Ilja Musulin: Vojni savez AUKUS - medijum kroz koji se Australija potčinjava Vašingtonu i Londonu

 Bivši australijski premijer Pol Kiting u razgovoru sa domaćim novinarima oštro je kritikovao medijsku percepciju Kine kao pretnje za njegovu državu, učešće Kanbere u vojnom savezu AUKUS i njeno spoljnopolitičko oslanjanje na Vašington i SAD. On je nabavku osam podmornica za čiju kupovinu, razvoj i izgradnju se očekuje trošak do 368 milijardi australijskih dolara ocenio kao "najlošiji posao ikada".

Bivši australijski premijer, laburista Pol Kiting u razgovoru koji je u Sidneju organizovao Nacionalni klub novinara 15. marta je odgovarao na pitanja australijske sedme sile u vezi dogovora u San Dijegu, po kojem se Kanbera, u sklopu vojnopolitičkog saveza AUKUS, obavezala da u naredne tri decenije izdvoji do 368 milijardi dolara za nabavku osam podmornica na nuklearni pogon.

U saopštenju koje je izdao pre susreta sa poslenicima sedme sile veteran australijske politike je potpisivanje ugovora u San Dijegu, važnom uporištu američke mornarice, okarakterisao kao "najlošiju odluku u vezi međunarodnih odnosa koju je donela neka laburistička vlada još od pokušaja partijskog lidera Bili Hjuza da uvede regrutaciju u svrhu jačanja australijske vojske u Prvom svetskom ratu".

Pred novinarima okupljenim u studijima u Sidneju i Kanberi tu ocenu opravdao je tvrdnjom da je pretpostavka na kojoj se zasniva kupovina američko-britanskih nuklearnih podmornica to da Kina preti Australiji, ali da to nije tačno jer Kina nije nikada pretila niti namerava da preti Australiji.

Kiting je ustvrdio da je prava pretnja vojna i da podrazumeva invaziju i borbu na kopnu, za šta bi Kini bila potrebna velika armada brodova koja bi donela okupacione trupe. Međutim, takvoj divovskoj floti trebalo bi 13 dana da pređe razdaljinu od oko osam hiljada kilometara od Pekinga ili Šangaja do Brizbejna - ona bi odmah bila uočena i uništena iz vazduha.

Da li je Kina zaista bezbednosna pretnja po Australiju

Na upozorenje voditelja da bezbednosna pretnja ne znači isključivo direktan napad već i povećano prisustvo kineske mornarice u regionu južnog Pacifika, Kiting je rekao "da je Kina u očima SAD počinila veliki greh internacionalizma" i dodao da se taj greh sastoji "u tome što je razvila ekonomiju veću od američke".

Ističući da je po proračunima Međunarodnog monetarnog fonda bruto društveni proizvod Kine prilagođen kupovnoj moći za petinu veći od američkog, Kiting je naglasio da su stratezi u Vašingtonu uznemireni rastom Kine, da ne mogu da prihvate da neka država ima istu ili veću ekonomiju od njihove, te da je cela nabavka podmornica zasnovana na želji SAD "da održe svoju stratešku hegemoniju u Aziji".

SAD, rekao je australijski državnik, tvrde za sebe da jesu i da žele da budu primarni strateški lider u Aziji, iako u njoj nemaju teritoriju i nalaze se deset hiljada kilometara dalje na drugoj strani Tihog okeana.

S tim u vezi Kiting je istakao da Kina nema osvajačke ambicije prema Australiji i da nije vojna pretnja za nju, te da je prava svrha nabavke podmornica na nuklearni pogon ne da se Australija zaštiti od kineske opasnosti, već da se uključi u američke ambicije za kontrolisanje kineskog priobalnog pojasa i strateško opkoljavanje Kine.

Kiting: Kina nije došla da sruši Zapad

Na insistiranje voditelja da Kina sve oštrije zastupa svoje interese u Južnom kineskom moru u odnosu na države poput Vijetnama ili Filipina, Kiting je kao iz topa odgovorio protiv-pitanjem: "Pa, šta treba da rade sa ekonomijom koja je za dvadeset posto veća od američke, da se sakriju ispod kreveta?". On je dodao da SAD isto čine na zapadnoj hemisferi, naročito u svojoj neposrednoj okolini u odnosu na Kubu i druge karipske zemlje.

Upitan da prokomentariše šta rast moći Kine znači za Australiju, bivši premijer je bez oklevanja rekao: prosperitet i naglasio da Kinu ne treba mešati sa Sovjetskim Savezom, jer ona, kao član Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske trgovinske organizacije, Svetske banke i Svetske zdravstvene organizacije i zagovornik globalizacije, to nije.

Kina nije država koja želi da sruši Zapad, ali to ne znači da želi da "zauvek živi pod američkom strateškom komandom", rekao je Kiting i dodao da je zahlađenje odnosa između Kanbere i Pekinga problem koji je Australija sama izazvala.

Gubitak suvereniteta?

Sedamdesetdevetogodišnji Kiting služio je na čelu države pet godina, od 1991. do 1996. godine, a pre toga dugo je radio i kao ministar finansija. Poznat je po uspešnim poreskim i fiskalnim reformama, insistiranju na što većem osamostaljenju Australije od britanske krune i oštrom jeziku.

Komentarišući ugovor iz San Dijega, on je rekao da se sipanje ogromnih količina novca u kase britanskih i američkih brodogradilišta pravda odbranom australijskog suvereniteta, ali da Kanbera kroz isključivo oslanjanje na Veliku Britaniju i SAD u odbrani, koje se očituje u nabavci skupih podmornica i prihvatanju praktično permanentnog stacioniranja američkih vojnika na svom tlu, zapravo sve više gubi suverenitet.

Sporazum iz San Dijega najpre predviđa nabavku tri nove ili polovne američke podmornica klase "Virdžinija", a onda i kupovinu pet sasvim novih podmornica klase "AUKUS", koje će biti dizajnirane i razvijene potpunim oslanjanjem na britansku i američku tehnologiju.

I dok sadašnji premijer laburista Entoni Albaneze ističe da će rad na tom novom tipu podmornice i prilagođavanje luka u Australiji doprineti otvaranju novih 20.000 radnih mesta, izvesno je da će njegova zemlja uložiti puno i u opremanje američkih brodogradilišta i tako pomoći SAD da prevladaju problem zaostajanja za Kinom u kapacitetima za izgradnju podmornica. Vašington će tako ne samo profitirati u smislu ostvarene dobiti na prodaji podmornica, već i u pogledu razvoja proizvodnih kapaciteta.

On će steći i znatnu izravnu korist u vojnom pogledu, budući da je bitan razlog zašto Vašington podstiče Kanberu da se naoruža podmornicama na nuklearni pogon to što one imaju veliki radijus kretanja i mogućnost da mesecima krstare morima, pa će moći da patroliraju daleko od obala Australije i olakšaju posao američkoj mornarici u praćenju kineskih plovila i nadžoru kineske obale.

Tako se australijska mornarica nabavkom podmornica na nuklearni pogon praktično stavlja u službu ostvarivanja američkih vojnih ciljeva.

"Najgori posao ikada"

Bivši australijski premijer Kiting naglasio je da je sa 368 milijardi dolara koje će izdvojiti za osam nuklearnih podmornica Australija mogla da kupi 45 do 50 podmornica na konvencionalni pogon, te da bi one, uprkos prednosti koje nuklearne podmornice imaju u pogledu radijusa kretanja i dužine vremena koje mogu da provedu pod vodom bez izranjanja, bile prikladnije za odbranu Australije jer bi zbog svojih manjih razmera bile teže za otkriti u plitkim vodama oko tog kontinenta, a zbog brojnosti i teže za potpunu eliminaciju.

Kiting, koji je stoga nabavku podmornica potpisanu u San Dijegu nazvao "najlošijim poslom ikada", novinarima je otkrio i do sada u javnosti nepoznat detalj da su Francuzi, s kojima je Kanbera 2021. jednostrano raskinula ugovor o kupovini 12 konvencionalnih podmornica po ceni od oko 60 milijardi američkih dolara, nakon toga australijskoj vladi ponudili svoje najmodernije podvodne aparate na nuklearni pogon, ali da ih ona nije udostojila odgovora.

Kiting je sarkastično primetio da je Velika Britanija, koja je objavila politiku distanciranja od bivših kolonija istočno od Sueckog kanala i u potpunosti napustila obližnju Maleziju i Singapur krajem šezedesetih godina prošlog veka praktično ostavila Australiju na cedilu da bi se skoncentrisala na Evropu.

Sada, kada je zbog nerezonskog napuštanja EU prisiljena da usmeri pogled na druge delove sveta, kroz AUKUS je u Kanberi pronašla naivnog mušteriju koji je voljan da dopusti da mu London kreira bezbednosnu politiku u Aziji i na njemu ispunjava ambicije Konzervativne partije o obnovi britanske imperije.

Britki odgovori na pitanja novinara

Na pitanje domaćih novinara kako može tvrditi da Kina nije pretnja za Australiju kada je ona nakon diplomatskog trvenja uvela ekonomske sankcije Australiji u formi visokih carina na uvoz hrane, Kiting je ponovio svoj stav da "pretnja" znači "vojnu pretnju" i dodao da, bez obzira na prolazna trgovinska trvenja, Kina nije, niti namerava da vojno preti Australiji.

On je i primetio da pitanje sankcija treba postaviti u kontekst, a po njemu kontekst je to da je do razmirica između dve zemlje došlo nakon što je tadašnja australijska ministarka spoljnih poslova Maris Pejn u aprilu 2020. na televiziji pozvala međunarodnu zajednicu da organizuje, kako on kaže, kontrolu nalik inspekciji naoružanja, s ciljem da se ispita poreklo novog korona virusa.

Na insistiranje novinara da se pitanje bezbednosti ne odnosi samo na sam australijski kontinent, već i na ostrva u Južnom kineskom moru, oko kojih se spore Kina i Vijetnam, odnosno Kina i Filipini, Kiting je lakonski rekao da su neka od njih veličine parka u Sidneju.

Slično pitanje, ovog puta sa akcentom na navodnoj pretnji Kine australijskoj pomorskoj trgovini i potrebi da Kanbera sarađuje s partnerima kao što je SAD na zaštiti brodovlja, Kiting je "počistio" istakavši da SAD (koje pravdaju svoje povećano vojno prisustvo u zapadnom i jugozapadnom pacifiku zaštitom međunarodnog prava i slobode navigacije) nikada nisu ratifikovale Zakone mora (UNCLOS).

On je zatim dodao: "Mi imamo rudu koja sadrži najviši procenat gvožđa, koja Kinezima treba da grade svoje gradove i koju oni ne mogu ni od kuda drugde da nabave. Pa, zar vi mislite da Kinezi ne žele naše brodove (koji nose taj teret) u svojim lukama, nego nam trebaju Pentagon i američka vojska da ih štite?"

"Moderna Kinu karakteriše urbanizacija. Gradovi se dižu čelikom. Zašto bi ona želela da omete trgovinu s nama?", upitao se Kiting pred kamerama u nastojanju da ponudi protivtezu kolektivnom strahu koji poslednjih godina kultivišu mnogi australijski mediji.

Na pitanje poslenika sedme sile nije li ubrzano i drastično jačanje kineske mornarice provokacija, Kiting je uzvratio: "Kina je ogromna država, čija je ekonomija najveća na svetu. SAD troše na odbranu više nego narednih devet zemalja zajedno. Zašto mislite da je provokacija ako velika zemlja poput Kine hoće da izgradi mornaricu?"

Uprkos povremenim grubim rečima na račun novinara, može se reći da je dovitljivi Kiting u dugom razgovoru organizovanom samo dan nakon potpisivanja sporazuma u San Dijegu dao važan doprinos preispitivanju antikineskog diskursa u australijskoj politici i medijima i slepog praćenja bezbednosnog diktata Vašingtona.

On je to učinio realističnom i visprenom kritikom sadržaja i karaktera ugovora o nabavci podmornica, jasnom osudom sopstvene partije koju je optužio za nedostatak samostalnosti u vođenju odbrambene i spoljne politike i hrabrim istupanjem protiv jednostranog negativnog stava australijskih medija i državnih struktura prema Kini.

(RTS)