Istraživanje CEDEM-a: DPS ima 43.1 odsto podrške; Ulazak u NATO podržava 50.5 odsto a protiv je 49.5 odsto građana Crne Gore

Demokratska par­tija soci­jal­ista (DPS) naj­jača je poli­tička par­tija u Crnoj Gori i podržava je 43,1 odsto građana, pokazalo je najnovije istraži­vanje Cen­tra za demokratiju i ljud­ska prava (CEDEM).

Istraži­vanje, koje je urađeno od 8. do 21. juna, pokazalo je da Demokratski front (DF) podržava 11,1 odsto građana, Demos 10,3, Soci­jal­is­tičku nar­o­dnu par­tiju (SNP) 8,8, Demokrate 7,2, Soci­jaldemokratsku par­tiju 4,2, URU 4,1 odsto građana.

Bošn­jačku stranku (SB) podržava 3,8 odsto građana, Soci­jaldemokrate 2,4 i Poz­i­tivnu 2,2 odsto građana.

Da Crna Gora ide dobrim putem sma­tra 37,4 odsto ispi­tanika, pogrešnim 31,4, dok se 32,1 odsto izjas­nilo da ne može da procijeni.

Da Crna Gora treba da bude član­ica Evropske unije (EU) sma­tra 61,7 odsto građana, 24,5 je kazalo da ne treba, a 13,8 odsto se izjas­nilo da nema određeno mišljenje.

“Građani Velike Bri­tanije su izglasali izlazak iz EU i kam­panja Brexita je uti­cala na blagi pad pov­jerenja, ali mis­lim da je ovaj trend i dalje poz­i­ti­van”, rekao je izvršni direk­tor CEDEM-​a, Nenad Koprivica.

On je naveo da će se u nared­nim istraži­van­jima vid­jeti koliko su Brexit i druge krize EU uti­cale na intereso­vanje građana Crne Gore za EU.

Istraži­vanje je pokazalo da bi, ako bi ref­er­en­dum o ulasku u NATO bio održan sju­tra, pris­tu­panje Ali­jansi podržalo 37,1 odsto građana. Pro­tiv bi bilo 36,4 dok 26,5 odsto nema stav u vezi sa tim pitanjem.

Od opredi­jel­jenih građana na ref­er­en­dum bi ulazak u NATO podržalo 50,5, dok bi pro­tiv bilo 49,5 odsto.

Prema rezul­ta­tima istraži­vanja, 70 odsto građana sma­tra da je razvoj odnosa Crne Gore i Sjed­in­jenih Amer­ičkih Država doprinio NATO inte­graci­jama. Da je NATO inte­graci­jama doprinio pro­ces pris­tu­panja Crne Gore EU smatra 65,8 građana.

Da će Crna Gora postati članica NATO-​a bez obzira na njihovo mišljenje smatra 57,1 odsto građana, da neće 15,4 odsto, dok se 24,5 ispitanika izjasnilo da ne može da procijeni.

Da Crna Gora u spoljnoj politici u velikoj mjeri i u potpunosti treba da se oslanja na EU smatra 31,2 odsto građana. Njih 24,2 odsto smatra da treba se oslanja na Rusiju, a 16,6 na SAD.

Istraživanje je pokazalo da bi, ukoliko bi se ponovo raspisao referendum o državnom statusu, od opredijeljenih građana za nezavisnost glasalo 76 odsto, a da bi 24 bilo protiv.

“Nakon deset godina od obnove nezavisnosti došlo je do određene konsolidacije i jedan broj građana koji je 2006. godine glasao na referendumu u međuvremenu je prihvatio državnost Crne Gore”, rekao je Koprivica.

Građani, njih 48,8 odsto deset godina od obnove nezavisnosti smatra da je to bila dobra odluka, 29,4 odsto da nije, dok se 21,9 njih izjasnilo da im je svejedno.

Koprivica je kazao da je povjerenje u sve državne institucije praslo, ističući da je tome doprinijelo otpočinjanje procesa ratifikacije Protokola o pristupanju Crne Gore NATO-​u.

Najviše građana, 61,1 odsto, ima povjerenja u obrazovni sistem, 56,7 u zdravstveni sistem, u policiju i Srpsku pravoslavnu crkvu 53,6, u predsjednika Crne Gore 52,2, u Vojsku 51 odsto.

Za 22,8 odsto ispitanika potpisivanje Sporazuma formiranju Vlade izbornog povjerenja je pozitivan događaj, za 15,4 odsto negativan, a 29,8 smatra da nije ni pozitivan ni negativan i da se neće ništa promijeniti.

Koprivica je kazao da opozicione partije, koje nijesu članice Vlade izbornog povjerenja ne gledaju blagonaklono na taj sporazum.

Da će novoformirana Vlada učiniti izborni proces boljim i sopriječiti nepravilnosti 21,4 odsto ispitanika misli da hoće, 19,9 da će pokušati ali da neće uspjeti, 26,1 da učešće u vlasti neće apsolutno ništa promi­jen­iti i 32,7 ne može da procijeni.

“Imamo većinu onih koji su skeptični na efekte Vlade izbornog povjerenja. Da li zbog njenih kapaciteta ili zbog kratkog roka do izbora, koji je limitiran da bi se mogli očekivati neki veći rezultati”, naveo je Koprivica.

On je dodao da je Vlada nedavno formirana i da nije bilo dovoljno vremena da građani imaju objektivniji sud i da treba još sačekati da bi se vidjeli rezultati te Vlade.

Ispi­tanici njih 31 odsto ne podržavaju ulazak Soci­jalemokratske partije, URE, Demosa i Pozitivne u Vladu, 28 je podržalo, a 40,9 se izjasnilo da nema stav.

Da je DPS najzaslužniji, odnosno najodgovorniji za formiranje nove Vlade smatra 42 odsto ispitanika, 20,4 da je to međunarodna zajednica, 14,8 da su to SDP, URA i Demos, a 12,6 da je to Pozitivna.

Predsjednik države Filip Vujanović dobio je najveću prosječnu ocjenu 3,07, drugi je premijer Milo Đukanović sa ocjenom 2,83, treći je funkcioner URE Dritan Abazović sa 2,48, četvrti lider Demokrata Aleksa Bečić 2,47, a peti predsjednik Demosa Miodrag Lekić sa ocjenom 2,39.

Na šestom mjestu je pot­predsjednik Vlade Duško Marković sa ocjenom 2,31, sedma je poslanica SNP Snežana Jonica sa 2,27, osmi min­istar unutrašnjih poslova Goran Danilović sa 2,2, deveti lider SNP Srđan Milić 2,17, a deseti predsjednik Socijaldemokrata Ivan Brajović sa ocjenom 2,11.

U sudstvo povjerenje ima 50,3 odsto, u Vladu 47,9, u Delegaciju EU u Crnoj Gori 45,3, Skupštinu 43,6, nevladine organizacije 39,8, političke partije 32,7 i Crnogorsku pravoslavnu crkvu 24,8 odsto ispitanika.

Iz Cedema su kazali da je uzorak reprezentativan za sve punoljetne građane Crne Gore, da je realizovan je u svim opštinama i da su u istraživanju učestvovalo 1003 ispitanika.

Navodi se da je uzorak: dvostruko stratifiko­vani sa slučajnim izborom ispitanika u okviru definisanih popisnih krugova.

“Standardna statistička greška mjerenja iznosi +/-3.1 odsto za pojave sa incidencom od 50 odsto sa intervalom povjerenja od 95 odsto. Poststratifikacija je rađena po polu/​rodu, godinama starosti i nacionalnoj pripadnosti”, objasnili su iz Cedema.

Istraživanje su podržali: NATO Public Diplomacy i Ambasada SAD-​a u Crnoj Gori.

(CEDEM)