcionerima Albanije i Kosova...

Kod nas kad zaludni Šešelj da neku neprimerenu izjavu, o tome raspravljaju i EU i Evropski parlament, a kada Rama iz dana u dan priča o neminovnosti ujedinjenja Albanaca i stvaranju velike Albanije, onda svi ćute. Hajde što ćute Brisel, Berlin, Vašington, ali zašto ćuti Podgorica? Zašto ćute Skoplje i Atina? Zar i oni nisu deo te priče o velikoj Albaniji?

S druge strane, probaju svi da vide koliko smo čvrsti. Zato se ne treba nervirati na takve provokacije ako imate jasan stav i čvrstu politiku. Mi smo pružali ruku, vodili smo dijalog, potpisali smo Briselski sporazum, ali ništa što se nismo dogovorili ne prihvatamo da postane praksa. Ovo ne može da postane praksa.

Šta se dogodilo u poslednje vreme pa toliko govorite o novim uslovima EU za otvaranje poglavlja?

Ja govorim veoma precizno, imam na to puno pravo jer sam ja potpisao Briselski sporazum. S Ketrin Ešton smo razgovarali o otvaranju pregovora i otvaranju poglavlja i uslov za to je bila implementacija Briselskog sporazuma. A sada smo došli do toga da se u nekim krugovima EU kaže – dobro, jeste to uslov, ali ima i nekih zemalja koje misle da treba da se uradi još nešto.

Govorite o nemačkih 11 uslova?

Tačno.

Ali za te uslove znamo već dosta dugo.

Da, nisu oni novi, oni su dodatni, van onoga što smo se dogovorili. To je premijer Vučić tražio da se razjasni. Ako ih ima, hoćemo li razgovarati s tim zemljama? Dok je bila na čelu spoljnopolitičke službe, Ketrin Ešton je vodila te razgovore s tim zemljama. Mi očekujemo od Federike Mogerini i od Johanesa Hana da to reše unutar EU.

Polovinu nemačkih uslova ste već ispunili.

Jeste, ali problem je u tome što još nema otvaranja poglavlja. Mi želimo da do kraja godine otvorimo neka poglavlja. Za to je neophodan stav Federike Mogerini da li su uslovi ispunjeni ili nisu. Pa ne može da napiše da nije ispunjeno uklanjanje Parka mira kad to nikad nije bio uslov.

Da li vama u zvaničnim kontaktima kažu da su i nemački uslovi zvanično uslovi za otvaranje poglavlja?

Ne kažu oni da su to uslovi, nego kažu da Nemci neće dati saglasnost. Nije šija nego vrat.

Znači vi treba da pregovarate sada i s Nemcima?

Ne možemo samo mi da pregovaramo. Kad je Mogerinijeva bila u Beogradu, premijer je doneo Briselski sporazum da se još jednom svi podsetimo njega... Šta nije ispunjeno? Uglavnom nije ispunjeno ono što se tiče srpskih zahteva, odnosno zajednice srpskih opština. Znači, ako neko treba da prigovara tome, to treba mi da prigovaramo. Ali, mi uopšte ne želimo da se svađamo. Štajnmajer uskoro dolazi u posetu, želimo otvoreno da razgovaramo o svim tim pitanjima.

Ne mislite valjda da možemo da izbegnemo bilo koji nemački uslov, ako Nemci budu čvrsto zalegli za to?

Ne kažem ja da mi treba da izbegnemo... Treba otvoreno da razgovaramo o svemu. I o Briselskom sporazumu i o tim uslovima. Samo nemojte još da mi sada hvalimo EU i da kažemo – ne, nema dodatnih uslova. Ima. I oni nisu novi, oni su dodatni, van Briselskog sporazuma. To mora da se uskladi jer Srbija mora da zna koju deonicu trči. Možda ni onaj maratonac ne bi mogao da izdrži još neki dodatni kilometar.

Spekuliše se da vam je Federika Mogerini kada je bila u Beogradu jasno i direktno rekla da su ti nemački uslovi ono što zaista mora da se ispuni da bi se otvorila prva poglavlja.

Ne, nije to bila takva vrsta razgovora. I nije prvi put da se neko susreo s tih 11 uslova. U pravu su svi oni koji kažu da su ti uslovi poznati već više meseci. Ali, nikad nisu bili uslovi EU, nego Nemačke.

A šta Mogerinijeva misli o njima?

Pa ne znam, ne mogu da odgovaram u njeno ime. Ona se zalaže za napredak u pregovorima i u skladu s tim ona misli da do kraja godine treba da se otvore neka poglavlja. Ali to treba dogovoriti s Nemačkom.

Kako vi to tumačite – da li je to traženje nekog izgovora da se što više uspori ili zamrzne proces evropskih integracija ili možda neki dodatni pritisak na Srbiju da promeni odnos prema Rusiji?

Nema to veze s odnosom prema Rusiji. Politika EU nije ponekad ista kao politika pojedinih zemalja u EU, naročito u pogledu Kosova. Jer EU nikada nije utvrdila da je njena zajednička politika nezavisnost Kosova. I u tom smislu sigurno da mnoge nervira to što Beograd istrajava na statusno neutralnim pregovorima, da mi istrajavamo na pitanju da ne možemo da prihvatimo takve jednostrane akte...

Znači, ovo je sve usporavanje našeg puta ka EU zarad toga da Beograd bude mekši kada je u pitanju Kosovo?

Ne, ne mislim na to. Nego, postoje tri „veto” poglavlja – 23, 24 i 35 i verovatno se očekivalo da mi više odemo ispod crvene linije kad je reč o Kosovu. Zato je i napredak u dijalogu način da se uspori ili ubrza proces evropskih integracija.

Postoje mišljenja da zapravo nismo spremni za otvaranje poglavlja 23 i 24 i da sami tražimo alibi...

Kakve to veze ima s poglavljem 23 i 24? Mi smo tražili otvaranje poglavlja 32, za koje su sve zemlje EU rekle da smo spremni. Što ga nismo otvorili? Zato što Nemačka ne dozvoljava da se otvori nijedno poglavlje pre poglavlja 23, 24 i 35. To mišljenje ne dele ostale članice EU. Srbija je završila skrining, čuli ste Hana koji je pohvalio administrativno-političke kapacitete srpske vlade. Znači, ovde je reč o političkom uslovljavanju, a ne o tome da li je Srbija spremna ili nije spremna.

Vuk Drašković, recimo, smatra da postoje snage u Vladi Srbije koje zapravo miniraju Briselski sporazum.

Vuk Drašković je deo ove Vlade Srbije, on je bio na listi Aleksandra Vučića i ne znam kako misli da neko usporava...

Kaže da postoje neke političke snage u vladi, ne računa tu na Vučića.

A ko može da uspori Vučića? Hajde da vidimo toga. Ko je to toliko politički jak da može da uspori Vučića?

Kada će SPS kompletirati rukovodstvo? Već mesecima sami vladate partijom, uz Glavni odbor.

A što, u drugim strankama vladaju stranački organi?

Pa imaju li stranački organi neke funkcije, zašto postoje? Možda nameravate da menjate strukturu SPS-a?

Ne, ne nameravam. Reč je o tome da je to bio moj ciljani i namerni tajm-aut, da sagledamo šta je najbolje za stranku...

Jeste li sagledali do sada, prošla su četiri meseca?

Uskoro će biti sednica.

Ovo odugovlačenje potkrepljuje spekulacije da vi zapravo izbegavate da postavite određene ljude za potpredsednike, a koji su dobili veliku podršku stranačke baze?

To ko je dobio podršku baze nije uopšte sporno, ali je nisam zadovoljan tim predlozima. A znate zašto nisam zadovoljan? Zato što su opštinski odbori reagovali linijom nezameranja. To znači da su predlagali sve iste...

Ružića, Mrkonjića, Antića...

Čekajte, ne možete vi sada od mene da očekujete promene u partiji, a da vi predložite sve iste kandidate. Pa koga onda da menjam? Jesmo li imali rukovodstvo svih ovih meseci i godina? Pa je bilo strašnog negodovanja zbog postupaka nekih ljudi. Hoću da kažem da je SPS stranka koja se podigla iz pepela, ali ona mora mnogo više da ceni i da gleda kako su ustrojene druge stranke.

Sve one imaju potpredsednike, izvršni odbor…

Ali imaju jednu politiku…

A vi ste imali više politika?

Imali smo više različitih izjava o istoj temi. To ne može da bude više slučaj.

Znači, Branku Ružiću se ne piše dobro…

To nikad nisam rekao. Možda su neki drugi pričali suprotno od mojih stavova. Hoću da kažem da sam ja odgovoran za politiku stranke. Da smo imali loš rezultat na izborima ja bih bio smenjen. Ako stranka zavisi od mene u smislu političkog rejtinga onda moramo da budemo pošteni prema tome i da svi zajedno vodimo jednu politiku koja je najbolja u tom trenutku. Ovako ispadamo neozbiljni.

Potvrđujete da su stranke u Srbiji liderske.

Naravno da su liderske. Ja nisam hteo to da budem, ali znate, neću više da budem predsednik stranke koja i dalje živi sa slikom Slobodana Miloševića kao predsednika.

Pogodićete ovom izjavom Milutina Mrkonjića.

Ma mogu da pogodim koga god hoću, ali to je prošlost. Nek’ ide s Miloševićem ko hoće. Ali je to kraj te politike zato što je izabran novi predsednik. Četiri godine od kada sam izabran za predsednika gotovo nigde u opštinskom odboru niste mogli da nađete neku moju sliku. U koji god odbor da sam otišao, gledao sam samo Miloševićeve slike. I vi hoćete sada da reformišemo partiju? Ne možete da pravite partiju na prošlosti. Morate da pravite partiju na budućnosti.

Zbog Juratovića upućen protest Nemačkoj

Da li su „ispeglani” odnosi sa Zagrebom posle događaja sa Šešeljem i Vulinom? Kakvi su trenutni odnosi s Hrvatskom, kakva im je budućnost?

Naši odnosi s Hrvatskom su uvek bili žrtva unutrašnjopolitičkih odnosa u Srbiji i Hrvatskoj. Mi se trudimo da održimo dijalog i ja sam siguran da nema druge alternative osim te.

Kako doživljavate kad Nemac hrvatskog porekla Josip Juratović, poslanik u Bundestagu, nazove vašeg kolegu Vulina idiotom?

Izvinio se, rekao je da to nije način na koji treba da se priča... Mi smo tim povodom, inače, uputili protest Nemačkoj, preko nemačke ambasade, zato što Srbija nije država čije predstavnike neko na takav način može da vređa bez reakcije te države. To je, inače, jedna izjava koja ne priliči čak ni samom Juratoviću koji je bio ovde u poseti i govorio sve najbolje o potrebi uspostavljanja dobrih odnosa između Srbije i Hrvatske.

Kada ćete poslati ambasadore u Hrvatsku i Nemačku?

Obećao sam da ćemo to završiti u ovom mesecu.

Biljana Baković

(Politika)

Beograd -- Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da bi Srbija, ako bi dopustila da Hašim Tači dođe kao šef kosovske diplomatije, prekršila politiku prema Kosovu.

"On, kao ministar spoljnih poslova Republike Kosova, ne može da dođe u Srbiju. Da to dozvolimo, mi bismo prekršili našu državnu politiku... o Kosovu", izjavio je Dačić u intervjuu za nedeljnu "Politiku", negodujući što je Tači na skupu ministara spoljnih poslova regiona najavljen kao ministar Vlade kosova bez zvezdice.

On je objasnio da u političkom smislu nema prepreka da zvaničnici iz Prištine učestvuju na skupovima, ali ako su oni u organizaciji državnih organa Srbije, i ako prištinske vlasti učestvuju kao statusno neutralne.

Dačić je u intervjuu podsetio da je u Srbiju ranije dolažio Enver Hodžaj koji je bio šef kosovske diplomatije pre Tačija, ali je on bio pozvan, dok Tačija nije pozvao niko iz Vlade, a postoji "jasan način na koji se definišu međusobne posete".

"Kad sam ja išao u Gračanicu, išao sam kao hodočasnik iz verskih razloga... Ja sam otišao u Prištinu na Tačijev poziv. A ja njega nisam pozvao. Situacija je kristalno jasna i čista", kazao je Dačić i dodao da Aleksandru Vulinu nedavno nije bilo dozvoljeno da ode na Kosovo kao ministar rada u Vladi Srbije.

Dačić je ocenio da je skup, uz podršku britanske amabasade, na koji bi 24. aprila trebalo da dođu ministri Makedonije, Bosne i Hercegovine, Srbije i Kosova, provokacija i dodao da ga niko nije konsultovao u vezi s tim skupom i rekao da mu je "poziv za skup u Beogradu stigao iz Prištine".

Upitan o "novim", odnosno dodatnim uslovima koje je Nemačka postavila Srbiji i tome da su to možda zvanični uslovi za otvaranje poglavlja za pridruživanje Evropskoj uniji, Dačić je kazao da to niko nije rekao otvoreno.

"Ne kažu oni da su to uslovi, nego kažu da Nemci neće dati saglasnost. Nije šija, nego vrat", kazao je Dačić.

Upitan o nedavnoj izjavi premijera Albanije, Edija Rame o ujedinjenju Kosova i Albanije u Evropskoj uniji ili van nje, Dačić je kazao da mu je manje čudno što ćute Brisel, Berlin i Vašington, već ga zabrinjava što se o tome nisu oglasili Atina i Skoplje.

"Kod nas kad zaludni Šešelj da neku neprimerenu izjavu, o tome raspravlja i EU i Evropski parlament, a kada Rama iz dana u dan priča o neminovnosti ujedinjenja Albanaca i stvaranju Velike Albanije, onda svi ćute", kazao je Dačić.

(Beta)