I Hrvati svojataju Andrića

Hrvati tvrde da testament jedinog našeg nobelovca nije verodostojan. Andrićeva zadužbina to negira i poručuje: Ne štampajte njegove knjige bez dozvole.

U Sarajevu se ovih dana očekuje drugostepena presuda u procesu u kome se odlučuje kome pripada pravo na dela jedinog književnika nobelovca s ovih prostora. Otimanje o autorska prava za Andrićeva dela možda na prvi pogled izgleda banalno. Zapravo, reč je o pokušaju da se beogradskoj Zadužbini Ive Andrića ospori višegodišnje pravo na izdavanje njegovih dela.

Mirko Marjanović, urednik edicije u okviru koje su u Sarajevu 2007. objavljene četiri Andrićeve knjige, oglušio se o zabranu beogradske Zadužbine Ive Andrića (vlasnika autorskih prava) i štampao knjige. Marjanović sumnja u verodostojnost testamenta „Poslednja želja“ Ive Andrića.

- Pitanje je kako to da Andrić svoju poslednju želju poverenu Gvozdenu Jovaniću i Milanu Đokoviću, umesto Veri Stojić, svojoj višegodišnjoj sekretarici, nije potpisao niti sudski overio - pita se Marjanović.

Međutim, Dragan Dragojlović, upravnik Zadužbine Ive Andrića, pokazujući dokument „Poslednja želja Ive Andrića“, čiju je verodostojnost potvrdio Prvi opštinski sud u Beogradu 20. juna 1975, za Kurir kaže da je u pitanju manipulacija činjenicama!

- Marjanović nije želeo nagodbu sa zadužbinom, pa smo morali da ih tužimo. Zašto Marjanović nije osporavao testament kad je bio u UO zadužbine (od 1979. do 1988), nego se sada setio toga - pita Dragojlović i dodaje da niko ne spori činjenicu da je Andrić rođen u Travniku, ali isto tako niko ne može ni da spori činjenicu da je odlučio da živi u Beogradu i svoju zaostavštinu ostavi ovde.

- Andrić nije imao sekretaricu, već je Vera Stojić bila njegova najbliža prijateljica i prva upravnica zadužbine nakon Andrićeve smrti! Zar bi ona prihvatila takvu poziciju da nije bila sigurna u sve što je u svom testamentu napisao? Zaista bi trebalo da izađemo iz ljute balkanske mržnje i nesreća, u kojima smo se nalazili godinama, i živimo kao normalan svet - poručuje Dragojlović.

Režiser i pisac Emir Kusturica, rođeni Sarajlija, Ivu Andrića oduvek je doživljavao kao Srbina.

- Što se ranije nisu setili kome pripada, kad su mu lomili biste i kad su mu za vreme opsade Sarajeva spaljivali knjige? Kome pripada Andrić, koji je po nacionalnosti bio Srbin i koji je bio državni službenik bivše Jugoslavije? Umro je u Srbiji kao Srbin i kao srpski dobitnik Nobelove nagrade. Nije on raspoloživ diplomatski prostor kao što su te zgradurine koje treba da dele - kategoričan je Kusturica.

(G. Raković, N. Popović, Kurir)