Grad Beograd planira da proda „Apotekarsku ustanovu Beograd“ - nakon pola veka rada; Vesić: Beograd nema potrebe da se bavi poslovima koji nisu komunalna delatnost

Grad Beograd planira da proda sve objekte iz svoje nadležnosti koji "nisu u sistemu gradske komunalne infrastrukture", pa će tako "na doboš" otići i Apotekarska ustanova Beograd.

Sekretarijat za javni prihod će pripremiti prodajudržavnih apoteka u glavnom gradu, a pre samog postupka prodaje, zakon nalaže da se utvrdi vrednost, ne samo objekta već i brenda koji bi trebalo da bude prodat.

Zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić, kaže da Beograd "kao i svi moderni gradovi, treba da se bavi onim što pruža građanima a to je komunalni sistem i nema potrebe da se bavi poslovima koji nisu komunalna delatnost".

Grad planira da proda i Apoteku Beograd, uz objašnjenje da bi glavni grad, kao i svi moderni gradovi, trebalo da se bavi komunalnim sistemima. Apotekarska ustovana Beograd iduće godine puni pola veka rada. Sa oko 900 zaposlenih jedva sastavljaju smene, ali su umećem i znanjem izdržali konkurenciju još 800 privatnih apoteka u gradu. Kako nezvanično saznajemo, još se ne znaju uslovi prodaje, niti da li će kupac morati da se bavi istom delatnošću.

Menjačnica, kladionica, pa apoteka. Uočavamo u mnogim delovima grada. I ljudi kažu, otvaraju se menjačnice i apoteke, jer valjda volimo lakšu zaradu, a i bolešljiva smo nacija.

Za Apoteke Beograd to se ne bi moglo reći. Ostale su na istom mestu.

"Uvek smo ostavljali apoteke da bude na teritoriji koja je potrebna našim građanima", kaže Jasminka Bjeletić, direktorka Apotekarske ustanove "Beograd".

Uvek je bilo teško obezbediti radnike za udaljene ili stalno dežurne apoteke, jer zakon traži tačan broj apotekara i tehničara u smeni. Mogu povremeno primiti nekog na neodređeno, ali zbog odlaska kolega u penziju, odavno traže da za stalno zaposle makar 70 ljudi.

U eri elektronskog zakazivanja pregleda, pisanja recepata i dostupnosti informacija o lekovima, pomalo se gubi uloga apotekara. Ranije su samo oni znali da prepoznaju rukopis lekara, da nam objasne sve dobro i loše. Sada su trgovci, rekli bi mnogi, što zbog ogromnog znanja, nije dobro za struku.

"Uvek se insitira na tome da se pacijent pogleda, da se da do znanja da treba malo da sačeka", dodaje Jasminka Bjeletić.

Preživeli najteže dane

Ipak, radije ćemo otići u državnu apoteku i zbog toga što možemo naručiti kremu, čaj, vitamin i lek i to će nam napraviti.

"Imamo oko 40 laboratorija koje su osposobljene da izrađuju magistralne lekove koji predstavljaju lek specifičan za nekog pacijenta i izrađuju se samo za tog pacijenta", napominje direktorka Apotekarske ustanove "Beograd".

I zaista je magacin koji snabdeva apoteke Vračar pun takvih proizvoda ili lekova napravljenih po odobrenom spisku ili po receptu koji nam propiše lekar. I to donosi zaradu.

Ali ova velika ustanova preživela je dane kada je apoteku mogao da otvori svako. Dobro se snašla i u javnim nabavkama, a i sada kada kupuje od veledrogerija.

U Beogradu preživljavaju i žestoku konkurenciju stranaca, koji mogu direktno da uvoze lekove. I dok su male apoteke zbog takvih nabavki propale, sagovornik kaže da pokrivaju sve troškove i za robu i za komunalije i za solidne plate.

I najavljena prodaja ove ustanove, bar od nekih gradskih čelnika mora biti jako argumentovana, oprezna i precizna.

Da li će veoma ozbiljno tržište ostati bez državne konkurencije i kome prodati veledrogeriji ili bilo kom privatniku, koji može nastaviti proizvodnju, ali i posle dve-tri godine umesto apoteke, na dobrom mestu otvoriti kafanu, banku.

I kuda će apotekari, kad rade to što su učili i znaju? Pa, mogli bi u privatne apoteke, bar za sada jedva čekaju da iz njih dođu u državne. Dobro se čuva i razvija.

(Agencije)