Italijani su na referendumu odbacili ustavne reforme, premijer Mateo Renci podneo ostavku

 Italijanski premijer Mateo Renci, tokom obraćanja naciji u palati Kiđi, sedištu italijanske vlade, podneo je ostavku nakon objavljenih rezultata referenduma, javlja "Bi-Bi-Si".

On se zahvalio narodu, ali i svojoj porodici koja je, kako je naveo, sve vreme bila uz njega. Naglasio je i da će u ponedeljak formalno podneti ostavku, a referendum je nazvao "velikom proslavom demokratije".

Pre govora, Renci je obavio telefonski poziv sa predsednikom Italije Serđom Matarelom, javlja "Republika".

AP prenosi da će se Renci danas sastati sa članovima svog kabineta i posle toga, nakon dve i po godine vladavine, predati ostavku predsedniku Italije.

Italijani su na referendumu odbacili ustavne reforme čiji je cilj bio jačanje centralne vlasti i radikalna promena parlamenta kroz ograničenje moći Senata, preneo je Rojters.

Prema anketama Instituta "Pijepoli", za reforme je glasalo između 42 i 46 odsto glasača, dok je protiv bilo između 54 i 58 odsto.

Prema podacima ministarstva unutrašnjih poslova, do 19 sati odziv birača je bio nešto veći od 57 odsto.

Nakon što su Britanci glasali za izlazak iz Evropske unije i Amerikanci izabrali Donalda Trampa za predsednika, referendum u Italiji, na kojem pravo glasa ima 51 milion građana, doživljava se kao sudbinski, ocenjuje Rojters.

Njegov cilj je smanjenje ovlašćenja i veličine Senata, a prema ocenama analitičara, predsedniku vlade bi bila data mnogo veća ovlašćenja, navodi britanska agencija.

S druge strane, američka agencija AP, navodi da se referendum pretvorio se u "virtuelni plebiscit" o vladi levog centra premijera Matea Rencija.

Ukoliko bi se izmenio ustav, najveće promene doživeo bi zakonodavni proces, odnosno više ne bi bilo potrebno da oba doma parlamenta glasaju o svim zakonima, što znači i svaki put kad se uloži neki amandman.

Italijanski premijer Mateo Renci pozvao je Italijane da podrže referendum, poručivši da bi Italija mogla da postane najsnažnija evropska zemlja ukoliko ishod glasanja bude pozitivan.

Dok on i njegovi saveznici sa levog centra, uz banke i industrijalce, tvrde da bi reforme pomogle u modernizaciji zemlje, protivnici ustavnih promena, među kojima je i Pokret 5 zvezda, smatraju da bi one ugrozile demokratiju jer bi prevelika moć bila koncentrisana u kancelariji premijera.

Predloženim reformama ustava protive se, između ostalih i bivši premijer Silvio Berluskoni i lider Severne lige Mateo Salvini koji se zalaže za davanje većih, a ne manjih, ovlašćenja regionima.

Većina anketa ukazivala je da je više Italijana koji bi mogli zaokružiti "ne" i odbaciti reformu Ustava, iako je veliki broj anketiranih bio neodlučan.

S obzirom na promene izbornog zakona koje su stupile na snagu još letos, reforma ustava olakšala bi rad vlade, navodi Rojters.

Stranka, koja ubuduće osvoji 40 odsto glasova, u parlamentu bi dobila apsolutnu većinu. Ojačana na takav način, ona bi mogla da sprovodi hitno potrebne reforme.

Upravo to je oduvek bila slabost italijanske politike - ta zemlja je u poslednjih 70 godina imala 63 vlade.

Premijer Renci najavio je da će podneti ostavku ukoliko Italijani na referendumu budu odbili reforme, ali je kasnije revidirao stav.

Priznao je da je počnio "veliku grešku" obećavši da će dati ostavku ukoliko pobedi glas protiv reformi.

Do 19.00 časova glasalo 60 odsto glasača

Ranije večeras, objavljeno je da se blizu 60 odsto ljudi sa pravom glasa izjasnilo do 19 časova na referendumu o ustavnim reformama u Italiji, što će odrediti političku budućnost premijera Matea Rencija.

Finansijska tržišta i evropski političari strahuju da bi pobeda opcije "Ne" mogla dovesti do političke nestabilnosti i do poremećaja u italijanskim bankama što bi evrozonu gurnulo u novu krizu.

Predložene reforme uključuju drastično smanjenje uloge gornjeg doma parlamenta i smanjenje ovlašćenja regionalnim upravama.

Oko 51 milion Italijana ima pravo glasa.

Agencija Ansa javila je večeras da je najveća izlaznost zabeležena u Milanu gde je do 19.00 glasalo 60,9 odsto glasača.

U Rimu, izlaznost je do 19.00 bila 55,9 odsto, a u Torinu 57,3 odsto.

Nešto niži odziv bio je na jugu Italije, navodi Ansa.

Italijani su na referendumu, sudeći prema večeras objavljenim izlaznim anketama, odbacili ustavne reforme čiji je cilj bio jačanje centralne vlasti i radikalna promena parlamenta kroz ograničenje moći Senata, preneo je Rojters.

Oko ponoći se očekuje i obraćanje premijera Matea Rencija kome će ovo glasanje odrediti političku budućnost, s obzirom da je ranije najavio da će podneti ostavku ako reforme ne budu potvrđene na referendumu.

Prema anketama Instituta "Pijepoli", za reforme je glasalo između 42 i 46 odsto glasača, dok je protiv bilo između 54 i 58 odsto.

Prema podacima ministarstva unutrašnjih poslova, do 19 sati odziv birača je bio nešto veći od 57 odsto.

Nakon što su Britanci glasali za izlazak iz Evropske unije i Amerikanci izabrali Donalda Trampa za predsednika, referendum u Italiji, na kojem pravo glasa ima 51 milion građana, doživljava se kao sudbinski, ocenjuje Rojters.

Njegov cilj je smanjenje ovlašćenja i veličine Senata, a prema ocenama analitičara, predsedniku vlade bi bila data mnogo veća ovlašćenja, navodi britanska agencija.

S druge strane, američka agencija AP, navodi da se referendum pretvorio se u "virtuelni plebiscit" o vladi levog centra premijera Matea Rencija.

Ukoliko bi se izmenio ustav, najveće promene doživeo bi zakonodavni proces, odnosno više ne bi bilo potrebno da oba doma parlamenta glasaju o svim zakonima, što znači i svaki put kad se uloži neki amandman.

Prvi rezultati tokom noći

Prvi rezultati referenduma na kome Italijani odlučuju o prijedlogu za ustavne reforme, koje bi premijeru kao šefu države dale veća ovlaštenja, a ograničile uticaj Senata, očekuju se tokom noći.

Birališta su otvorena jutros u 7.00 časova, a biće zatvorena u 23.00 časa. Pravo odlučivanja ima više od 46 miliona Italijana. Prve izlazne ankete očekuju se pri zatvaranju birališta, a prvi rezultati tokom noći.

EU takođe s nestrpljenjem očekuje rezultate italijanskog referenduma, koji bi mogao biti najveća pretnja Uniji nakon "Bregzita".

Premijer Mateo Renci koji je predlagač referenduma, obećao je da će podneti ostavku ukoliko Italijani ne glasaju za reforme, ali je kasnije revidirao stav.

Rimska "Republika" prenosi da se Renci na glasačkom mjestu pojavio bez ličnih dokumenta.

- Nemam dokumenta, ali mislim da sam poznat - rekao je Renci.

On se prethodno našalio kada mu je upućeno pitanje za koju opciju će glasati.

Desničari, ali i populisti, Pokret pet zvezda, pozivali su građane da na referendumu zaokruže ne, jer bi u suprotnom, ustavnim reformama prevelika moć bila koncentrisana u rukama jednog čoveka.

Ako bude usvojena biće to najradikalnija reforma od kada je prije 70 godina Italija postala republika.

Reforma bi vladi olakšala donošenje zakona, posebno u kombinaciji s novim izbornim zakonom, usvojenim prošle godine, koji pobedniku idućih izbora, koji se očekuju 2018. godine, omogućava sigurnu parlamentarnu većinu.

Ključni element reforme jeste to što ukida obavezu da sve zakone moraju odobriti oba doma parlamenta. Predstavnički dom odlučivao bi ubuduće o većini pitanja, uključujući glasanja o poverenju vladi i državnom budžetu.

Senat se smanjuje s 315 na 100 mjesta, a članove više ne bi birali građani. Petoricu bi imenovao predsednik republike, a 95 bi se biralo među regionalnim odbornicima i gradonačelnicima. Senatori bi zadržali pravo veta nad ustavnim pitanjima, pitanjima koja se tiču lokalnih vlasti i ključnim odlukama Evropske unije.

Ankete koje su sprovedene pre 15 dana ukazivale su da bi rezultati referenduma mogli biti negativni po Rencija.

Do 19.00 časova glasalo 60 odsto glasača

Blizu 60 odsto ljudi sa pravom glasa izjasnilo se do večeras na referendumu o ustavnim reformama u Italiji, što će odrediti političku budućnost premijera Matea Rencija.

Finansijska tržišta i evropski političari strahuju da bi pobeda opcije "Ne" mogla dovesti do političke nestabilnosti i do poremećaja u italijanskim bankama što bi evrozonu gurnulo u novu krizu.

Predložene reforme uključuju drastično smanjenje uloge gornjeg doma parlamenta i smanjenje ovlašćenja regionalnim upravama.

Oko 51 milion Italijana ima pravo glasa.

Agencija Ansa javila je večeras da je najveća izlaznost zabeležena u Milanu gde je do 19.00 glasalo 60,9 odsto glasača.

U Rimu, izlaznost je do 19.00 bila 55,9 odsto, a u Torinu 57,3 odsto.

Nešto niži odziv bio je na jugu Italije, navodi Ansa.

(Srna)