Hrvatska i Danska: Nezavisnost Kosova saglasna sa međunarodnim pravom

HAG – Hrvatska i Danska ocenile su pred Međunarodnim sudom pravde da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova legalna, tvrdeći da je ne zabranjuju ni međunarodno pravo, ni rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.

Pravna zastupnica Hrvatske Andreja Metelko-Zgombić rekla je u haškoj Palati mira da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova „ne protivreči nijednom propisu ili principu međunarodnog prava, a kamoli da je zabranjena”.

Pravno utemeljenje za legalnost deklaracije, po stavu Hrvatske, proističe iz neuspeha pregovora o statusu Kosova i neodrživosti pređašnjeg statusa Kosova kao pokrajine u sastavu Srbije zbog toga što su vlasti u Beogradu teško kršile ljudska prava Albanaca.

„Hrvatska smatra da je sistematska represija i kršenje ljudskih prava na Kosovu od vrhunskog značaja za odgovor na pitanje koji se bavi sud” da li je deklaracija o nezavisnosti u skladu s međunarodnim pravom, naznačila je Metelko-Zgombić.

Ona je tvrdila da deklaracija o nezavisnosti nije protivna ni Rezoluciji 1244, koja „nije predviđala ishod političkog procesa” u kojem je tražen budući status Kosova.

„Jedan od mogućih ishoda bila je i nezavisnost”, napomenula je Metelko-Zgombić.

Zastupnica Hrvatske je „postojanje Kosova kao nezavisne države” nazvala „međunarodnopravnom činjenicom”.

Opširno govoreći o toku kosovske krize, hrvatska predstavnica je kao „temelj međunarodnopravnog identiteta Kosova” označila široku autonomiju sa „elementima državnosti” koju je pokrajina uživala u SFRJ po Ustavu iz 1974. Taj status „u mnogo čemu je bio jednak statusu republika”.

Kao pravnu potporu tom argumentu, Metelko-Zgombić je citirala tekst predsednika Hrvatske Stjepana Mesića iz zagrebačkog Večernjeg lista po kojem su i republike i pokrajine u SFRJ ušle dobrovoljno i „nisu mogle biti zadržane” protiv svoje volje.

Iz Mesićevog teksta, hrvatska zastupnica je citirala i tvrdnju da raspad SFRJ u kojem je Kosovo izgubilo status federalne jedinice „nije značio da se Kosovo automatski prebacuje Srbiji”, već da je potrebno ponovo utvrditi njegov status.

Metelko-Zgombić je ocenila da je ukidanjem autonomnog statusa Kosova 1990, Srbija prekršila Ustav iz 1974. i potkopala temelje federalne države i da je zatim godinama represijom sprečavala učešće albanske većine u vlasti, što je razvilo „jasnu volju Albanaca da imaju nezavisnu državu”.

Ta volja, podsetila je zastupnica Hrvatske, izražena je prvi put na „referendumu 1991. na kojem je 99 odsto Albanaca glasalo za nezavisnost”.

Pravni zastupnik Danske Tomas Vinkler tvrdio je da je deklaracija o nezavisnosti Kosova legalna zato što je ni međunarodno pravo, ni rezolucija 1244 izričito ne zabranjuju.

Prema viđenju Danske, Rezolucija 1244 je potvrđivala „pravo Kosova na samoopredeljenje”.

„Slučaj Kosova je jedinstven i stoga neće poslužiti kao presedan koji bi vodio ka nestabilnosti” u međunarodnim odnosima, ocenio je Vinkler.

Prema njegovim rečima, nezavisnost Kosova se „ne može preinačiti i vreme je da se okrenemo budućnosti”.

Vinkler je naglasio da je Danska „prijatelj i Kosova i Srbije” i da je želela da dve strane postignu sporazumno rešenje, ali da to nije bilo moguće.