„Independent“: Naučnici otkrili fisione reakcije i porast emisije neutrona od 40 odsto u jednoj od komora uništenog reaktora u Černobilju

Ukrajina -- Naučnici koji prate stanje u napuštenoj nuklearnoj elektrani Černobilj otkrili su fisione reakcije u komori kojoj ne može da se priđe.

Oni su izrazili su zabrinutost da bi moglo da dođe do novog incidenta, javljaju svetski mediji.

Anatolij Dorošenko iz Instituta za bezbednosne probleme u nuklearnim elektranama u Kijevu istakao je da je od 2016. godine registrovan porast emisije neutrona za 40 odsto u jednoj od komora,

Ovaj naučnik je to izjavio prošle nedelje tokom sastanka na kome je bilo reči da se možda razmontira stari nuklearni reaktor, javlja "Sajens magazin", a prenosi "Independent".

Dorošenko i njegove kolege sada prate stanje uranijuma koji je zatrpan u komori 305/2, kako bi utvrdili da li bi mogli da utvrde da li će to gorivo samo da se stabilizuje, ili da će za to biti neophodna "opasna intervencija" kako bi se rešila sve opasnija situacija.

Oni su naveli kako su njihovi senzori u jednoj nepristupačnoj sobi unutar bivše Memorijalne elektrane Vladimir Iljič Lenjin na severu današnje Ukrajine otkrili neuobičajeno visoke (i rastuće!) koncentracije emitiovanih neutrona. Neutroni su posledica procesa nuklearne fisije, odnosno radioaktivnog raspada čestica, pa se sada sumnja da negde u ruševinama i dalje postoji određena količina urana, nekadašnjeg goriva ove elektrane, koji i dalje tinja, piše Bug.

"Kao žar u ugašenom roštilju", opisao je situaciju Nil Hajat, nuklearni hemičar sa univerziteta u Šefildu.

Kako se navodi, ovaj postupak mogao bi da uključuje bušenje u komoru koju niko nije video poslednjih 35 godina kada je došlo do užasne nuklearne nesreće u elektrani čije posledice se osećaju i dan danas. Smatra se da je taj incident iz 1985. godine najveća ekološka katastrofa u istoriji nuklearne energije, a kako bi se sanirale posledice, naučnici su tada tu komorili prelivali gadonilijum nitratom kako bi "upili" neutrone i sprečili dalje reakcije.

Maksim Savelijev, koji takođe radi u kijevskom Institutu, istakao je da je teško proceniti težinu situacije pošto u nedostupnoj komori nema senzora koji beleže neutrone.

"Imamo samo pretpostavke", rekao je Savelijev.

"Postoje mnoge stvari koje nisu sigurne. Međutim, ne možemo da isključimo mogućnost nove nesreće", dodao je on.

Ovaj naučnik je predložio da se pošalju roboti u tu taj deo elektrane koji mogu da izdrže veliki stepen radijacije kao i vlage kako bi instalirao senzore za neutrone i temperaturu u komori. Takođe, ti roboti bi mogli da uzmu uzorak koji bi naučnicima dao jasniju sliku šta se dešava u nepristupačnom delu elektrane.

Novo zračenje neutrona otkriveno je uprkos tome što je u novembru 2016. godine 1,5 milijardi evra vredan "sarkofag" postavljen preko centrale, s ciljem stabilizacije uslova unutar nje i zaustavljanja mogućih reakcija. Ali, u poslednje četiri godine na mestima je izmereno dvostruko veće zračenje nego pre, pa se pretpostavlja da je uzrok tome sušenje nuklearnog goriva do kojeg sada ne može da dopre kiša. Međutim, naučnici još u to nisu sigurni niti znaju kako bi taj mehanizam mogao da funkcioniše. U svakom slučaju najavljuje se dalje pomno praćenje situacije jer pretnju nove nuklearne katastrofe ne misle da ignorišu.

Podsećanja radi, elektrana se sastojala od 4 reaktora tipa RBMK-1000, a svaki od njih proizvodio je jedan gigavat električne energije. Prema tvrdnjama poznavaoca prilika, sva četiri reaktora zajedno su tada proizvodili oko 10 odsto ukupne potrošene električne energije u Ukrajini. Prva eksplozija na četvrtom reaktoru 26. aprila 1985. godine prouzrokovala je dalje eksplozije koje su praćene oslobađanjem velike količine radioaktivnog otpada u atmosferu.

Radioaktivni oblaci prekrili su gotovo celu Evropu, a više od 100.000 osoba evakuisano je iz te oblasti.

Grad Pripjat u kome se nalazi ta elektrana danas je napušten i smešten je u centru zabranjene zone. Nuklearna elektrana je zatvorena je 15. decembra 2000. godine.

(Hina, B92, Rojters)