Početna strana > Hronika > Herman Van Rompej: EU ne traži od Srbije da prizna Kosovo već da prihvati situaciju na terenu
Hronika

Herman Van Rompej: EU ne traži od Srbije da prizna Kosovo već da prihvati situaciju na terenu

PDF Štampa El. pošta
petak, 15. jun 2012.

BEOGRAD - Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, koji je juče razgovarao sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem u Briselu, u ekskluzivnom intervju za Kurir kaže da EU poštuje izbornu volju građana Srbije.

♦ Sastali ste se sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, šta ste mu poručili?

- Unapred sam se radovao sastanku s njim i veoma cenim što je izabrao Brisel za prvu zvaničnu posetu. Ovo je bila važna prilika da izgradimo dobre odnose, koje je bivši predsednik Tadić razvijao sa evropskim liderima.

♦ Kakva očekivanja imate od Nikolića?

- Očekujem da Srbija ostane posvećena evropskoj budućnosti. Kao što znate, EU je pružila veliku podršku kada je u martu dodelila Srbiji status kandidata. Predsednik može da ima važnu ulogu u podržavanju napora nove vlade da Srbiju približi Uniji.

♦ Kako gledate na izbor Tomislava Nikolića za predsednika Srbije, s obzirom na njegovu raniju politiku prema EU?

- Poštujem demokratski izbor srpskog naroda. Na narodu je da bira svoje lidere.

♦ Šta kažete na njegove izjave - koje su izazvale snažne reakcije u regionu - o Vukovaru kao srpskom gradu i poricanju genocida u Srebrenici?

- Reči su važne u izgradnji poverenja. U interesu svih je da očuvaju duh pomirenja i pravičnosti i da izbegnu ponovno otvaranje rana koje su jedva zacelile. Iskreno prihvatanje prošlosti doprineće daljoj stabilnosti u regionu. Izjave kojima se poriče genocid ne doprinose tome. Nadam se da će predsednik uskoro načiniti neke lične, pozitivne korake u promovisanju pomirenja i dobrosusedskih odnosa.

♦ Kakvim ishodom pregovora Beograda i Prištine bi EU bila zadovoljna?

- Za EU je nastavak dijaloga između Beograda i Prištine veoma važna stavka. Zahvaljujući uspehu u tom dijalogu, Srbija je dobila status kandidata. Prvi prioritet je da se do sada postignuti dogovori - o carinskim prelazima i regionalnoj saradnji - i implementiraju. Na drugom mestu, moramo se pozabaviti veoma zabrinjavajućom situacijom na severu Kosova.

♦ Šta je, po vašem mišljenju, najveća prepreka u evrointegracijama Srbije, a šta bi mogla da bude naša prednost?

- Razumem da je pitanje Kosova veoma osetljivo za Srbiju. Mi ne tražimo od Srbije da prizna Kosovo,već da prihvati situaciju na terenu i nađe praktična rešenja koja bi popravila život ljudi. Hrabri koraci su mogući, kao što je bio onaj prošle godine, kada je u pitanju saradnja sa Haškim tribunalom, što je bilo najveće dostignuće. Takođe, pomenuo bih i aktivnu ulogu Srbije u regionalnoj saradnji, uključujući i vaše predsedavanje u Procesu saradnje u jugoistočnoj Evropi, iako bi i ovde učešće Prištine bilo u vašem interesu. Regionalna saradnja omogućava koristan kanal za rešavanje škakljivih pitanja na celom zapadnomBalkanu.

♦ Da li Srbija može da očekuje dobijanje datuma za početak pregovora do kraja godine?

- To zavisi od Srbije. Mi iz Evropske unije ćemo nastaviti da pomažemo, ali mi ne možemo da ispunimo kriterijume za članstvo u EU u ime Srbije. Primer Hrvatske pokazuje da ne postoje prečice. Potrebna je jaka politička posvećenost i težak rad.

♦ Šta treba da uradimo?

- U zaključcima Saveta jasno su naznačeni kriterijumi i uslovi, i njih je usvojilo svih 27 zemalja članica. Neophodan je vidljiv i održiv napredak u odnosima sa Prištinom. U interesu Srbije jeste da se političke i ekonomske reforma nastave, posebno u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, poštovanja prava manjina i slobode medija.

(Kurir)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner