Početna strana > Hronika > Iguman Sava Janjić: Ukoliko se mi odreknemo Kosova i Metohije, ukoliko nas neko natera referendumom ili kako god, da kao narod potvrdimo tu odluku vlasti - ponećemo jedno kolektivno prokletstvo
Hronika

Iguman Sava Janjić: Ukoliko se mi odreknemo Kosova i Metohije, ukoliko nas neko natera referendumom ili kako god, da kao narod potvrdimo tu odluku vlasti - ponećemo jedno kolektivno prokletstvo

PDF Štampa El. pošta
nedelja, 07. jul 2019.

„Srpstvo je duhovni pojam“ poručio je Iguman Manastira Visoki Dečani, arhimandrit Sava Janjić u razgovoru sa protonamesnikom Slobodanom Aleksićem za radio „Istočnik“ Eparhije Valjevske. Dečanski Iguman je podsetio da se u ovoj godini kada obeležavamo 800 godina autokefalije Srpske pravoslavne crkve zapravo podsećamo šta je Sveti Sava nama ostavio i šta je Svetosavlje.

 „Svetosavlje je duša onoga što nazivamo Srpstvom. To je zapravo jedan autentičan izraz Pravoslavlja u srpskom narodu koji je naš narod vekovima povezivao bez obzira gde on živeo, bez obzira pod kojim vlastima, u kojim državama i na kojim prostorima jer Srbi danas žive širom sveta. Dakle da li su oni rođeni u Americi, Zapadnoj Evropi, Australiji, Novom Zelandu, da li su Srbi iz Like gde ih je na žalost malo ostalo jer su prognani, Srbi sa Kosova, Srbi iz Crne Gore...Svi oni istovremeno, naravno, imaju svoje lokalne tradicije i ponosno je reći „Ja sam iz Hercegovine“. Tamo ljudi ponosno kažu „Ja sam Hercegovac“. Kao što u Crnoj Gori koja ima i tradiciju državnosti u kojoj je Crkva uvek bila važan faktor, s ponosom mogu reći „Mi smo Crnogorci“. Ali to ne negira činjenicu da smo svi mi Srbi i da nas objedinjuje Svetosavlje, da nas objedinjuje to opredeljenje za Carstvo Božije a ne za carstvo ovoga sveta“ – istakao je otac Sava.

On je poručio da je srpstvo nešto što ne zavisi od fizičkih i političkih granica već da je ono nešto što pre svega zavisi od toga koliko smo mi ostali verni onom idealu koji su nam Sveti Sava, Nemanjići i mnogi sveti ostavili i koje nas povezuje i čini Narodom Božijim:

„Oni su nam obezbedili posebno i autentično mesto u istoriji Evrope i sveta, ostavili nam predivne manastire kao putokaz našem narodu i svima onima koji traže put ka Hristu. Zato je vrlo važno da se uvek tome vraćamo i da se srpstvo ne tumači kao jedan usko etnički pojam, nešto što je zasnovano samo na jeziku. Imamo Srbe koji čak i ne znaju da pričaju srpskim jezikom jer su rođeni u svetu ali se osećaju kao Srbi i vrlo je važno da se srpstvo sačuva posebno sada kada obeležavamo 800 godina samostalnosti naše Crkve i posebno se sećamo Svetoga Save kao duhovnog utemeljitelja naše pomesne Crkve i njegovog dela u našem narodu ali i dela svih onih koji su njemu sledovali, naravno sledujući Jevanđelju Hristovom“ – poručio je otac Sava.

Dečanski Iguman je podsetio da je Manastir Visoki Dečani u poslednjih dvadesetak godina koliko je prošlo od rata na Kosovu i Metohiji pretrpeo četiri minobacačka napada od strane lokalnih Albanaca:

„Hvala Bogu nije napravljena veća materijalna šteta i nije bilo žrtava. Bog nas je sačuvao. Bilo je 2014. godine i ispisivanje grafita na zidinama Manastira „ISIS, UČK, Kalifat dolazi...“ to je bilo ono vreme porasta islamizma na žalost i ovde na prostoru Kosova i Metohije. U 2016-oj godini je ispred Manastira uhapšena čak i jedna naoružana grupa od četvorice albanaca od kojih su dvojica bila na međunarodnoj crnoj listi kao članovi ISIS-a. Što pokazuje da su bili spremni da naprave neki napad. Zbog svega toga  Manastir Visoki Dečani jedini su verski objekat naše Crkve na Kosovu i Metohiji koji je pod vojnom zaštitom mirovnih snaga KFOR-a“.

Otac Sava kaže da je situacija za sada mirna ali podseća da su Visoki Dečani jedini verski objekat na celom evropskom kontinentu koji je pod ovakvom vojnom zaštitom:

„To samo pokazuje koliko smo i dalje ugroženi jer postoje definitivno i grupe i pojedinci koji su spremni da unište ovaj Manastir i nas proteraju. Visoki Dečani su pre svega jedan simbol srpskog postojanja, pravoslavlja i jedne tradicije koja ovde živi vekovima, zahvaljujući pre svega Svetom Kralju Stefanu Dečanskom kao utemeljitelju ove svete obitelji i njegovim moštima koje živo napajaju sve one koji ovde dolaze“ istakao je otac Sava.

On je podsetio da se Manastir Visoki Dečani suočava i sa brojnim drugim problemima institucionalne prirode jer albanske vlasti na Kosovu  sada na razne načine pokušavaju da ospore prava naše Crkve i našeg naroda:

„Albanske vlasti su posle rata na Kosovu 1999. godine 24 hektara manastirske zemlje jednostavno prepisali kao da je to vlasništvo opštine. Nama je dozvoljeno od strane misije Ujedinjenih Nacija da koristimo tu zemlju dok se to sudski ne reši. Rešeno je, verovali ili ne, tek nakon 16 godina i to odlukom najviših sudova na Kosovu uključujući i odluku Ustavnog suda iz 2016-e koji je potvrdio odluku Vrhovnog suda i samim tim doneta je konačna odluka da je to zemlja Manastira Visoki Dečani i da ona treba da se registruje na Manastir. Reč je o obradivom zemljištu i jednoj predivnoj šumi borova koja se nalazi ovde iznad Manastira. Međutim lokalne vlasti (u opštini Dečani) neće tu odluku da sprovedu. Oni jednostavno žele to da obore ili jednostavno da prođe neko vreme i da oni postignu ono što žele“ – ističe otac Sava i takođe podseća da Manastir Visoki Dečani  takođe imao problem i sa pokušajem gradnje puta neposredno uz sam Manastir:

„Pored Manastira prolazi lokalni put ali kosovske vlasti, posebno opština Dečani i pojedini njihovi krugovi, žele da naprave jedan tranzitni međunarodni put koji bi povezivao ovaj deo Kosova i Metohije sa Crnom Gorom, sa opštinom Plav koja je većinom naseljena Albancima, iako je po zakonima Kosova, po zakonu o specijalno zaštićenoj zoni koji su međunarodni predstavnici izdejstvovali, zabranjena bilo kakva vrsta izgradnje industrijskih objekata ali i tranzitnih puteva u neposrednoj blizini Manastira. Dakle to je stav svih predstavnika EU i američke ambasade na Kosovu. Međutim opet imamo konstantna nastojanja da se to uradi i hoće da nas dovedu do jednog svršenog čina, da se napravi put i s jedne i s druge strane zaštićene zone, a zaštićena zona je jedna od najvećih, praktično skoro 600 hektara zemlje. To je dakle prostor gde ne sme ništa da se radi bez posebnih saglasnosti da se ne bi narušio izgled okoline Manastira. To je jako značajno i borimo se da to ostane u kosovskim zakonima ali postoji opasnost da jednoga dana oni jednostavno ukinu te zakone i povlastice koje je naša Crkva dobila zahvaljujući našoj dugogodišnjoj borbi da ostvarimo svoja prava“ ističe otac Sava.

Dečanski Iguman kaže da bratstvo Manastira Visoki Dečani trenutno broji 22 brata u manastiru: monasi i 4 iskušenika i da trenutno imaju dva nova kandidata za iskušenike:

„Dakle broj se sada povećava, možda nas i bude 24 uskoro, Bože zdravlja. Koliko god, važno je da živimo u miru, slozi i ljubavi, imamo sve više posetilaca, gostiju, naročito naših hodočasnika, tako da su nedeljom i praznikom naše Liturgije zaista jako posećene. Imamo mnogo naših ljudi koji dolaze, mnogo više nego ikada ranije, čak i u periodu pre rata, što je prilično ohrabrujuće“ radosno ističe otac Sava.

Iguman Visokih Dečana posebno naglašava da je Kosovski zavet ono što izvire iz samog Jevanđelja i da on nije neka nova ideologija ili neko pretvaranje vere u srpsku etno ideologiju već da je Kosovski zavet naš autentični izraz i doživljaj  Jevanđelja:

„Kosovski zavet je u našem narodu ostao upamćen, ne samo kao istorijski događaj, nego pre svega kao jedan izbor između carstva zemaljskog i carstva nebeskog. Sveti Car Lazar išao je u boj  da brani svoju zemlju a ne da ubije sebe na Kosovu Polju. Išao je da pobedi, da odbrani zemlju ali je bio spreman i da položi svoj život. On je želeo da odbrani svoju zemlju, svetinje, svoj narod i bio je spreman da položi život za svoj narod. On je dakle imao izbor i mogao je da pretpostavi svoj neki lični interes i da napravi dogovor sa turskim sultanom, da videći njihovu moć i silu preda ovu zemlju i ovaj narod drugoj državi, drugoj vlasti. Međutim on je išao i protiv jačeg protivnika sa čvrstom verom u Boga. On je postradao i ta njegova žrtva je ostala zabeležena u narodnom sećanju i pre svega u sećanju naše Crkve kao primer opredeljenja da je za malena zemaljsko carstvo a nebesko sada i doveka. I zaista, da je Lazar bio samo jedan običan vladar i Knez, ostao bi zabeležen kao takav, kao mnogi vladari i kneževi u Evropi toga vremena. Međutim, on je ipak Sveti velikomučenik Knez Lazar, koji vekovima nadahnjuje svojim primerom i zato se i okupljamo na Vidovdan, upravo da bi smo obnovili to sećanje i to opredeljenje. Da uvek i u svako vreme treba da budemo svesni da se ceo naš život kreće u izboru između prolaznih i prizemnih interesa ovoga sveta i Carstva Božijeg“.

Otac Sava je istakao da je Carstvo Božije pre svega u nama i da ga zadobijamo obnovom lika Božijeg u sebi: trudom, pokajanjem, molitvom, promenom načina razmišljanja i života - i da se na taj način mi opredeljujemo za Carstvo Božije koje je već ovde i sada:

Na žalost, sada živimo u vremenu kad su neki naši politički predstavnici spremni da se odreknu onoga što vekovima naši preci nikada nisu ni razmišljali ni pomišljali da žrtvuju - a to je Kosovo i Metohija“

„Kroz Svetu Liturgiju, kroz život naše Crkve, kroz ljubav, praštanje, dobročinstva i solidarnost sa onima koji stradaju projavljujemo i pokazujemo Carstvo Božije i to je taj izbor u svakom vremenu. To nije samo nešto na polju politike iako se vrlo mnogo odnosi i na ono što se dešava u našoj istoriji. Naš narod je mnogo puta u svojoj istoriji bio u prilici da bira između toga da izabere jedan lakši ili teži put. Tako je bilo i 1914. godine. Prošle godine smo proslavili stogodišnjicu velike pobede u Prvom svetskom ratu koja, na žalost, nije dostojno obeležena onako kako je zaslužila, što pokazuje da smo velikim delom izgubili mnogo toga od ideala ljudi toga vremena. Srbija je 1914-e bila u gotovo bezizlaznom položaju, iscrpljena balkansim ratovima, osiromašena, protiv nje su bile velike carevine, ali ona nije ušla u rat sa jednom suludom namerom da se samouništi, već da se brani i sačuva svoje dostojanstvo i niko nije mogao ni da pomisli da će srpska vojska samo 4 godina kasnije pobedonosno osloboditi ne samo Srbiju nego i ostale srpske zemlje i biti pobednički dočekana širom, kasnije, kraljevine SHS odnosno Kraljevine Jugoslavije i biti jedan faktor objedinjavanja ljudi. Postojala je ta želja da svi Južni Sloveni koji su vekovima živeli pod stranom okupacijom budu napokon zajedno u jednoj državi. Tako da je srpski narod uvek nosio jedan slobodarski duh, duh opredeljenja za Carstvo Božije i imao je tu jednu nadu“.

Otac Sava podseća da srpski narod kroz istoriju u najtežim situacijama nikada nije posustajao i nikada se nije predavao defetizmu.

„Na žalost, sada živimo u vremenu kad se neki naši politički predstavnici predaju defetizmu, gledaju i suviše zemaljski, gledaju i suviše logikom ovoga sveta i onda su, toga radi, spremni da se odreknu onoga čega naši preci nikada nisu bili spremni da se odreknu i da žrtvuju, onoga što vekovima naši preci nikada nisu ni razmišljali ni pomišljali da žrtvuju - a to je Kosovo i Metohija“ ističe otac Sava i dodaje:

Zaista je suludo pomisliti da iko ima pravo i da mu može pasti na pamet da potpiše i prihvati predaju Kosova i Metohije zarad, navodno, neke bolje budućnosti, a sa druge strane da se odrekne onoga što ni po ustavu ni po Jevanđelju nema pravo da uradi

„Kosovo i Metohija jeste trenutno okupirano, jeste trenutno pod jednom stranom vlašću. Mi ne negiramo Albancima koji ovde žive njihovo pravo da ovde žive, njihovu slobodu, kao i svim drugim ljudima na svetu koji treba da žive, ali ne smeju ni oni to pravo da negiraju nama i ne smeju da negiraju našu istoriju i naša legitimna prava,  međunarodna prava i zakone koji definišu, hvala Bogu, kod mnogih zemalja u svetu Kosovo i Metohiju kao deo Srbije bez obzira što mi ovde nemamo sve elemente naše vlasti. I zato je zaista suludo pomisliti da iko ima pravo i da ikome može pasti na pamet da potpiše i prihvati predaju Kosova i Metohije zarad, navodno, neke bolje budućnosti koja je potpuno neizvesna i sa druge strane da se odrekne onoga što ni po ustavu ni po Jevanđelju nema pravo da uradi.

Dakle mi ne tražimo nikakve ratove nikakvo žrtvovanje ljudi i Crkva to stalno potvrđuje kroz odluke Svetog arhijerejskog Sabora koje su vrlo jasne: Kakvo deljenje Kosova i Metohije?! Pa to je podela Srbije!

Ukoliko se mi odreknemo Kosova i Metohije, ukoliko nas neko natera da mi referendumom ili kako god – potvrdimo kao narod tu odluku nekih političkih vlasti i tih koji to planiraju ili žele, u tom slučaju ćemo kao narod poneti jedno kolektivno prokletstvo

Neki su hteli da podele Kosovo i Metohiju između Srbije i Albanije i time da se prostori gde živi većina Srba na Kosovu i Metohiji nađu zauvek na prostorima jedne zemlje u kojoj uskoro ne bi bilo nikakvih tragova srpskog postojanja, gde bi sve naše svetinje i sve što ostane bilo zauvek otuđeno od našeg naroda po prvi put u svojoj istoriji. Zato je to jako ozbiljno pitanje i zato to nije politika kao što nas neki optužuju da se mi bavimo politikom, nego to je jedno opredeljenje za Carstvo Božije. Jer ukoliko se mi odreknemo Kosova i Metohije, ukoliko nas neko natera da mi referendumom ili kako god – potvrdimo kao narod tu odluku nekih političkih vlasti i tih koji to planiraju ili žele, u tom slučaju ćemo kao narod poneti jedno kolektivno prokletstvo. I tu je Crkva zapravo glavni stub jednog hrišćanskog otopora koji podseća i apeluje na savest i apeluje na narod da ostanemo hrabri i da pokažemo solidarnost, a Bog će nas pogledati, kao što nas je pogledao i u Prvom svetskom ratu, kao što nas je pogledao toliko mnogo puta u istoriji i daće nam da sačuvamo dostojanstveno kao jedan narod Božiji pre svega. U protivnom bićemo pretvoreni ponovo u jedno pleme na marginama istorije koje će se izgubiti u jednom „Melting potu“ svetske globalizacije i gde ćemo izgubiti sve elemente naše tradicije, našeg identiteta. Jednostavno neće više biti ni nasleđa Svetoga Save, nećemo biti ono što smo bili i nećemo moći da sačuvamo ono predanje koje su nam ostavili naši preci.

Zato je Crkva tu da nas stalno na to podseća. To nije nikakva mitologija, to nije nikakav nacionalizam, to je sve zasnovano na jednom Jevanđeljskom opredeljenju za carstvo Božije, a zemaljska Carstva su bila i prolazila. I proći će.  Očuvanje ovih svetinja i našeg naroda pre svega je naš glavni interes i kao Crkva pre svega smo tu da budemo čuvari toga i mi ovde i svi vernici, sveštenici, Episkopi naše Crkve gde god oni bili po celom svetu, svi oni zajedno stoje na tom jednom zajedničkom frontu očuvanja našeg duhovnog identiteta i lika Hristovog u svima nama“ istakao je otac Sava Janjić.

O italijanskoj humanitarnoj organizaciji Amici di Decani

Otac Sava kaže da su Amici di Decani organizacija koju je formirao italijan Frančesko Skarfi poreklom sa Sicilije iz Sirakuze:

"On je oduševljen jednom posetom Manastiru Visoki Dečani odlučio da postane pravoslavan i to ne samo pravoslavni hrišćanin nego i monah. I on je zamonašen ovde u Manastiru Visoki Dečani. On se bavi humanitarnim radom i već godinama sa tom organizacijom koju sačinjavaju brojni naši prijatelji iz Italije među kojima su neki značajni intelektualci, profesori, bivši oficiri koji su bili ovde ranije, par generala, dakle vrlo ugledne ličnosti koje svojim autoritetom i prilozima omogućavaju da se prikupe određena sredstva za pomoć ljudima. Posebno je dosta urađeno poslednjih par godina na planu organizovanja operacija za decu sa Kosova i Metohije kojoj je bila potrebna posebna medicinska pomoć u Italijanskim bolnicama. Imamo i dosta dobar odziv njihovih volontera. Veliko prijateljstvo u italijanskom narodu imamamo, mnogo smo prijatelja stekli i ta organizacija pre svega povezuje nas sa jednim narodom koji je po mnogo čemu blizak nama i to je jedan mnogo lep primer solidarnosti koji ohrabruje" - poručuje Iguman Visokih Dečana arhimandrit Sava (Janjić).

(Radio Istočnik, Tv Hram)